Foto: Shutterstock
Bol u stopalima jedan je od najučestalijih zdravstvenih problema. Skoro 77 odsto odraslih osoba je osetilo ovaj bol koji nekada može biti skoncentrisan bliže prstima ili na petnom delu stopala. Nauka naglašava da ni jedna veštačka struktura nije u stanju da izdrži istu količinu opterećenja kao ljudsko stopalo. Ovo pravo malo čudo prirode čini 26 kostiju, više od 30 zglobova i veliki broj nerava, ligamenata, krvnih sudova.
Svi ovi delovi, od nožnih prstiju do Ahilove tetive, omogućavaju nam da stojimo i hodamo. S druge strane, ova složena struktura može biti uzrok bola ili iritacije pri svakom ustajanju i koračanju. Bol se može javiti i u stanjima mirovanja tokom noći.
Plantarni fascitis ili petni trn je jedan od najčešćih uzroka bola u stopalima. Petni trn je posledica delimičnog ili potpunog pucanja vezivnog tkiva ligamenta stopala. Pacijenti se često žale na oštar bol u peti u jutarnjem delu dana. Petni trn se češće javlja kod osoba koje imaju ravna stopala, veoma visok luk stopala. Stanje se uočava i kod osoba sa viškom kilograma, trudnica, onih koji hodaju bosi, osoba koje dugo hodaju, stoje ili trče na tvrdoj podlozi.
U svakom stopalu ima po pet metatarzalnih kostiju koje u prednjem delu stopala povezuju gležanj sa prstima. Metatarzalne kosti pomažu u formiranju svoda stopala na kojem počiva naša težina i hod. Metatarsalgia se određuje kao upala prednjeg dela stopala. Pacijenti se žale na bol u prednjem delu tabana koji je uglavnom posledica trčanja ili skakanja. Bol se produbljuje pri hodu.
Periferna neuropatija se određuje kao grupa oboljenja usled oštećenja perifernih nerava. Pacijenti se žale na slabost, utrnulost i bol u rukama i nogama, koji može zahvatiti i druge delove tela. Dijabetes je najčešći uzrok periferne neuropatije, a stanje može biti i posledica povreda, infekcija. Javlja se kod osoba koje konzumiraju velike količine alkohola, kod autoimunih bolesti kao što su to lupus.
Tarzalni tunel je uzak prostor na unutrašnjoj strani skočnog zgloba. Kroz tarzalni tunel prolaze arterije, vene, tetive i nervi koji omogućuju stopalu da se kreće. Tibijalni nerv odgovoran je za senzacije na dnu stopala i u prstima. Sindrom tarzalnog tunela posledica je priklještenja tibijalnog nerva u tarzalnom tunelu. Stanje se ispoljava osećajem bola, ukočenosti i utrnulosti. Ovaj sindrom sličan je sindromu karpalnog tunela koji zahvata zglob šake. Simptomi se mogu javiti posle intenzivnog stajanja ili koračanja, ili povrede poput uganuća.
Faktori rizika koji dovode do razvoja sindroma tarzalnog tunela su ravna stopala, oticanje nogu. U riziku su i pacijenti koji se leče od dijabetesa, artritisa ili bolesti koje utiče na oticanje i kompresiju nerva, osobe sa proširenim venama.
Bol u stopalu može da se spontano povuče, ali moguće je da postane i hronično stanje koje utiče na kvalitet života. Bitno je na vreme dobiti pravu dijagnozu i početi lečenje. Lekari naglašavaju i da izmene u načinu života mogu biti od velike koristi. Savet je da se javimo na pregled ukoliko bol u stopalu traje nekoliko dana, ukoliko se javi gubitak osećaja ili peckanje na tabanima, uz otežano hodanje. Moguća je i povišena telesna temperatura koja je nekada simptom i infekcije. Preporuka je da se prvo javimo lekaru opšte prakse, koji će nas posle pregleda, ako je potrebno poslati kod specijaliste.
U nekim situacijama moguće je da bol u stopalu bude hitno medicinsko stanje. U slučaju da je jak bol praćen otokom, da ne možemo da stanemo na nogu, ako osećamo utrnulost ili je bol iznenadan, ukoliko je bolu prethodio grip ili neka infekcija, ukoliko imamo otvorene rane na nogama savet je da se hitno javimo lekaru. Stručnjak će proveriti da li je bol u stopalima posledica upalnog procesa ili neke povrede.
Ukoliko je potrebno pacijent će biti poslat na rendgen kako bi se otkrilo da li je bol posledica preloma, infekcije ili artritisa. Kompjuterska tomografija (CT) takođe može ukazati na sve ove promene i moguće deformitete.
Ultrazvuk daje uvid u mogući sindrom tarzalnog tunela, petni trn, povrede ligamenata, tetiva, hrskavice i drugih problema sa mekim tkivom. Magnetna rezonanca može otkriti postojanje petnog trna, metatarsalgije, promene u mekim tkivima i kostima usled artritisa, preloma i infekcija.
Lečenje je uglavnom na početku konzervativno. Pacijentima se savetuju odgovarajuće cipele, ulošci za stopala. Ukoliko je stanje posledica upalnog procesa naglasak je na antiinflamantornoj dijeti sa dosta povrća i voća, ribljeg mesa, orašastih plodova, integralnih žitarica. Savetuje se i upotreba kurkume, limuna.
Lekari naglašavaju da bitno da pacijenti sa viškom kilograma nastoje da kontrolišu telesnu težinu, jer jako opterećenje može biti rizik bolova, upale. Kontrola telesne težine posebno je bitna kod pacijenata koji imaju dijabetes, koji je faktor rizika za razvoj periferne neuropatije, metatarsalgije, sindroma tarzalnog tunela.
Stručnjaci ističu i značaj ispravnog položaja tela. Često pacijenti umanje bolove i osećaj težine na stopalima pravilnim držanjem. Nepravilni položaj tela pri stajanju i savijanje unapred pri hodu, mogu da se poprave tako što ćemo nastojati da ramena držimo u pravilnom položaju, a težinu tela rasporedimo na obe noge.
Vežbe istezanja i jačanja su neizostavni deo terapeutskog procesa. Istezanje će nam otkloniti pritisak u leđima, kukovima, gluteusu i pomoći da uspostavimo bolju ravnotežu. Vežbe kojima jačamo trbušne mišiće, leđa i ramena omogućiće nam ispravniji položaj tela. Dijabetes se dobro kontroliše redovnom fizičkom aktivnošću. Jača fizička aktivnost kao što je trčanje može da izazove bolove u stopalima i nogama. Pacijentima se zato preporučuje plivanje ili taj či.
Bol se može sanirati analgeticima koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta, od pomoći mogu biti i akupunktura, masaža, joga. Kao prva pomoć kod bola mogu se primeniti i tople i hladne obloge. Savet je da se obloge od leda primenjuju do 20 minuta, tri puta dnevno. Led se na stavlja direktno na kožu. Operacija je poslednja opcija, savetuje se tek ukoliko ni jedna od terapijskih metoda ne dovede do rezultata.