Sepsa je vodeći uzrok smrti u svim zemljama sveta. Svakih nekoliko sekudni sepsa u svetu odnese po jedan život. Prema podacima koji dolaze iz zapadnoevropskih zemalja i SAD, sepsa po svojoj učestalosti prevazilazi mnoga druga oboljenja (moždani udar, srčani udar, maligne bolesti pluća, dojke i prostate zajedno, HIV) kojima se posvećuje mnogo više pažnje i o kojima javnost više zna. Svake godine pogađa između 47 i 50 miliona ljudi a najmanje jedanaest miliona ljudi umre. U zavisnosti od zemlje, mortalitet varira između 15 i više od 50 posto. Iz tog razloga na inicijativu Globalne alijanse za sepsu (Global Sepsis Alliance), 13. septembra svake godine obeležava se Svetski dan u borbi protiv sepse. Upravo to je bio razlog za razgovor sa prof. dr Nebojšom Lađevićem i doc. dr Dejanom Markovićem, anesteziolozima lekarima-učesnicima i organizatorima simpozijuma „Svetski dan borbe protiv sepse 2023.”
Zašto se javlja sepsa i šta sve može biti uzrok njenog nastanka?
U našoj zemlji sepsa je često neprepoznatljiv i nedovoljno razumljiv problem. Definicija sepse je u javnosti prilično nejasna. Najčešće se pogrešno definiše kao „trovanje krvi“. Međutim, sepsa je reakcija organizma na infekciju.
– Kada mikroorganizmi dospeju u telo neke osobe oni dovode do nastanka infekcije. Prisustvo mikroorganizama pokreće imuni odgovor osobe koji nekada može da pokrene lančanu reakciju u organizmu koja rezultuje sepsom i oštećenjem organa. Bilo koja infekcija može da dovede do nastanka sepse: pneumonija, infekcije urinarnog trakta, infekcije gastrointestinalnog trakta (appendicitis, peritonitis…), infekcije rana ili opekotina, infekcije centralnog nervnog sistema, infekcije na mestu prisustva katetera (centralni venski kateter, urinarni kateter), infekcije krvi. Najčešći uzročnik sepse su bakterije, mada sepsu mogu da izazovu i gljivice, paraziti i virusi poput Covid 19 – kažu naši sagovornici.
Kako telo reaguje kada se pojavi sepsa i ko je sve u opasnosti da je dobije?
Sepsu može da dobije svako, bez obzira na pol i uzrast, ali je rizična grupa dobro definisana.
– Imuni sistem osobe je već odreagovao na prisustvo mikroorganizma, ali taj odgovor nekada je takav da se okreće protiv samog organizma dovodeći do oštećenja zdravih organa i organskih sistema. Najugroženija su deca mlađa od godinu dana, stariji od 65 godina, osobe koje su već preživele sepsu, osobe sa oslabljenim imunim sistemom (HIV infekcija, osobe naterapiji kortikosteroidima), osobe sa hroničnim bolestima (dijabetes, plućne bolesti, bubrežna slabost, maligne bolesti), osobe koje imaju kateter u svom telu (venski kateter) ili tubus za disanje su pod povećanim rizikom za nastanak sepse – kažu sagovornici eKlinika portala prof. De
Po kojim simptomima se prepoznaje sepsa?
Stručnjaci se slažu da prve upozoravajuće simptome treba približiti javnosti i podići svest o ovom teškom oboljenju kako bi pacijenti pravovremeno bili upućeni u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu radi postavljanja tačne dijagnoze i pravovremenog protokolarnog lečenja.
– Simptomi sepse nisu specifični. Oni mogu da variraju od slučaja do slučaja. Simptomi mogu da budu sledeći, jedan ili više njih: promena mentalnog statusa (konfuzija, dezorjentacija), ubrzani rad srca, ubrzano plitko disanje, prestanak mokrenja, visoka temperatura, groznica (drhtanje), preznojavanje bez nekog jasnog razloga, bol prilikom uriniranja (kod urinarnih infekcija) ili pogoršanje kašlja kod upale pluća – objašnjavaju naši sagovornici.
Kako se dijagnostikuje ovo stanje?
Sagovornici portala eKlinika prof. dr Nebojša Lađević i doc. dr Dejan Marković ističu da ne postoje striktni kriterijumi za dijagnozu sepse.
– Zbog toga lekari kombinuju više različitih kriterijuma kako bi što pre i što preciznije utvrdili da li postoji sepsa. Dijagnostički algoritam podrazumeva klinički pregled bolesnika, uzimanje anamneze, izradu laboratorijskih rezultata (krvna slika, nivo laktata u krvi, pokazatelji oštećenja jetrene i bubrežne funkcije, testovi hemostaze, nivo markera zapaljenja: CRP – C reaktivni protein, prokalcitonin – PCT, presepsin, pancreatic stone protein PSP, interleukin 6…), rentgenskog snimanja, nalaz kompjuterizovane tomografije, kao i nalaz “kultura” (hemokultura, urinokultura…) – kaže prof. dr Lađević.
Kako se leči sepsa?
Važno je znati da je sepsa hitno medicinsko stanje. Svaki izgubljeni sat do započinjanja terapije, značajano smanjuje preživljavanje.
– Lečenje sepse mora da započne što pre, zbog toga je izuzetno bitno brzo postavljanje dijagnoze. Ukoliko se utvrdi da postoji sepsa ili je veoma velika verovatnoća da se radi o sepsi bolesnik treba da bude smešten u jedinicu intenzivnog lečenja zbog odgovarajućeg praćenja i ordiniranja terapije. Osnova terapije je antimikrobni lek (antibiotik ukoliko su bakterije uzročnici sepse) jedan ili više lekova u kombinaciji koji se primenjuju kroz venu. Pored toga neophodna je primena tečnosti (infuzija kroz venu) kako bi se održao adekvatan dotok krvi do svih organa. Kod ovih bolesnika često je potrebna primena i lekova koji podižu pritisak – vazopresorni lekovi. Ukoliko dođe do značajnog oštećenja bubrega može da bude potrebna hemodijaliza, a u slučaju teškog oštećenja pluća neophodna je intubacija bolesnika i mehanička ventilacija pluća (preko mehaničkog ventilator). Kod nekih bolesnika sa sepsom je potrebna i hirurška intervencija za odstranjenje nekrotičnog tkiva ukoliko je to razlog nastanka infekcije i sepse – objašnjavaju sagovornici eKlinike prof. dr Nebojša Lađević i doc. dr Dejan Marković.
Svetski dan borbe protiv sepse 2023.
Simpozijum ,,Svetski dan borbe protiv sepse 2023.“ zakazan je za sredu 13. septembar u 10 sati u beogradskom „Hotelu M“, u organizaciji Udruženja za kontinuiranu medicinsku edukaciju i Udruženje anesteziologa i intenzivista Srbije (UAIS). Među lekarima-učesnicima su organizatori anesteziolozi, prof. dr Nebojša Lađević i doc. dr Dejan Marković iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije (UKCS) u Beogradu i prof. dr Radmilo Janković, anesteziolog u Kliničkom centru Niš i predsednik Udruženja anesteziologa i intezivista Srbije (UAIS).
Na ovom simpozijumu uvaženi učesnici će govoriti na više različitih tema koje su vezane za sepsu. Neke od njih su prevencija sepse kod hirurških bolesnika sa hematološkim oboljenjima, zatim, sepsa i srce, tačnije ima li mesta za beta blokatore u septičkom šoku, čuće se šta je to urosepsa, kako sepsa izgleda kod dece, do sepse u akušerstvu i ishrane bolesnika koji je imaju.
