Od ukupnog broja smrtnih slučajeva u svetu, 70 odsto čine smrtni ishodi uzrokovani nekom hroničnom bolešću. Zdravstvena kriza nastala tokom pandemije covid 19 prouzrokovala je poremećaje u dijagnostici i lečenju ljudi sa smrtonosnim, preventivnim bolestima, kao i pacijente sa karcinomom. Tim povodom Svetska zdravstvena organizacija SZO saopštila je da je pandemija razotkrila činjenicu da je na polju lečenja hroničnih bolesnika postignuto premalo, jer te bolesti su uzrok 7 od 10 smrti širom sveta.
Poremećaj u pružanju zdravstvenih usluga
Četiri najčešće hronične bolesti su kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronične respiratorne bolesti. Prema podacima Odeljenja za nezarazne bolesti SZO, od ovih bolesti (zajedno) svake godine u svetu život izgubi više od 40 miliona ljudi. Najnovija studija iz 2020. godine pokazuje da postoji poremećaj u zdravstvenim uslugama, uključujući dijagnozu i lečenje hroničnih bolesnika u 69 odsto slučajeva, a na udaru su najviše oboleli od raka kojima je poremećeno pružanje zdravstvenih usluga. U poslednjem, septembarskom izveštaju UN Uticaj pandemije covid 19 na lečenje hroničnih bolesnika zabeleženo je da su oni koji žive sa jednom ili više hroničnih bolesti najverovatnije među teško obolelim i preminulim od korona virusa.
„Možda vas maska guši, ali više će vas gušiti upala pluća“
– U vreme kada je većina zdravstvenih ustanova pretvorena u kovid bolnice i kovid ambulante, većina hroničnih bolesnika ostala je bez svojih redovnih medicinskih usluga. Kontrolni pregledi, savetovanje, a mnogima i terapija, ostaje nedostupna ili veoma teško dostupna. Kao najugroženijem stanovništvu, sada je neophodan poseban oprez, i potrebno je posvetiti posebnu pažnju na prevenciju ali i kontrolu osnovnih bolesti – objašnjava za eKliniku dr Irina Radošević, lekar opšte prakse i hroničnim bolesnicima daje nekoliko saveta kojih bi trebalo da se pridržavaju:
- S obzirom na to da su svi oboleli od hroničnih bolesti u osnovi već oslabljenog opšteg zdravstvenog stanja, samim tim i slabijeg imuniteta, u većem su riziku ne samo da obole, već i da razviju mnogo teži oblik infekcije i komplikacije covid 19.
- Zato je najvažnija prevencija – najvažnije što jedan hroničar sada mora da zna je da nikako ne sme da se zarazi.
- U svakom trenutku štitite sebe i druge od zaraze
- Održavajte dobru higijenu – redovno perite ruke i lice
- Održavajte distancu od svih, minimalno 2 metra, a i više ukoliko je moguće. Ukoliko živite sami, i ograničili ste kontakt i sa najbližima, neminovno ćete se osećati izolovano i usamljeno. Pokušajte da nadomestite to putem video poziva.
- Izbegavajte u potpunosti mesta sa mnogo ljudi, gužve, prodavnice, gradski prevoz – a ukoliko je neizbežno, ograničite zadržavanje na najkraće moguće. Zamolite nekoga da vam donosi namirnice i lekove, ili koristite usluge dostave – mnoge firme rade i bezkontaktnu dostavu (ostavljaju ispred vrata).
- Apsolutno izbegavajte bilo kakav kontakt sa zaraženima
- Nosite masku u svakom trenutku kada ste u istoj prostoriji sa drugim ljudima
- Možda osećate da vas maska guši – ali zapamtite, više će vas gušiti upala pluća
- Možda vam magle naočare – ali ukoliko masku stavite pravilno, a naočare preko maske, neće vam toliko magliti. I opet, ukoliko završite u bolnici – naočare vam sigurno neće trebati.
- Možda vam maska jednostavno smeta – ali verujte, više će vam smetati kašalj, bolovi, malaksalost, i svi drugi mnogo gori simptomi korone.
Bolest držite pod kontrolom
U regularnim uslovima, kada ne vlada nikakva pandemija, ali sada posebno, moramo da vodimo računa o kontroli osnovnog oboljenja, podseća dr Radošević i napominje da treba barem da činimo sve što je u našoj moći, bez pomoći lekara, a to je da držimo bolest pod kontrolom.
– U slučaju dijabetesa, to podrazumeva redovno merenje nivoa šećera u krvi, prema tome i kontrolu unosa ugljenih hidrata, pridržavanje plana ishrane i unos maksimalno zdravih namirnica, redovnu fizička aktivnost – lagane vežbe, kratka šetnja. Potrebno je maksimalno sprečiti mogućnost skoka ili pada šećera u krvi kako bi izbegli tada nužne posete lekaru. U slučaju hipertenzije, ključno je redovno uzimanje propisane terapije, merenje krvnog pritiska, i naravno, kao i gore navedeno, zdrava ishrana, minimalni unos soli, dovoljan unos tečnosti, lagana fizička aktivnost. Sve ovo važi i za ostale bolesti – ključno je redovno uzimanje propisane terapije, merenje vitalnih parametara, zdrava ishrana – kaže dr Irina Radošević.
