Psorijaza je hronična, nezarazna bolest kože koja je nekada praćena nerazumevanjem i stigmatizacijom pacijenta. Nema leka za ovu bolest, ali psorijaza mora da se leči, jer u najtežim slučajevima može da zahvati celu površinu kože i dovede do eritrodermije – stanja koje je ozbiljno, a nekada i opasno po život, navode deramatovenerolozi. Bolest može da se uspešno kontroliše lokalnom terapijom i fototerapijom. U slučaju da ne dođe do poboljšanja pacijentima je na raspolaganju i biološka terapija, koja iz korena menja tok ove bolesti. Biološka terapija ima mogućnost, dok se primenjuje, da potpuno ukloni psorijatične promene.
Faktor rizika za razvoj metaboličkog sindroma i drugih bolesti
Psorijaza se najčešće manifestuje u vidu zadebljalih i crvenih ploča sa ljuspanjem, lokalizovanim u kosmatom delu glave, iza i na ušnim školjkama, na laktovima, kolenima, donjim partijama leđa. Promene mogu da se rašire i zahvate velike površine kože, pa čak i celu kožu. Nokatne ploče su vrlo često zahvaćene i to značajno utiče na funkcionisanje pacijenta.
– Pored ovog, klasičnog oblika, kod psorijaze se opisuje i oblik sa gnojanicama – pustulama, potom oblik koji zahvata pregibe i prevoje kože (inverzna psorijaza). Oboljenje ima karakteristike zapaljenskog i proliferativnog, a osim karakterističnog zahvatanja kože i zglobova, može biti udruženo sa brojnim patološkim stanjima i oboljenjima. Moguće su kardiovaskularne bolesti, pacijenti koji imaju psorijazu značajno češće oboljevaju od takozvanog metaboličkog sindroma i psihijatrijskih poremećaja – kaže za portal eKlinika prof. dr Dušan Škiljević, dermatovenerolog sa Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, član Borda Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju.
Kako se dijagnostikuje psorijaza?
Hipokrat je još u drevnoj Grčkoj opisao psorijazu. Na grčkom jeziku „psora“ označava osećaj svraba.
– Premda je tačno da „psora“ znači svrab, on se na javlja kod svih pacijenata, promene mogu da bole, a neki pacijenti i nemaju subjektivnih tegoba. Zglobovi su zahvaćeni kod oko 30 do 40 odsto pacijenata, najčešće mali zglobovi šaka, ali mogu biti zahvaćeni i drugi. Dijagnoza se postavlja lako, na osnovu kliničke slike, koja se po potrebi dopuni biopsijom kože i histopatološkim nalazom – navodi prof. dr Škiljević.
Ne postoji preventiva
Bolest je imunski posredovana, nastaje na terenu genetske predispozicije koja se nasleđuje, postoje porodice sa većim brojem članova koji imaju psorijazu, objašnjava prof. dr Dušan Škiljević. Dodaje da okidači naleta bolesti mogu biti različiti faktori iz spoljašnje sredine – infekcija, stres, povrede, neki lekovi i slično.
– Danas su poznati ključni molekuli i signalni putevi odgovorni za nastanak i održavanje psorijatične ploče. Savremena terapija uspela je da, blokirajući ove signalne puteve i molekule, omogući povlačenje psorijatičnih ploča i spreči stvaranje novih. No, nažalost, još uvek nemamo lek koji bi se davao preventivno da spreči pojavu bolesti kod podložnih osoba – precizira prof. dr Škiljević.
Kako se najčešće leči psorijaza?
Pre početka lečenja psorijaze, potrebno je, kako navodi sagovornik portala eKlinika, odrediti aktivnost, odnosno stepen zahvaćenosti kože promenama.
– Kod blažih oblika sa manjom zahvaćenošću daje se lokalna terapija (kortikosteroidi, keratolitici, analozi vitamina D, retinoidi, kalcineuronski inhibitori), dok je kod umereno teških i teških oblika neophodno uključiti sistemsku terapiju. Ona se deli na konvencionalnu (metotretksat, acitretin, ciklosporin) i biološku terapiju. Uz to, najčešće primenjen metod lečenja je zapravo fototerapija ultravioletnim zracima određenih talasnih dužina i energija. Terapija svakako mora da se prilagodi osobinama pacijenta i osobinama njegove psorijaze, te nije ista kod svih – naglašava prof. dr Škiljević.
Biološka terapija
Od 2019. godine pacijentima u Srbiji je dostupna biološka terapija. Ova terapija kako objašnjava doktor, podrazumeva monoklonska antitela i male molekule koji blokiraju određene signalne puteve u koži koji su odgovorni za nastanak psorijatične ploče.
