Izgled pljuvačke može dosta da otkrije o našem zdravstvenom stanju. Pljuvačka štiti unutrašnjost usta od povreda tokom konzumacije hrane, omogućava gutanje i govor, bitna je za zdravlje zuba jer ograničava prodor štetnih bakterija. Produkt je lučenja pljuvačnih žlezda, sačinjena od oko 99 odsto vode i od jednog procenta neorganskih i organskih sastojaka. Sadržaj pljuvačke čine fosfati, hlor, jod, cink, brom, kalcijum, magnezijum, fluor.
Zdravstveni problemi utiču na izgled pljuvačke
Pljuvačka sadrži digestivne enzime, uključujući amilazu, koja razgrađuje jednostavne šećere i skrob, i lipazu koja pokreće varenje masti. Ona je jedna od najbitnijih komponenti varenja. Pošto se pljuvačka uglavnom sastoji od vode i bistre je boje, kaže dr Bruk Glesing University Hospitals Cleveland Medical Center u Ohaju.
U zavisnosti od hrane pljuvačka menja konzistenciju, ukus i boju tokom dana. U slučaju da uočimo duže promene trebalo bi da se obratimo lekaru.
– Dehidracija, autoimune bolesti i infekcije, mogu da utiču na konzistenciju i količinu pljuvačke – objašnjava otorinolaringolog dr Kris Tompson Providence Mission Hospital in Orange County u Kaliforniji.
Šta je kserostomija?
Kserostomija je stručan naziv za suva usta, stanje kada je smanjena sekrecija pljuvačke. Obično je znak dehidracije ili nuspojava upotrebe određenih lekova. Najčešće se uočava kod pacijenata koji koriste lekove za krvni pritisak, diuretike, antidepresive, antihistaminike, lekove protiv bolova i anksioznosti.
Nedovoljne količine pljuvačke
Nedovoljne količine pljuvačke u ustima mogu biti i posledica autoimune bolesti Sjogrenovog sindroma. U pitanju je hronični multisistemski poremećaj koji deluje na rad suznih i pljuvačnih žlezda, pa pacijenti često imaju suve oči i usta. Dijabetes je bolest koja se manifestuje osećajem žeđi i suvoće u ustima. Smatra se da povećana glukoza dovodi do neravnoteže u sastavu pljuvačke, a sama bolest uzrokuje lošije funkcionisanje pljuvačnih žlezda.
Višak pljuvačke
Sa druge strane, višak pljuvačke nekada je znak refluksa kiseline ili gastroezofagealne refluksne bolesti, kada se želudačna kiselina vraća u jednjak ili i do grla. Pojačano lučenje pljuvačke može se javiti i kod trudnica, kako se pretpostavlja pod delovanjem hormona.
– Mnogo je razloga za poteškoće pri gutanju, koje se često zapažaju kod neuroloških oboljenja – objašnjava laringolog dr Abie Mendelsohn iz Center for Ear, Nose, Throat and Allergy u Los Anđelesu.
Krv u pljuvački
Krv u pljuvački uglavnom je posledica povrede desni, usled malo agresivnijeg pranja zuba. Loša dentalna higijena i gingivitis dovode do pojave krvi u pljuvački.
Ranice u ustima mogu biti slučajne mehaničke povrede, na primer posle nespretne konzumacije hrane, ali nekada su i posledica sistemskih bolesti kao što su Kronova bolest, celijakija. Ishrana siromašna vitaminom B12, folnom kiselinom, gvožđem, cinkom može takođe da dovede do pojave ranica u usnoj duplji.
Metalni ukus u ustima
Mentalni ili kiselkast ukus u ustima često je posledica refluksa kiseline ili GERB-a. Želudačna kiselina vraća se u grlo i u dodiru sa pljuvačkom utiče na osećaj gorkog ili kiselog ukusa u ustima. Izgled pljuvačke je drugačiji i kod alergičnih osoba, kod kojih nekada usled upale sluznice nosa dolazi do poremećaja čula mirisa i metalnog ukusa u ustima.
– Metalni ukus u ustima kod pacijenta sa poremećajima funkcije jetre i bubrega, ozbiljan je znak bolesti koji ukazuje da je došlo do nakupljanja otpadnih materija u krvi i telesnim tečnostima – kaže dr Glessing.
Slatkast ukus pljuvačke može da bude simptom slabo kontrolisanog dijabetesa, bakterijske i virusne infekcije gornjeg respiratornog trakta. Infekcija sama po sebi može da dovede do viših nivoa glukoze u pljuvački, ipak ovaj simptom se povlači kada počne lečenje.
Bela i gusta pljuvačka
Bela i gusta pljuvačka često je posledica nedovoljnog unosa tečnosti. U ustima se zbog manjaka tečnosti gomilaju bakterije po porama jezika, zbog čega je jezik nekada bele boje.
Gljivica kandida nastanjuje usnu duplju bronhije, pluća, digestivni trakt i druge delove tela. Usled slabljena imuniteta u sadejstvu sa spoljnim činiocima dolazi do razmnožavanja kandide. Candida albicans najčešći je razlog za orofaringealnu kandidijazu koja se javlja u ustima. Dijabetes, određeni lekovi (antibiotici) takođe mogu delovati na ravnotežu mikroorganizama i dovesti do razvoja kandide.
Pljuvačka je lepljiva i gusta
Neravnoteža vode i drugih sastojaka pljuvačke dovodi do pojave gušće i lepljive pljuvačke. Ovo stanje često se viđa kod osoba koje pate od zapušenog nosa zbog prehlade ili devijacije septuma. Osobe koje imaju sleep apneju dišu tokom noći na nos, zbog čega je usna duplja ujutro suva, a pljuvačka gušća.
