Foto: Shutterstoock/ prof. dr Vasilije Topalov lična arhiva
Iznenadna srčana smrt (SCD) definiše se kao prirodna smrt zbog neočekivanog prestanka cirkulacije srčanog porekla, nagoveštena naglim gubitkom svesti u toku sat vremena od nastanka akutnih simptoma. Prisustvo srčanog oboljenja može da bude poznato od ranije, mada su vreme i način smrti neočekivani. Više je uzroka iznenadne srčane smrti, a lekari nas opominju da svaki virus moramo da shvatimo ozbiljno. Nažalost, sve više mladih osoba ima određene kardiovaskularne probleme. Reč je o uglavnom retkim, ali prisutnim bolestima.
Ključni momenti koji su centralni u definisanju iznenadne smrti jesu: netraumatski prirodni događaj, činjenica da je iznenadna smrt neočekivana i trenutna, podvlače stručnjaci.
– Pored koronarne bolesti, koja je najčešći uzrok iznenadne srčane smrti, to mogu biti i druga, pre svega srčana oboljenja. Kao što su specifična strukturalna oboljenja srca, oboljenja koronarnih arterijskih sudova, akutni koronarni sindrom, hronična koronarna bolest, anomalije koronarnih krvnih sudova, idiopatske ventrikularne ekstrasistole (VES) i ventrikularna tahikardija (VT) koji indikuju kardiomiopatiju – kaže za portal eKlinika kardiolog prof. dr
Vasilije Topalov.
Iza iznenadne srčane smrti mogu da budu i kardiomiopatije: aritmogena dilatativna kardiomiopatija desnog ventrikla, dilatativna i hipokinetska ne dilatativna kardiomiopatija, hipertrofična kardiomiopatija, nekompaktni levi ventrikl, restriktivne kardiomiopatije, objašnjava prof. dr Topalov.
– Povod za iznenadnu srčanu smrt mogu da budu neuromuskularne bolesti, inflamatorne srčane bolesti, miokarditis, kardijalna sarkoidoza, Čagasova kardiomiopatija, kao i valvularne srčane bolesti, kongenitalne (urođene) srčane bolesti, ali i primarne električne bolesti poput: idiopatske ventrikularne fibrilacije, produženog QT sindroma (uključujući i stečeni QT sindrom), Andersen-Tavel sindrom, Brugada sindrom, sindrom rane repolarizacije, kateholaminska polimorfna ventrikularnea tahikardija, sindrom skraćenog QT vremena. Mogući uzrok smrtnog ishoda je i peripartalna kardiomiopatija, iznenadna srčana smrt kod atleta, transplantacija srca, WPW sindrom – precizira prof. dr Topalov.
Na prikazanoj slici se jasno vidi kada smrt nastupa kod pojedinih, uglavnom retkih oboljenja. Do neželjenog događaja može doći tokom fizičke aktivnosti, kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla, ali i u stanju mirovanja, ili prilikom buđenja uz zvuk alarma iz sna.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, kako kaže prof. Topalov, pokazuju da je tokom 2020. godine od iznenadne srčane smrti preminulo 15 dece do 19 godina, 107 osoba starosti 20 do 34 godine, 3.248 osoba starih između 35 i 59 godina, 51.924 starijih od 60 godina i 11 osoba nepoznate starosne dobi.
– Ovi podaci govore da od kardiovaskularnih bolesti umiru i mlade osobe. Slična slika bila je i u periodu pre pandemije covid 19 – dodaje naš sagovornik.
Pitali smo prof. Topalova da nam objasni i u čemu se ogleda razlika između iznenadne srčane smrti kod mlađih i starijih osoba. Doktor kaže da je danas granica između mladih i starih, kada je u pitanju iznenadna smrt 50 godina.
– Iz prethodne slike vidi se da su kod mlađih pacijenata uzrok iznenadne smrti bolesti, pre svega, razne idiopatske, često genetske bolesti. Kod starijih to je koronarna bolest, mada uvek to nije i pravilo – navodi doktor Topalov.
Često stručnjaci i laici, posebno kada je reč o mladoj osobi, simptome moguće iznenadne smrti tumače kao znake premora ili nervoze. Zamolili smo prof. Topalova da nam objasni na osnovu kojih simptoma se može proceniti da nešto nije u redu, da li gubitak svesti može da bude simptom?
– Predznaci iznenadne smrti mogu se dobiti razgovorom sa pacijentom, kliničkim pregledom i EKG-om. U predznake se ubrajaju lako zamaranje, nesvestice, gubitak svesti, preživelo oživljavanje. Bitan je i podatak da je jedan, ili oba roditelja, umrlo pre navršene 50 -te godine života, da su u tom periodu penzionisani zbog nekih bolesti, ili da im je ugrađen pejsmejker…. EKG promene koje su nekada vrlo diskretne ukazuju na mogućnost iznenadne smrti – ističe prof. dr Vasilije Topalov.
