Vene i arterije deo su transportnog sistema koji razvodi krv u telu. Arterije nose krv napunjenu kiseonikom od srca do ostatka tela. Vene isporučuju krv, sada bez mnogo kiseonika, nazad u srce. Odatle, plućna arterija je šalje u pluća kako bi je napunila kiseonikom. Plućna vena vraća krv u srce i proces počinje ponovo.
Ponekad se arterije ili vene suze ili začepe i krv kroz njih ne može da prođe tako lako. Svako usporavanje protoka krvi sprečava organe da dobiju kiseonik i hranljive materije koji su im potrebni za obavljanje posla. Ako se krv kreće presporo kroz krvne sudove, može se nakupiti i formirati ugruške.
Koronarna arterijska bolest
Ovo stanje nastaje kada se plak (lepljiva mast) nakuplja u zidovima koronarnih arterija – sudova koji srce snabdevaju krvlju. Plak sužava arterije, usporavajući dotok krvi u srce. Kada se komad plaka odlomi i zaglavi u arteriji, može u potpunosti blokirati protok krvi i izazvati srčani udar.
Periferna arterijska bolest (PAD)
Periferne arterije šalju krv u ruke i noge. Kod PAD, plak se nakuplja u zidovima arterija. Baš kao i kod koronarne arterijske bolesti, plak sužava arterije i ostavlja manje prostora za protok krvi. Ako noge ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, osećaće se bolovi u nogama ili umor kada hodamo ili se penjemo stepenicama. Ako imamo PAD, povećne su šanse za dobijanje srčanog ili moždanog udara.
Bolest karotidnih arterija
Karotidne arterije nalaze se duž obe strane vrata. One krvlju snabdevaju mozak, lice i vrat. Ako imamo bolest karotidnih arterija, plak se nakuplja i sužava ove arterije, tako da prolazi manje krvi. Komad plaka može da se odlomi i da formira ugrušak. Ako se ugrušak zaglavi u krvnom sudu mozga i blokira protok krvi, može izazvati moždani udar.
Cerebrovaskularne bolesti
Mozgu je za rad potrebno stalno snabdevanje krvlju bogatom kiseonikom. Bez toga, moždane ćelije umiru. Cerebrovaskularne bolesti ograničavaju dotok krvi u mozak. One su moždani udar, suženi krvni sudovi, aneurizme (oslabljene arterije) i abnormalne grupe krvnih sudova koje se nazivaju vaskularne malformacije.
Proširene vene
Proširene vene su zadebljale, uvrnute vene plave ili boje mesa na nogama. Zalisci unutar vena održavaju protok krvi prema srcu i sprečavaju je da se vrati nazad. Kada su vene slabe, zalisci se mogu oštetiti i omogućiti da se krv vrati. Kako se skuplja, vena nabrekne i uvrće se da bi se stisla u isti mali prostor.
Paučinaste vene
One su kao proširene vene, ali tanje. Ime su dobile po uzorku nalik paukovoj mreži. Nastaju kada se krv vrati u oštećenu venu. Mogu se formirati na nogama ili licu, a obično su crvene ili plave. Veća je verovatnoća da će paukove vene nastati nakon povrede ili mnogo vremena provedenog na suncu. Hormonske promene tokom menopauze ili trudnoće takođe mogu izazvati njihovo formiranje.
Ugrušci krvi
Kada se posečemo, krvne ćelije koje se zovu trombociti zatvaraju posekotinu u oštećenom krvnom sudu ugruškom koji zaustavlja krvarenje. Ali ponekad, plak može oštetiti unutrašnjost krvnih sudova i uzrokovati stvaranje ugruška koji može biti štetan. On može da uspori protok krvi kroz arterije i vene. A ako se formira u srcu ili mozgu, može da izazove srčani ili moždani udar.
Tromboflebitis
Ovo stanje nastaje kada otok i iritacija uzrokuju stvaranje ugruška u jednoj od vena. Ugrušak može da se stvori nakon povrede, operacije ili nakon dugog ležanja u krevetu. Može se formirati u venama blizu površine ili dublje ispod kože. Lekovi, razređivači krvi, mogu sprečiti da se ugrušak poveća i blokira protok krvi.
Duboka venska tromboza (DVT)
Duboka venska tromboza nastaje kada se krvni ugrušak formira u dubokoj veni, obično u nozi. DVT može da se javi posle dugotrajnog ležanja u krevetu nakon bolesti ili operacije ili dugog sedenja u avionu ili automobilu. Ležanje ili dugotrajno sedenje usporava protok krvi. Krv može da se skupi i formira ugruške. Rizik kod DVT jeste da bi ugrušak mogao da se oslobodi i ode u pluća.
Plućna embolija (PE)
Krvni ugrušak u nogama može se odvojiti i otići sve do pluća. Kada se to dogodi, nastaje plućna embolija. Ugrušak može blokirati protok krvi u plućima. Bez krvi pluća ne mogu da rade kako bi trebalo. Neće moći da oslobode dovoljno kiseonika za snabdevanje ostatka tela. PE može izazvati bol u grudima i kratak dah. Može biti opasna po život ako se odmah ne leči.
Hronična venska insuficijencija (CVI)
Vene nogu nose krv do srca. Zalistci u ovim venama zatvaraju se kako bi krv tekla nagore. Kod CVI, ventili se ne zatvaraju do kraja. Krv prestaje da teče i nakuplja se u venama. CVI može da se javi ako krvni ugrušak ošteti zalistke u nogama. Starenje ili dugo sedenje takođe može da oslabi vene i zalistke nogu.
Aneurizma
Aneurizma nastaje kada zid arterije oslabi i izboči se kao balon. Mogu da se formiraju u mnogim različitim krvnim sudovima, uključujući one u mozgu, grudima i stomaku. Ako se arterija previše istegne, može da pukne. To može dovesti do opasnog krvarenja u telu. Povreda ili bolest arterija može izazvati aneurizmu.
Kada treba da odemo kod lekara
Odmah treba otići kod lekara ako primetimo bilo šta od sledećeg:
- iznenadni nedostatak daha
- bol u grudima
- vrtoglavica, nesvestica
- ubrzan rad srca
- iznenadna, jaka glavobolja
- mučnina i povraćanje
- iznenadni zamagljen ili dvostruki vid
- iznenadni bol iznad ili iza oka
- problemi sa vidom na jedno ili oba oka
- iznenadna slabost ili ukočenost lica ili tela
- problemi u razgovoru ili razumevanju drugih
- napad
- zbunjenost
Zaštitite svoje vene i arterije
Da bismo izbegli stvaranje krvnih ugrušaka i druge probleme sa krvnim sudovima, treba da vodimo računa o svojim venama i arterijama. Konzumiranje hrane koja sadrži malo zasićenih masti, vežbanje većinu dana u nedelji mogu da budu korisni. Ako pušite, prestanite, jer to može oštetiti arterije. Da bismo sprečili stvaranje krvnih ugrušaka, treba da izbegavamo dugo sedenje. Ako mnogo vremena treba da provedemo u avionu ili u automobilu, ustanite i prošetajte povremeno da biste održali protok krvi.
