Mikrobiota creva označava se i kao „zaboravljeni organ“. Termini mikrobiota i mirokrobiom često se prepiliću i naizmenično koriste, ali stručnjaci objašnjavaju da mikrobiota označava konkretne mikroorganizme, dok se mikrobiom odnosi na mikroorganizme i njihovi gene. Uobičajena mikrobiota sastavljena je od oko stotinu triliona bakterija, virusa, gljivica i parazita.
Sintetiše vitamine B, reguliše šećer, masnoće
Mikrobiota omogućava imunskom sistemu da se na najbolji način bori protiv patogena koji izazivaju bolesti. Mirkobiota sintetiše virtamine iz grupe B kompleksa, vitamin K u crevima, reguliše metabolizam masnoća, proteina, šećera. Ipak, zbog ove osobine mikrobiota metaboliše i supstance iz hrane koje imaju potencijalno kancerogeno dejstvo, kažu naučnici.
Mikrobiota „zaboravljeni ogran“
Stručnjaci okupljeni oko Memorial Sloan Kettering Cancer Center proučavaju, kako mikrobiota deluje na zdravlje opšte populacije i pacijenta koji se bore protiv raka. Naučnici često mikrobiotu creva nazivaju i „zaboravljenim organom“. Za razvoj koncepta mikrobioma najzaslužniji je stručnjak Joshua Lederberg, koji je 2001. godine osmislio termin „mikrobiom“, koji se odnosi na ekološku zajednicu komenzalnih (trajnih), simbiotskih i patogenih mikroorganizama koji obitavaju u ljudskom organizmu. Ova otkrića su uticala na medicinu u velikoj meri, uočen je sav zanačaj mikrobiote i uticaj na zdravlje. Velika većina istraživanja usmerena je na proučavanje mikrobiote u crevima, ali naučnici proučavaju delovanje mikrobioma i na druge delove tela.
Sekvenciranje DNK je način na koji se istražuju osnovni biološki fenomeni, veliki napredak na ovom polju omogućio je stručnjacima da analiziraju i posmatraju promene mikrobiote creva i celokupnog mikrobioma. Na ovaj način naučnici imaju mogućnost da dobiju mnogo bolju sliku o procesima u ljudskom telu.
Mikrobiom i imnui sistem
Veza između mikrobioma i imunog sistema je snažna. Mikrobiom priprema imuni sistem da na najbolji način odgovori na upliv patogena u telo, a imuni sistem utiče na dobru ravnotežu mikrobioma.
Kada oslabi imuni sistem, moguć je razvoj upalnih procesa koje mogu da izazovu bolesti srca, neurološke bolesti i određene vrste karcinoma. Zbog toga je bitno proučiti vezu između mikrobiote i imunskog sistema. Na ovaj način stručnjaci bi mogli da dobiju bolji uvid i razvoj autoimunih bolesti i da saznaju kako reagujemo na vakcine.
Zdrava mikrobiota kao amazonska prašuma
Humani papiloma virus, na primer, izaziva rak grlića materice, anusa, ali i glave i vrata. Bakterija Helicobacter pilori sastavni je deo nastanka mnogih vrsta raka želuca, objašnjavaju stručnjaci.
Naučnici nastoje da odgonetnu koje su to najkorisnije vrste mikrobioma za ljudsko zdravlje i kako mikrobiom može da obnovi oštećenu mikrobiotu. Stručnjaci navode da je zdrava mikrobiota raznolika kao amazonska prašuma – sadrži nepregledni broj različitih vrsta. Ova raznolikost sprečava dominaciju štetnih, po život opasnih vrsta, kao što su Clostridioides difficile i Enterococcus otpornih na antibiotike. Zdrava ishrana sa dosta vlakana, voća i povrća može da poboljša funkciju mikrobiote.
Mogu li probiotici da poboljšaju mikrobiotu?
Probiotici se često reklamiraju kao suplementi koji obnavljaju mikrobiotu. S druge strane, naučnici ne poznaju dovoljno dobro sve vrste ove svojevrsne amazonske šume, da bi mogli da kažu koje će od njih omogućiti zdravu ravnotežu telu. Probiotici koje je moguće kupiti i bez recepta ne sadrže sve vrste sojeva koji mogu uticati na dobru mikrobiotu creva, navode naučnici
Za pacijente sa oslabljenim imunim sistemom, one koji se oporavljaju od transplantacije matičnih ćelija i koštane srži ovi probiotički proizvodi mogu da budu i štetni. Savet je da se uvek razgovara sa izabranim lekarom pre uzimanja probiotika.
Mikrobiota može da spreči komplikacije posle transplantacije organa
Pri transplantaciji koštane srži, moguće je da u nekim situacijama donorske ćelije napadnu zdrava tkiva pacijenta. Istraživanja navode da dobra zaštita crevne mikrobiote pacijenata može da spreči ove komplikacije.
Godine 2009. naučnici sa Sloan Kettering Institute pokrenuli su projekat prikupljanja uzoraka stolice transplantiranih pacijenata. Na ovaj način moguli su da posmatraju vezu između hrane i lekova, da sagledaju delovanje na mikrobiotu da uvide kako dolazi dao komplikacija. Naučnici proširuju ovaj projekat i dalje izučavaju kako mikrobiom creva utiče na lečenje imunoterapijom, uključujući terapiju CAR T i lekove za kontrolu tačaka imuniteta.
Stručnjaci navode da antibiotike uvek treba pažljivo propisivati. Transplantirani pacijenti dobijaju mnogo antibiotika, moji mogu da utiču na bezopasne vrste mikroba u crevima i smanje raznovrsnost mikrobiote i tako olakšaju opasnijim sojevima da preuzmu vlast. Studije ističu da transplantirani pacijenti sa raznovrsnijom mikrobiotom imaju posle transplantacije manje neželjenih komplikacija.
Način ishrane je posebno bitan za zdravlje i raznovrsnost mikrobioma. Istraživanje na miševima je pokazalo da jedinke koje konzumiraju laktozu (šećer koji se prirodno nalazi u mleku i mlečnim proizvodima) imaju veći nivo štetnih bakterija Enterococcus u crevima.
Šta sve može da utiče na „zaboravljeni organ“
I drugi medikamenti, osim antibiotika utiču na mikrobiom Laksativi, lekovi protiv mučnine i bolova ne doprinose zdravlju crevne flore. Student Chi Nguyen, objavio je u junu ove godine u časopisu Cell istraživanje koje navodi da određeni lekovi omogućavaju veći razvoj štetnik mikroba kao što je Enterococcus. Najbolji način na koji možemo da zaštitimo raznolikost crevne flore je dobro izbalansirana zdrava ishrana i pažljiva upotreba antibiotika.
