Prvi nosivi senzor za praćenje i otkrivanje atrofije mišića napravili su istraživači sa Ohio State University, a kako je saopšteno, senzor će biti alternativa drugoj metodi. U studiji objavljenoj u časopisu IEEE Transactions on Biomedical Engineering navodi se kako bi elektromagnetni senzor, napravljen od provodnih „e-niti“ mogao da se koristiti kao alternativa čestom praćenju stanja pomoću magnetne rezonance.
Šta je atrofija mišića?
Atrofija mišića je stanje koje podrazumeva gubitak skeletne mišićne mase i snage. Javlja se zbog različitih razloga, ali je obično nuspojava degenerativne bolesti, starenja ili nekorišćenja mišića. Dok se lekari trenutno oslanjaju na magnetnu rezonancu kako bi procenili da li su se veličina i zapremina mišića pacijenta pogoršali, to često testiranje može da bude dugotrajno i skupo. Ali, novi nosivi senzor mogao bi da bude zamena za takav način praćenja bolesti.
Kako bi potvrdili svoj rad, istraživači su napravili 3D štampane kalupe za udove i napunili ih mlevenom govedinom kako bi simulisali teleće tkivo prosečne veličine kao kod čoveka. Njihovi nalazi su pokazali da senzor može sa 51 odsto preciznosti da meri male promene zapremine ukupne veličine udova i da prati gubitak mišića.
Senzor je inspirisan projektom NASA koji je pratio zdravlje astronauta
– Naš senzor bi mogli da koriste zdravstveni radnici kako bi pravili plan lečenja pacijenta i lstvorili manje opterećenje za njih – istakla je Allyanna Rice, vođa studije i stručnjak za elektrotehniku na Ohio State University.
Prvi poznati pristup praćenja atrofije mišića pomoću nosivog uređaja takođe je osmislila Allyanna Rice, koji su se koristili kao zdravstveni senzori u NASA. Svemirska agencija je zainteresovana za praćenje zdravlja astronauta na različite načine, s obzirom na to da provođenje dosta vremena u svemiru često može da ima štetne efekte na ljudsko telo. Tako je i nova studija o nosivom senzoru za otkrivanje i praćenje atrofije mišića bila inspirisana slučajem astronauta, koji je izučavan decenijama.
Novi senzor može samostalno da prati promene, bez stručnog lica
– Na primer, dok naučnici znaju da čak i članovi posade na kratkim svemirskim letovima mogu da dožive gubitak do 20 odsto mišićne mase i gustine kostiju, nema mnogo podataka o tome kakav bi efekat život u svemiru tokom mnogo dužih misija mogao da ima na njihova tela – objasnila je Allyanna Rice.
Novi senzor, kako je istakla, nešto je što bi astronaut na dugoj misiji ili pacijent kod kuće mogao da koristi kako bi pratio svoje zdravlje, bez pomoći medicinskog stručnjaka. Ali, kreiranje nosivog uređaja sposobnog da precizno meri sitne promene mišića u ljudskom telu lakše je reći nego učiniti, kažu naučnici.
Novi uređaj podseća na manžetnu za krvni pritisak
Autorka studije Allyanna Rice i njena koleginica, koautorka istraživanja Asiminia Kiourti, profesorka elektrotehnike i računarstva na Ohio State University, dizajnirale su uređaj tako što koristi dva namotaja – jedan za prenos i jedan koji prima, kao i provodnik napravljen od „e-niti“ koji se kreće duž tkanine u cik-cak smeru.
Iako konačni proizvod podseća na manžetnu za krvni pritisak, Rice navodi da je na početku ovog projekta pravi izazov bio da se pronađe obrazac koji bi omogućio širok spektar promena.
– Kada smo prvi put predložile da napravimo senzor, nismo shvatile da će nam biti potreban rastegljiv materijal sve dok nismo povezale stanje stvari, a to je da će se udovi osobe promeniti. Tada je bilo jasno da nam je potreban senzor, koji može da menja oblik i da se savija, ali takođe mora da bude konforman – navela je Rice i najavila da je u planu kombinovanje senzora sa drugim vrstama uređaja za otkrivanje i praćenje zdravstvenih problema, kao što je alat za otkrivanje gubitka kostiju.
