Vitamin D poslednjih godina postao je jedna od top tema tokom pandemije covid 19, i još uvek traju velike rasprave o tome za koje indiklacije je namenjen vitamin D. Neke zemlje, poput Velike Britanije, na primer, u jednom momentu su uvrstile vitamin D u redovnu suplementaciju za jačanje imuniteta tokom pandemije covid 19. Nedostatak vitamina D takođe se povezivao sa povećanom osetljivošću na virusne i bakterijske respiratorne infekcije. Nekoliko studija otkrilo je snažnu korelaciju između nedostatka vitamina D i covid 19, ali moglo bi se dogoditi da su ovi efekti zbunjujući i da su zapravo rezultat drugih faktora, poput gojaznosti, starosti obolelih ili hroničnih bolesti, koji su takođe povezani sa niskim nivoom vitamina D.
Da li i kako vitamin D utiče na covid 19 još uvek nije poznato
– Za proširenje liste indikacija za vitamin D biće neophodno još vremena i dokaza iz kliničkih studija. Iako su se na početku pandemije niske koncentracije vitamina D u krvi dovodile u vezu sa povećanim rizikom od covid 19 bolesti, dokazi o ulozi oralne primene vitamina D u terapiji i prevenciji covid 19 još uvek nedostaju. Takođe, dokazi da primena visokih doza vitamina D kod hospitalizovanih covid 19 pacijenata poboljšava simptome i prognozu još uvek nedostaju – pojašnjava za eKlinika portal dr Nikola Jojić, docent na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu.
Previše vitamina D izaziva toksičnost praćenu određenim simptomima
Kao i svaki vitamin, pa tako i vitamin D, koliko god bio čaroban, ako se pravilno ne koristi može da napravi probleme. Naravno i svaka indikacija za koju je namenjen podrazumeva različit način korišćenja.
– Samo doziranje vitamina D zavisi naravno od indikacije. Ono što je za većinu zdravih ljudi najbitnije, a to je održanje optimalnih koncentracija vitamina D u krvi, pogotovo tokom zimskih meseci. Tu je preporučen svakodnevni unos vitamina D u dozi od 600 IU – kaže dr Jojić i podseća da je uz laboratorijsku dijagnostiku lako odrediti nivo vitamina D u krvi, pa je odluku o potrebi za suplementacijom i doziranjem moguće doneti i nakon određivanja vitaminskog statusa svakog pacijenta.
– Iako se smatra generalno bezbednim, visoke doze vitamina D, veće od 60.000 IU tokom nekoliko meseci, mogu da dovedu do toksičnosti. Najčešća posledica unosa visokih doza vitamina D jeste porast nivoa kalcijuma u krvi, odnosno hiperkalcemija koja može da bude uzrok mučnine, povraćanja, opšte slabosti i učestalog mokrenja – naglašava za čitaoce eKlinika portala dr Nikola Jojić.
Dr Nikola Jojić ističe da toksičnost vitamina D može dovesti i do pojave kamena u bubregu i bola u kostima. Ipak, ovako visoke doze koriste se uglavom u terapiji određenih medicinskih stanja, koja su pod nadzorom lekara i tokom kojih se redovno kontroliše koncentracija vitamina D u krvi pacijenta.
Tokom zime sunce obezbeđuje vitamin D svega 20 odsto dnevnih potreba
Vitamin D je rastvorljiv u mastima, prisutan je u hrani, a dostupan je i kao dodatak ishrani u obliku suplementa. Takođe, pod uticajem sunčevih UV zraka započinje sinteza vitamina D u našem organizmu.
– Tokom leta, pod uticajem sunčevih zraka naš organizam sintetiše i do 80 odsto dnevnih potreba vitamina D, dok se ostatak unosi putem hrane. Regularna ekspozicija suncu, šest dana nedeljno, 15 minuta svaki dan, osigurava dovoljnu količinu vitamina D. Primena krema sa SPF faktorom umanjuje sposobnost kože za sintezu ovog vitamina, zbog čega je preporuka da se kreme sa SPF faktorom primenjuju 15 minuta nakon izlaganja suncu. Tokom zime, usled manje količine UVB zraka, sunce je izvor svega 20 odsto dnevnih potreba vitamina D, zbog čega hrana i suplementacija postaju glavni izvori ovog vitamina – podseća dr Jojić.