– Na taj način dolazi do povlačenja promena sa kože i sprečava se pojava novih. Terapija je u vidu potkožnih injekcija koje se daju u određenim vremenskim intervalima. Najveća prednost ove terapije u odnosu na standardnu, osim značajno poboljšanog komfora, je visoka efikasnost i bezbednost. U Srbiji su na raspolaganju dva leka koji se daju pacijentima sa umereno teškom i teškom psorijazom koji nisu reagovali na neku od klasičnih terapija – kaže prof. dr Škiljević.
Lečenje će biti još efikasnije i bezbednije
Prema podacima prof. dr Škiljevića u ovom trenutku biološkom terapijom u Srbiji leči psorijazu nešto više od 1.000 pacijenata. Stručnjaci naglašavaju da računaju da će taj broj porasti u narednom periodu na 2.000 i čak 3.000 pacijenata.
– Svi pacijenti koji ispunjavaju uslove vezane sa samu bolest mogu da dobiju jedan od lekova, ne postoje liste čekanja, a ono što mi dermatolozi sa nestrpljenjem očekujemo je dolazak nove generacije lekova koja se pokazala još efikasnijom i bezbednijom – kaže prof. dr Škiljević.
Biološka terapija zahteva stalnu primenu
Prof. dr Dušan Škiljević objašnjava da su biološki lekovi, u odnosu na klasičnu terapiju, pre svega značajno efikasniji, mogu da uklone sve ili najveći broj psorijatičnih promena u vrlo kratkom vremenskom periodu. Kako bi efekat bio trajan injekcije moraju da se daju kontinuirano.
– Terapija je i vrlo bezbedna, dakle, neželjeni efekti su vrlo retki, i u najvećem broju blagi i prolazni. S obzirom da se injekcije ordiniraju jednom u 1 do 3 meseca, terapija je neuporedivo komfornija za pacijente od prethodnih vidova. Sa druge strane, terapiju je potrebno stalno primenjivati da bi se efekat održao, a što se tiče kontraindikacija, njih nema previše i tu spada prvenstveno preosetljivost na lek, a lekove ne bi trebalo davati trudnicama i pacijentima sa aktivnim infekcijama (tuberkulozom), kao i malignitetima – navodi prof. dr Škiljević.
Značaj registra obolelih od psorijaze
Profesor Škiljević najavio je i registar obolelih od psorijaze u Srbiji. Objašnjava nam da je registar pacijenata na biološkoj terapiji formiralo Udruženje dermatovenerologa Srbije sa ciljem da se striktnije isprate efekti lečenja u našoj populaciji.
– Podaci o efektima lečenja kod naših pacijenata će pomoći lekarima da preciznije odrede prvu i drugu liniju terapije kod konkretnog pacijenta, zavisno od njegovog opšteg zdravstvenog stanja i parametara same psorijaze. Na taj način pacijenti će moći od početka da dobiju najbolji vid terapije koji u tom momentu bude dostupan – ističe prof. dr Škiljević.
Ni jedan vid alternativnog lečenja nije dovoljno efikasan
Pitali smo prof. Škiljevića i koliko je uputno da pacijenti samoinicijativno koriste neke meleme, masti i druge preparate travara ili prerađivača. Ima li koristi od suplemenata cinka, selena, vitamina D, B12?
– Nažalost, nijedan vid alternativnog lečenja nije dokazano efikasan, a ovo se odnosi i na različite suplemente. Što se načina ishrane tiče, ne postoji specifična namirnica koja bi pomogla u lečenju psorijaze, ali se pacijentima svakako savetuje ishrana koja će održati normalnu telesnu težinu i sprečiti pojavu povišenog šećera i masnoća i svih posledica koje ovo nosi. Imajući u vidu da se poslednjih godina znanje u vezi sa psorijazom značajno proširilo, kao i da imamo nove lekove, pozvao bih pacijente da se obrate svojim dermatolozima i detaljno informišu. Lokalna terapija i fototerapija su i dalje rešenje za najveći broj pacijenta, a redovne kontrole i praćenje od strane nadležnih dermatologa omogućiće da se pacijentu ordinira i sistemska terapija u momentu kada to bude potrebno – zaključuje prof. dr Dušan Škiljević.
Prof. dr Dušan Škiljević , dermatovenerolog sa Klinike za dermatovenerologiju UKCS je član Borda Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju. Uža specijalnost prof. Škiljevića je lečenje autoimunski i imunski posredovanih bolesti kože, kao i infekcija i malignitetea kože. Autor je i koautor brojnih radova objavljenih u stručnim časopisima i prezentovanim na brojnim kongresima širom sveta.