Kada se desi tragičan slučaj čuje se i kako je preminula osoba bila odličnog zdravlja i da se nije žalila na bilo kakve zdravstvene tegobe. Prof. Topalov kaže da kod pojedinih slučajeva, iznenadna smrt može biti prvi događaj koji je nekada moguće predvideti navedenim porodičnim događanjima i EKG nalazom, koji se često ne uzima kod mladih ljudi.
Sagovornik portala eKlinika objašnjava i da virusi različitog porekla mogu da budu opasnost za zdravlje srca. Koksaki virus, Epštajn-Barov virus su relativno česti.
– Sva virusna oboljenja treba ozbiljno shvatiti. Ona zahtevaju mirovanje i određenu terapiju. Fizičko opterećenje kod sportista u slučaju postojanja miokarditisa može da izazove iznenadnu smrt. Kako znamo da neko ima miokarditis? Kod ljudi koji se bave fizičkim opterećenjem ovo moramo predvideti. Lako zamaranje, teško disanje lupanje i preskakanje srca, mogu biti alarmantni znaci. Sprovođenje dijagnostike je kompleksno, ali izvodljivo – naglašava prof. dr Topalov.
Na primeru idiopatski produženog QT intervala koji se određuje putem EKG, prof. dr Topalov nam objašnjava šta sve može da bude okidač za neželjeni događaj.
– U zavisnosti od toga koji je gen mutirao i uzrokovao ovo oboljenje smrt u prvom slučaju nastaje usled stresa, opterećenja, plivanja. U drugom slučaju zbog starta telefona, alarma ili postpartalno (naknadno). Kod mutacije trećeg gena, smrt uzrokuju san, odmor, spora srčana frekvenca. Kod mutacije četvrtog gena, smrt uzrokuju neki medikamenti i opterećenje. Ovo oboljenje prema dosadašnjim ispitivanjima uzrokuje 17 mutacije gena – precizira prof. dr Vasilije Topalov.
Na pitanje da li iznenadna srčana smrt da bude izazvana udarom tupim predmetom u grudni koš, profesor odgovara potvrdno.
– Udar čvrstim predmetom, čak i lopatom u grdni koš može izazvati fatalni ishod. Pre svega refleksnim, nervnim mehanizmima može se izazvati smrt – kaže prof. dr Topalov. Doktor, takođe, potvrđuje i da značajne promene u nivou kalijuma i magnezijuma u krvi, čak iako nema organske bolesti srca, mogu da dovedu do tragičnog ishoda. Kada je u pitanju dijagnostika, u prisustvu predznaka iznenadne srčane smrti (anamneza, pregled, EKG) rade se i dodatna ispitivanja koja podrazumevaju (Holter EKG, elektrofiziološko ispitivanje, magnetnu rezonancu, kateterizaciju srca…) Genetsko ispitivanje ima važan klinički značaj, ističe dr Topalov.
Prevencija iznenadne smrti podrazumeva obaveštenost i upućenost što šire populacije na mogućnosti reanimacije. Kvalitetna preventivna zahteva i prisutnost defibrilatora na javnim mestima, kao što su stadioni, bioskopi i slično. Prof. dr Topalov kaže da građani moraju da budu upućeni u mogućnosti primene defibrilatora, ali da je neophodno i da služba hitne pomoći bude dobro organizovana.
– U zavisnosti od bolesti prevencija može da bude primarna i sekundarna. Primarna je ona kada postoje znaci koji ukazuju na mogućnost iznenadne smrti na koju reaguju multidisciplinarni lekarski timovi. Sekundarna prevencija
je ona koja se sprovodi u slučajevima da je osoba preživela iznenadnu smrt tokom uspešne reanimacije. I primarna i sekundarna prevencija mogu se sprovoditi medikamentima, ablacijom, ugradnjom automatskih defibrilatora, operativno u zavisnosti o kojem oboljenju se radi i u kojem je stadijumu – kaže prof. Topalov.
Pitali smo profesora i koliko je bitno da članovi porodice i sredina pacijenta budu ispravno edukovani i da znaju kako da ukažu prvu pomoć, reanimaciju?
– Obuka je jako važna da bi se znala pružiti prva pomoć. Međutim, često, čak i obučene osobe se ustručavaju to da učine. Neki lekari u Americi prestali su da pružaju prvu pomoć, jer su osuđivani zbog neadekvatno ukazane pomoći. Naravno, ako se radi o vašem detetu, učinićete sve što znate i kako umete da pomognete – zaključuje prof. dr Vasilije Topalov.