Za razliku od skenera (CT) na MR pregledu danas su potrebe za intravenskim kontrastom svedene na minimum Foto: Shutterstock / dr Bojan Banko privanta arhiva
Magnetna rezonanca (MR) je radiološka, neinvazivna dijagnostička metoda koja koristi jaka magnetna polja i radio talase kako bi dala uvid u detaljan prikaz svih organa ljudskog tela. Ova dijagnostička metoda je opšteprihvaćena u medicini kao zlatni standard u otkrivanju i praćenju bolesti centralnog nervnog sistema.
Kada dobiju uput za snimanje magnetnom rezonancom, pacijenti često postavljaju pitanje:“Da li zrači?“ Osim osećaja klaustrofobije (straha od zatvorenog i uskog prostora), ovaj dijagnostički pregled ne može objektivno nikako da našteti pacijentu. Magnetna rezonanca ne zrači jer ne koristi jonizujuće zračenje, objašnjavaju stručnjaci.
Ovaj aparat skraćuje put do dijagnoze i pomaže stručnjacima da lociraju moguće tumore u mozgu, otkriju infekcije, razloge za uporne glavobolje.
– Ako zađemo samo malo dublje u fiziku, reći ćemo da magnetna rezonanca (MR) koristi određena svojstva vodonikovih atoma u našem telu koji se i kreću, spinuju, a to znači da se oni ponašaju kao mali magneti. Kada telo izložimo jakom magnetnom polju kao što je MR, spin ovih atoma u našem telu/ćelijama se izravna, posloži sa magnetnim poljem. Magnetna rezonanca sve vreme emituje radio talase koji u stravi dovode vodonikove atome u to poravnjanje. Kada se njihovo emitovanje zaustavi vodonikovi atomi se vraćaju u prvobitno stanje oslobađajući značajnu energiju. Ta energija se zove radio frekventni signal koju softver dalje generiše u sliku našeg tela – objašnjava za portal eKlinika radiolog docent dr sc. med. Bojan Banko.
Magnetna rezonanca je potpuno bezbedna metoda, nema štetnog jonizujućeg zračenja i samim tim može se raditi bez vremenskog ograničenja, ističu stručnjaci. To praktično znači da su moguća česta snimanja, pa i skoro svaki dan, objašnjavaju radiolozi. U određenim situacijama pri snimanju se primenjuje i kontrastno sredstvo, ali ne uvek kao na skeneru gde je pregled bez kontrasta praktično besmislen, navodi dr Banko.
– Kod postajanja tumorskih promena kontrast se skoro uvek daje da bi se procenio stepen tumorske vaskularizacije, odnosno da li u samom tumoru postoji neka vaskularizacija. Ovo je posebno važno kod praćenja bolesti, jer na primer nakon primene hemioterapije tumorska promena može imati istu veličinu, ali se njen sadržaj može izmeniti u smislu regresije što će kontrast i pokazati. Međutim, kod tumorskih promena kontrast nije uvek neophodan. Kada postoji procena stažiranja tumora magnetnom rezonancom, kao što su ginekološki tumori i tumori završnog segmenta debelog creva, kontrast nije neophodan u primarnoj evaluaciji. Kod pregleda srca, dojki i hipofize bez obzira na patologiju, kontrast je uvek obavezan. Nova, modifikovana kontrastna sredstva nisu štetna, nije pokazano njihovo štetno dejstvo. Ranije korišćena sredstva odavno nisu u upotrebi, jer se pokazalo da se posle više godina deponuju u kostima – naglašava dr Bojan Banko.
Indikacije za primenu magnetne rezonance su brojne. Dr Banko naglašava da je zbog svoje visoke mekotkivne rezolucije, odnosno mogućnosti da detaljno prikaže ne samo organe nego i slojeve tkiva, značaj MR odavno poznat.
– Na prvom mestu kada govorimo o značaju MR, govorimo o snimanju glave i mozga gde je ona nezamenjiva pa čak i inicijalna metoda, zatim tu su oboljenja i povrede koštano zglobnog sistema, abdomena i male karlice, srca, dojke. Može se reći da MR već neko vreme uzima primarnu ulogu u dijagnostici mnogih oboljenja, kako tumorskih, stanja nakon povreda ali i sistemskih bolesti – navodi dr Banko.
