Koronarni stent je mala mrežasta naprava od žice, koju kardiohirurzi ubacuju pacijentima u sužene srčane arterije, kako bi ih otvorili i omogućili normalan protok krvi.
Današnji gost ePodcasta doc. dr Nemanja Đenić, internista karidolog, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu VMA nam je na početku razgovora objasnio:
– Stent je legura, napravljen kao mrežasta žica na vrhu balona koju uvedimo u krvni sud. Kad stignemo do mesta gde se nalazi suženje, naduvamo balon, raširimo leguru i na taj način proširimo deo krvnog suda i omogućimo protok krvi gde je nastao zastoj. Važno je napomenuti da je u interventnoj kardiologiju vreme ključno. Važno je da se stent postavi u roku od sat i po vremena od pojave bola.
– Da, minimalno invazivna procedura znači da pacijent neće biti u opštoj anesteziji i da je povreda tela minimalna. Praktično, koristimo jednu iglu, sličnu onoj kojom se vadi krv ili malo veću. Tom iglom ulazimo u radijalnu arteriju kroz ruku i sama spoljašnja trauma je minimalna pa zbog toga i nosi naziv minimalno invazivna procedura. Mi smo sve vreme tokom ugradnje stenta u kontaktu i pričamo sa pacijentom. Znači pacijent je samo u lokalnoj anesteziji na mestu samog uboda. Procedura nije bolna a izuztno je važno da imamo kontakt i komunikaciju sa pacijentom koji je na stolu. Pričamo sa njim i postavljamo mu pitanja poput onih da li mu je dobro, kako se oseća, ima li povećanje bola, da li ima nesvesticu… Efekat i rezultati ove procedure su trenutni. Da kažemo, spas života je trenutna. A sve vreme ste u kontaktu i pričate sa vašim pacijentom – kaže dr Nemanja Đenić.
U prošloj emisliji ePodcasta razgovarali smo o tome Kada se primenjuje i za šta se koristi ERCP metoda
– Nakon implantacije stenta, dalji život u suštini zavisi od posledica osnovne bolesti. Sama implantacija stenta ne zahteva promene u načinu života osim obaveznog uzimanja lekova. Znači, svako jutro kad ustanete morate uzeti lekove koji će taj stent da čuvaju da ne dođe do tromboze ili zapušenja stenta. I to je danas rezultat vrlo efikasne i dobre terapije koju imamo. Dakle, neko ko nema stent ujutro neće uzeti lekove, ako ima, ima veliku i ozbiljnu obavezu da uzme lekove. Sve ostalo je isto. Možete ići na put, možete ući u lift, možete proći aerodromske kontrole, možete ići na letovanje, na zimovanje itd. Kakva će biti situacija u smislu promene života ne zavisi od stenta, zavisi od toga koliko je osnovna bolest ostavila posledica, jer nakon infarkta može da usledi značajna srčana slabost – upozorava dr Nebojša Đenić.
– Imali smo u praksi situacije, stavljali smo po 9 i 10 stentova. Znači ne postoji broj stentova koji je ograničenje u smislu stavljanja stentova, čak i tokom samog infartka. U infarktu se trudimo da ta procedura traje kraće. Trudimo se da uradimo onaj krvni sud koji je direktno odgovoran za sam infarkt. Iako, na primer, tokom dijagnostike shvatimo da ni drugi krvni sudovi nisu idealni, vrlo često te druge krvne sudove radimo u drugom aktu, da bismo tu inicijalnu, da kažem tako, invaziju ili vreme trajanja procedure i traumu pacijentu smanjili na minimum. Tako da se često tokom infarkta sve završava u proseku sa dva ili tri stenta. Znači ne postoji nikakvo pravilo oko broja stentova, taj broj može biti izuzetno veliki, ali mi se trudimo da makar u akutnom infarktu to bude što manje. Naravno, ti pacijenti su kasnije kandidati da dođu ponovo u salu, ali sada u nekim drugim uslovima, kad se već poznajemo, kad je već opuštenija situacija, kad nije infarkt, i da onda doradimo i ostale krvne sudove, stavljujući koliko je neophodno stentova – ističe dr Nebojša Đenić.
Da biste saznali koje kontrole je potrebno raditi nakon ugradnje stenta, zašto je važno redovno uzimati propisane lekove, kakav se način ishrane preporučuje i koliko je stentova ugradio naš sagovornik dr. Nemanja Đenić, pogledajte naš ceo ePodcast koji se nalazi na početku teksta.
Doc. dr sci. med. Nemanja Đenić – internista kardiolog, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu. Docent je na Katedri interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta odbrane u Beogradu. Usavršavao se u Mađarskoj i Francuskoj. Aktivno učestvuje na brojnim medicinskim kongresima šitom zemlje i inostranstva