Povišen krvni pritisak je sve prisutniji zdravstveni problem. Često nismo svesni činjenice da nam je pritisak visok, mnoge osobe slučajno otkriju hipertenziju koja se, kako stalno ponavljaju doktori, kontroliše lekovima, ali i zdravim navikama. Nedavno objavljena studija potvrđuje značaj fizičke aktivnosti u regulaciji hipertenzije. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Circulation, naglašavaju da i nešto duža fizička aktivnost može dovesti do klinički značajnog pada visokog krvnog pritiska.
Kako fizička aktivnost utiče na krvni pritisak?
Stručnjaci su u pomenutoj studiji ispitivali obrasce aktivnosti u periodu od 24 sata, nastojeći da otkriju kako one utiču na vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Aktivnosti su podeljene u 6 kategorija: spavanje, sedenje, stajanje, sporo hodanje, brzo hodanje, vožnja bicikla ili trčanje.
Studija je proučavala podatke iz 6 opservacionih kohortnih studija u kojima je učestvovalo 14.761 osoba. Ispitanici su nosili uređaje za praćenje kretanja i provodili su na dnevnom nivou u proseku 16 minuta u aktivnostima sličnim vežbanju, dok su sedili duže od 10 sati dnevno. Skoro jedna četvrtina učesnika pila je lekove za regulaciju visokog krvnog pritiska, a prosečne vrednosti pritiska bile su 132/79 mmHg. U obzir su uzete i godine ispitanika, konzumacija alkohola, pušenje, pokretljivost i stepen obrazovanja.
Kako sedenje deluje na krvni pritisak?
Aktivnosti slične vežbanju i spavanje bile su povezane sa nižim sistolnim (gornjim) i dijastolnim (donjim) krvnim pritiskom, dok je sedenje bilo povezano sa višim vrednostima oba pritiska. Osobe koje su samo na 5 minuta dnevno zamenile sedenje za aktivnost sličnu vežbanju smanjile su sistolni pritisak za 0,68 poena i dijastolni za 0,54 poena.
Zamena sedentarne aktivnosti hodanjem, takođe je mogla da snizi vrednosti dijastolnog krvnog pritiska. Na primer, osobe koje su umesto 95 minuta sedenja, 95 minuta sporije hodale mogle su da smanje dijastolni krvni pritisak za jedan poen. U analizama osetljivosti primećeno je da duže brzo pešačenje može da povisi vrednosti dijastolnog krvnog pritiska.
Promene krvnog pritiska posle samo nekoliko minuta vežbanja
Kardiolog dr Cheng-Han Chen sa Structural Heart Program, MemorialCare Saddleback Medical Center u Kaliforniji, navodi da je ovo istraživanje još jedan dokaz značaja svakodnevne fizičke aktivnosti u kontroli krvnog pritiska.
– Ohrabrujuće je primetiti merljive promene krvnog pritiska posle samo nekoliko minuta vežbanja. Tokom fizičke aktivnosti, tkiva i organi prolaze kroz promene, njihova efikasnost je bolja, ubrzavaju se fiziološki procesi koji jačaju kardiovaskularni sistem – kaže Cheng-Han Chen.
Ograničenja studije
Studija je imala ograničenja. Potreban je veći broj učesnika i duže praćenje kako bi se došlo do konkretnijih zaključaka. Takođe, nisu postojali podaci o intenzitetu fizičke aktivnosti niti o kvalitetu sna. Analiza podgrupe koja je posmatrala izometrijski log-odnos nije pokazala nikakve interakcije između dugotrajnog sedenja ili vežbanja i vrednosti sistolnog krvnog pritiska.
Stručnjaci ipak naglašavaju da je adekvatna fizička aktivnost ključna za regulisanje povišenih vrednosti krvnog pritiska.
Šta ima više efekta na kardiovaskularno zdravlje?
Autor studije, dr Joanna M. Blodgett, ističe da ovo istraživanje potvrđuje da je fizičko vežbanje korisnija aktivnost u odnosu na jednostavno hodanje.
– Bitne su sve aktivnosti slične vežbanju, pa i trčanje za autobusom ili kratka vožnja biciklom. S druge strane, za osobe koje ne vežbaju, i obično hodanje može biti od koristi. Ukoliko želite da na ovaj način regulišete vrednosti krvnog pritiska, morate da znate da fizičko vežbanje ima veći efekat na kardiovaskularno zdravlje – objašnjava Blodgett.
Doktorka dodaje da je važno da pacijenti ograniče konzumaciju alkohola, ne puše, kontrolišu svakodnevni stres, jedu hranu sa malo soli i dobro spavaju. Najbolje je da se o svemu dogovorimo sa lekarom. Na primer, moguće je da će pacijentima sa nekim od oblika artritisa biti potreban poseban način vežbanja. Aerobne aktivnosti, kao što su hodanje, džogiranje, vožnja bicikla, plivanje i aerobik u vodi, dale su najbolje rezultate.
Optimalne vrednosti krvnog pritiska su do 120/80 mmHg. Hipertenzija, ili povišen arterijski krvni pritisak, prema evropskim preporukama iz 2018. godine, označava vrednosti pritiska više od 140/90 mmHg. Što je pritisak viši, veći je i rizik od kardiovaskularnih komplikacija.