Tumorske promene, degenerativne promene zglobova, sportske povrede, neurodegenerativne bolesti, bolesti srca su samo neke od najvažnijih indikacija za pregled magnetnom rezonancom. Ova dijagnostička metoda može dati dobar uvid i u tok bolesti pacijenata koji se leče od malignih oboljenja.
– Kada se sumnja na postajanje neke tumorske promene ovim pregledom najčešće otkrivamo lokalizaciju promene, njenu veličinu i izgled, sastav, poziciju u odnosu na okolna tkiva i organe, a samim tim i možemo postaviti sumnju i na fazu bolesti. Ne treba smetnuti sa uma da je MR samo jedna u nizu dijagnostika koja se radi u konačnom definisanju neke bolesti. Kontrolnim pregledima nakon primene hemioterapije procenjujemo na primer da li postoji progresija ili regresija neke bolesti odnosno da li se tumor smanjio ili se bolest proširila. To se kod praćenja mnogih solidnih tumora u našem telu zove RECIST (Response Evaluation Criteria in Solid Tumours) – precizira dr Banko.
Dr Bojan Banko kaže da se već duže vremena MR snimaju deca i bebe ali u analgosedaciji kako bi biti mirni tokom pregleda koji nekada može i da potraje.
– Trudnice i hronični bolesnici takođe se mogu snimati. Danas se trudnice mogu snimati od prvog meseca trudnoće, ali im se bez preke potrebe ne daje kontrastno sredstvo. Za razliku od skenera (CT) na MR pregledu danas su potrebe za intravenskim kontrastom svedene na minimum – naglašava dr Banko.
Kada su pitanju kontraindikacije i one su minimale. Dr Banko kaže da su pejsmejkeri novijeg datuma kompatibilni sa magnetnim poljem, ipak kako dodaje pacijenti koji imaju pejsmejker starijeg datuma ne smeju da se snimaju magnetnom rezonanco, kod njih je kontraindikacija apsolutna.
– Veštačke proteze od titanijuma, klipsevi od operacije, implanti zubni i estetski, mostovi nisu kontraindikacija. Kontraindikacija su još uvek okularni (očni) i ušni implant. Metali starijeg datuma jesu kontraindikacija, ali se sve više snimaju pacijenti sa starim ugrađenim metalnim šipkama i protezama, jer se oko njih posle nekog vremena formira jako ožiljno, fibrozno tkivo koje magnetno polje od 1.5 tesla (T) i 3T ne mogu da pomere, odnosno oštete – ističe dr Banko.
Pregledu magnetnom rezonancom ne prethode nikakve posebne pripreme. Sagovornik portala eKlinika naglašava da je potrebno da pacijenti znaju da pregled najčešće traje između 15 i 30 minuta.
– Pacijenti bi trebalo da pre pregleda skinu sve metalne stvari sa sebe, jer je moguće da dođe do smetnji na slici. U MR kabinu nije moguće uneti mobilni telefon, kartice, novčanik, metalne predmete tipa ključeva, sitnog novca. Zbog jakog magnetnog polja, sat će prestati da radi, kartice će se razmagnetisati, a sitan novac razleteti kao projektil prema jakom magnetom polju aparata – kaže dr Banko.
Doktor ističe da nema potrebe da se plašimo ovog pregleda koji može na brz i dobar način da dijagnostikuje moguće bolesti.
– Nema štetno zračenje, ali to danas dosta ljudi ne zna pa čak i lekara drugih specijalnosti. Za dijagnostičke preglede danas se najčešće koriste aparati jačine 1.5 i 3 Tesla (T) i prema mnogim studijama, ako bi smo uzeli neku srednju vrednost istraživanja, ne postoji neka velika razlika između ovih jačina magnetnih polja, odnosno i 1.5 i 3T su podjednako dobri za dijagnostiku. Mnogo je važnije koji lekar “čita” vaš nalaz – zaključuje dr Bojan Banko.
Dr Bojan Banko je usko specijalizovan za MR i CT preglede hepatobilijarnog i digestivnog sistema, zglobova, mišića, grudnog koša i srca. Učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih projekata, bavi se edukacijom radiologa u okviru „škola radiologije“ i predavanjima na domaćim i stranim kongresima. Autor je i koautor više stručnih radova u stranim i domaćim stručnim publikacijama.