Amiloidoza nastaje kada se u samim ćelijama, oko njih i posledično u celom organizmu nakupe i natalože amiloidi, posebna vrsta proteina. Ova bolest često ne daje simptome, a može da se iskomplikuje i ostavi posledice na različitim organima.
Protein amilod sačinjavaju 23 različita proteina a u najvećem delu se sastoji od proteinskih vlakana (90 odsto). Ostatak (10 odsto) čine apolipoproteini i glikozaminoglikani. Kada se u prekomernim količinama nakupi i nataloži u ćelijama, nastaje amiloidoza, što za posledicu ima promenu i narušavanje funkcionisanja ne samo organa već i čitavih organskih sistema.
Kada se amiloidi nakupljaju lokalno (u tkivima i organima) nastaje lokalna, a kada se talože u čitavom organizmu dolazi do sistemske amiloidaze.
Najčešći faktori rizika za nagomilavanje amiloida i razvoj amiloidaze su:
Amiloidi se stvaraju primarno u kostnoj srži ali mogu da se prebace, odnosno nagomilaju u bilo kom delu tela.
Tačan uzrok nastanka lekari određuju u zavisnosti od tipa bolesti. Tako je najčešći tip amiloidoza imunoglobinskog lanca (poznata i kao primarna amiloidoza). Iako nastaje u ćelijama kostne srži, može da napadne srce, bubrege, jetru, kožu ili nerve.
Sekundarna amiloidoza (AA) se javlja zajedno sa hroničnim infekcijama i zapaljenskim bolestima (reumatoidni artritis, zapaljenske bolesti creva). Uglavnom napada bubrege ali može da zahvati jetru, srce ili digestivni trakt. Nasledna (porodična) amiloidoza najčešće zahvata jetru, srce, nerve i bubrege. Razlog je taloženje specifičnog amiloida poznatog kao transtiretinski amiloid.
Kod ljudi koji amiloidozu dobiju kao posledicu dijalize, proteini iz krvi se talože u zglobovima i tetivama. Posledica je bol, ukočenost i tečnost u zglobovima, kao i sindrom karpalnog tunela.
Amiloidaza je često asimptomatska bolest a znaci mogu da variraju od osobe do osobe i u zavisnosti od toga u kom organu su se nagomilali amiloidi. Kada se pojave, simptomi mogu da budu:
I potencijalne komplikacije zavise od toga koji organ je zahvaćen. Ako je amiloidaza zahvatila bubrege, preti im čak i otkazivanje a „krivac“ je oštećenje amiloidom koji može da utiče na prenos proteina iz krvi u urin.
Kada utiče na srce, nagomilani proteini smanjuju sposobnost srca da se puni krvlju između otkucaja. To utiče na srčani ritam, a kratak dah je često znak da se svakim otkucajem ispumpava manje krvi. Amiloidoza može da bude i uzrok pada krvnog pritiska zbog uticaja na nerve koji ga kontrolišu.
Bol, utrnulost, probadanje ili osećaj pečenja u prstima na nogama i rukama često su posledica ozbiljnog oštećenja nervnog sistema. Nagomilavanje amiloida utiče i na nerve koji kontrolišu funkciju creva, pa su tako moguće česte dijareje i konstipacija.