Polipi i miomi su česta pojava kod žena u reproduktivnom periodu. Uzroci nastanka mogu varirati od hormonskih promena do genetske predispozicije, kao i nedostatka pojedinih vitamina. Detalno objašnjenje o specifičnostima ovih benignih tumora dao je nedavno za eKlinika portal prim.dr Ivan Bojović, specijalicta ginekologije i akušerstva, koji će u nastavku odgovoriti i na pitanja o metodama lečenja.
Mogu li se polipi i miomi tretirati lekovima
Prema rečima našeg sagovornika, trenutna farmakološka terapija mioma uključuje sledeće medikamente:
– Pacijentkinjama je moguće propisati progestine, oralne kontraceptive/OCP (smanjuju obilnost ciklusa, ali ne i veličinu mioma), intrauterine uloške koji oslobađaju progestin i dovode do smanjenja obilnosti krvarenja, nesteroidne antinflamatorne lekove (NSAID, ublažavaju bolove, ali ne smanjuju krvarenje), traneksaminsku kiselinu i agoniste gonadotropin-oslobađajućeg hormona (GnRHa, ukoliko se duže koriste mogu dovesti do pojave valunga, gubitka koštane mase, pa se mogu koristiti u kombinaciji sa niskim dozama estrogena i progestina). Agonisti progesteronskih receptora (SPRM) i inhibitori aromataze su takođe izraženi kao alternative operatinom lečenju.
Postoji li idealna farmakološka terapija za polipe i miome
Prim. dr Ivan Bojović navodi da su neke od ovih terapija ograničene neželjenim efektima i pojašnjava:
– Pojedini lekovi su korišćeni za privremeno lečenje krvarenja. GnRHa je, na primer, smanjio zapreminu mioma tokom 3 meseca za 35-65 odsto i doveo do amenoreje. Obično se koristi u preoperativnom toku kod pacijentkinja sa teškom anemijom, kao i za olakšavanje samog operativnog zahvata (kod mioma manjih dimenzija) ili uvođenjem u amenoreju da bi se premostio period do menopauze. Efikasna dugotrajna farmakološka terapija za miome materice smanjila bi teška krvarenja, kao i miom/obim materice bez prekomernih neželjenih efekata. Do danas odobreni tretmani samo privremeno smanjuju simptome, pa iako su novi preparati u razvoju, idealna farmakološka terapija nije još otkrivena.
Polipi i miomi: Koja operativna metoda je „zlatni standard“
Stručnjak kaže da su pored tradicionalnih hirurških terapija kao što su histerektomija ili miomektomija, u svetu sve popularnije minimalno invazivne ginekološke operacije (laparoskopske operacije i operacije pomoću robota), ali novije procedure: embolizacija uteralnih arterija (UAE od 1995.) i fokusirani ultrazvuk vođen magnetnom rezonancom (MRgFUS, od 2004.), čiji su preliminarni podaci ohrabrujući.
– Prvu laparoskopsku miomektomiju izveo je davne 1979. godine dr Semm. Tokom devedesetih godina prošlog veka ovaj operativni pristup je postao „zlatni standard“, koji danas svakako odgovara i pacijentkinjama i operatorima. Submukozni miomi su posebno pogodni za histeroskopski hirurški pristup. Mora se tačno odrediti lokalizacija i broj i procenat mioma koji se nalaze u šupljini materice. Postoje sistemi klasifikacije Vamsteker i STEPV koji mogu biti od pomoći u određivanju verovatnoće uspešnog uklanjanja submukoznih mioma histeroskopskim pristupom. Ova metoda je praćena
minimalnim komplikacijama i pacijentkinja operisane ovim pristupom mogu se porađati vaginalnim putem – ohrabruje pacijentkinje naš sagovornik sa velikim iskustvom u rešavanju ovakvih problema.