Pokušajte da se opustite
I na kraju, kaže dr Radošević, pokušajte da se opustite.
– Očekivano je da ste pod stresom zbog cele situacije sa pandemijom. Normalno je da ste u strahu. A stres može samo negativno da utiče na zdravlje i vašu osnovnu bolest. Stoga se trudite da živite koliko-toliko normalno, pridržavajući se svih ovih saveta, i da ne paničite. Opustite se uz dobar film, seriju, čitajte dobru knjigu, šetajte (sa maskom!), pričajte telefonom sa porodicom i prijateljima, meditirajte. Ispunite svoje vreme maksimalno kako biste imali što manje vremena za negativna razmišljanja i paniku – savetuje naša sagovornica.
Dijabetes „ide u pogrešnom smeru“
Studije iz nekoliko zemalja ukazale su na to da rezultati istraživanja u Meksiku pokazuju da je dijabetes najčešće pronađena bolest među smrtnim slučajevima od covid 19. Istraživanje je takođe otkrilo da je u Italiji, od onih koji su podlegli infekciji covid 19 u bolnici, 67 odsto patilo od hipertenzije, a 31 odsto imalo je dijabetes tipa 2. Stručnjaci ističu da prerani mortalitet od dijabetesa sada „ide u pogrešnom smeru“. Potreba za akcijom je hitna, smatraju u zdravstvenoj agenciji UN, jer će u sledećoj deceniji još 150 miliona ljudi umreti od hroničnih bolesti.
3/4 zemalja sveta suočava se sa prekidom usluga
Studija SZO koja objedinjuje odgovore 163 države, pokazuje da se tri četvrtine zemalja suočilo sa prekidima u obezbeđivanju jedne ili više zdravstvenih usluga. Najčešće primećeni prekidi su u oblasti rehabilitacije (62 odsto) kontroli hipertenzije (53 odsto) i dijabetesa (49 odsto). Manji broj zemalja prijavio je da je došlo do zastoja u brizi o onkološkim pacijentima (42 odsto) i osobama sa hitnim kardiovaskularnim smetnjama (31 odsto). Naravno, značajna razlika u tretmanu hroničnih bolesnika je između bogatih i siromašnih zemalja. U siromašnim zemljama pacijenti oboleli od raka i kardiovaskularni bolesnici mnogo češće imaju problem da dobiju potrebnu negu.
Srbija deo statistike
Srbija je takođe deo ove statistike, a hronični bolesnici, kao i svugde u svetu, imaju najviše problema za dobijanje zdravstvenih usluga tokom pandemije. Ono što je svima fizički dostupno, jeste privatna praksa. Nažalost, u najvećem broju slučajeva to je za mnoge pacijente finansijski nedostupno. S obzirom na ranjivost hroničnih bolesnika koji spadaju u kategoriju viskorizničih grupa, a imajući u vidu redovnu potrebu za zdravstvenom negom, pojedine zdravstvene institucije i udruženja pronašle su način da budu dostupni pacijentima, bez fizičkog kontakta.
Pomoć obolelima od raka pluća
Udruženje za borbu protiv raka pluća „Punim Plućima“ i Klinika za pulmologiju Kliničkog Centra Srbije pokrenuli su zajednički projekat Nacionalno savetovalište „Poziv podrške“. Savetovalište je namenjeno pacijentima sa karcinomom pluća, ali i za članove njihovih porodica. Cilj osnivanja ovog savetovališta je da se pacijenti što bolje informišu tokom pandemije korona virusa kako ne bi bez preke potrebe dolazili u bolnicu. Pacijenti oboleli od karcinoma pluća sa lekarima i medicinskim sestrama moći će da razgovaraju svakog utorka i četvrtka, od 14 do 17 sati. Za sve informacije mogu da da se jave na telefonski broj 011/3629 – 270, kao i na mobilni broj 065/3629-270. Takođe, sva pitanja i nedoumice, pacijenti ili članovi njihovih porodica, mogu poslati i na preko Viber mreže na broj 065/3629-270/Poziv podrške, kao i na e-mail pozivpodrske@punimplucima.rs.
Informacije za onkološke pacijente
Zbog aktuelne epidemiološke situacije u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije otkazani su svi kontrolni pregledi zakazani do 1. decembra 2020. U Institutu će se obavljati samo prvi pregledi (zakazuju se preko domova zdravlja) i pregledi tokom lečenja. Pacijenti koji dolaze za prijem na lečenje obavezno moraju da donesu nalaz PCR testa na SARS-Cov-2, ne stariji od 72 sata. Dodatne informacije pacijenti mogu da potraže pozivom na broj 011/2067-147 ili elektronskim putem: informacije@ncrc.ac.rs. Takođe, mogu pozvati i Savetovalište 011/2067-158 ili napisati mejl: savetovaliste@ncrc.ac.rs.