Šta je fokusirani ultrazvuk i postoje li alternative hirurgiji u rešavanju ovog problema
– Fokusirani ultrazvuk vođen magnetnom rezonancom (MRgFUS) je neinvazivna metoda koja unutar MR skenera opremljenog visokoenergetskim ultrazvučnim uređajem za lečenje. Slike daju lekaru preciznu lokalizaciju mioma, a nakon precizne lokacije uređaj fokusira zvučne talase u miom, gde se stvaranjem toplotne energije uništavaju male površine tkiva mioma. Ova procedura se radi ambulantno, što značajno utiče na komoditet pacijentkinja. Embolizacija uterinih arterija (UAE) je minimalno invazivna procedura koja se izvodi ubrizgavanjem malih čestica (embolični agensi) u arterije koje snabdevaju miom krvlju, čime se izaziva njihovo smanjenje i umiranje. Prethodne decenije postala je uspešna alternativa hirurgiji. Nudi niske stope ozbiljnih komplikacija, brzu proceduru i kratko vreme oporavka. Nije metoda izbora za žene koje žele buduću plodnost zbog prolazne ili trajne amenoreje, koje mogu dovesti do promena na endometrijumu i posledično uzrokovati abnormalnu placentaciju, lošu prezentaciju ploda, prevremeni porođaj, carski rez i postporođajno krvarenje – napominje prim.dr Ivan Bojović.
Nakon koje metode se trudnoća završava carskim rezom
Radiofrekventna ablacija je procedura u kojoj toplota iz radiofrekventne energije uništava miome i kontrahuje krvne sudove koji ishranjuju miom. Prim.dr Ivan Bojović kaže da je u ovom slučaju Moguć laparoskopski (Acessa procedura ili Lap-RFA) ili transvaginalni pristup (sonata).
– Stopa trudnoća nakon miomektomije dostigla je 50-60 odsto sa dobrim akušerskim ishodom. Nakon miomektomije laparoskopskim ili abdominalnim pristupom trudnoća se završava operativnim putem – carskim rezom, zbog mogućnosti rupture materice tokom porođaja. Veličina mioma pre postupka ART (tehnologije potpomognute reprodukcije) može uzrokovati niže stope implantacije. Kod pacijentkinja sa intramuralnim miomima većim od 50 mm u prečniku, pokazalo se da miomektomija pre IVF pozitivno utiče na ishod trudnoće. Kod subseroznih mioma, miomektomija pre ART ne utiče na ishod trudnoće – detaljno je objasnio u razgovoru za naš portal prim.dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.
Sve su to pozitivni,inovativni pristupi u lečenju nastalih promena,ali sve će izgledati kao suluda,cirkuska vrteška,ukoliko neko ne pronađe pravi uzrok stvaranja mioma,pa i polipa i drugih izraslina..Izgleda malo bolesno,da se sva medicina vrti oko saniranja nastalih problema,a da niko ne uloži u otkrivanje uzroka nastajanja tih promena.Pogotovo,velika enigma su miomi..Bilo bi pametno,a i normalno,da se pri svakom uklanjanju mioma ili nekih drugih promena,izvrši kompletna biohemijska,genetička,virusološka,bakterijska i svaka druga dostupna,a bitna analiza,pa bi se tako,za svaku osobu,pogođenu tim problemom,došlo do uvida u uzrok nastanka.I onako se vrši delimična provera tih isečaka,pa zašto se onda ne bi uradila kompletna..Možda bi se već na nekoliko stotina urađenih kompletnih ispitivanja,došlo do nekog globalnog uzroka nastanka tih promena..Ovako sve izgleda kao kad nekom alkoholičaru non-stop ispirate želudac,pri teškom pijanstvu,umesto da ga lečite od te bolesti zavisnosti..
P.S.Ukoliko postoje neke preventivne mere ili pouzdana saznanja o predupređivanju nastanka mioma,bilo bi fino da to podelite sa nama..Mnogi bi se rađe pozabavili time,nego da dovedu sebe u predhirurško stanje..Pozz