Multipla skleroza (MS) je bolest koja će biti deo života ali koja ne mora loše uticati na kvalitet života obolelog ukoliko se redovno primenjuje terapija a navike i stil života po potrebi koriguju u dogovoru sa svojim lekarom na način da ne utiču negativno na sam tok bolesti.
Od MS obolevaju mlade, radno sposobne osobe
Multipla skleroza je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema, koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga. O prvim simptomima na koje bi trebalo obratiti pažnju, kako se dijagnostikuje ova bolest i mogućnosti lečenja multiple skleroze, razgovarali smo sa prof. dr Evicom Dinčić, specijalistom neurologije na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
– S obzirom da je multipla skleroza hronična bolest, znači da se radi oboljenju koje ostaje za čitav život. To nosi jednu posebnu, specifičnu težinu. Dodatni značaj daje podatak da je prosečna starost kada se javljaju prvi simptomi 34. godina života, a da 70% osoba koje obole od multiple skleroze svoje prve tegobe oseti između 20. i 40. godine života. To vrlo jasno govori koliko je važno baviti se ovim oboljenjem, dijagnostikom i posebno terapijom – kaže prof. dr Evica Dinčić.
Multipla skleroza u Srbiji
Danas u svetu 2,9 miliona ljudi živi sa multiplom sklerozom, u Srbiji preko 9 hiljada.
– Još jedan vrlo važan podatak, posebno nama koji se bavimo ovim oboljenjem, jeste da je u poslednje vreme primećeno da značajno raste broj obolelih. Više raste broj obolelih osoba ženskog pola. Statistika govori da na jednog muškarca obolelog od multiple skleroze najčešće obole dve do tri osobe ženskog pola. Danas govorimo o jednom oboljenju koje skreće pažnju kako naučnoj tako i stručnoj neurološkoj javnosti, uz podatak da je multipla skleroza oboljenje koje je najčešći razlog za razvoj invalidnosti kod mladih, odraslih osoba ako se isključi saobraćajni traumatizam – kaže prof. dr Evica Dinčić.
Važno je svaki simptom shvatiti ozbiljno
U praksi neretko postoje primeri da se pacijenti jave izabranom lekaru a da često ne budu shvaćeni ozbiljno, kao i da zanemare svoje prve simptome i tako prođe dragoceno vreme. Zato je važno prepoznati simptome, postaviti dijagnozu multiple skleroze na vreme jer ukoliko se terapija započne na vreme, smanjujemo progresiju bolesti.
– Važno je znati da bolest počinje i mnogo pre prvih simptoma. Danas znamo da pored demijelinizacije postoje oštećenja gotovo svih struktura centralnog nervnog sistema, ne samo mijelina kako se nekada smatralo, i da bolest ima svoj blago progresivni karakter od samog početka. Zato je veoma važno na vreme dijagnostikovati multiplu sklerozu i početi sa lečenjem na vreme. To je bolest kompletnog mozga i kičmene moždine, tako da oštećenja koja se događaju u pomenutim strukturama dovode do simptoma – kaže prof. dr Evica Dinčić.
Rani simptomi koji mogu ukazati na multipla sklerozu
– Skoro 50 posto obolelih kao prve i najčešće ima senzitivne simptome. To je ono kada nam neko kaže da im trne ruka, da oseća mravinjanja i bockanja. Pored toga čest je primer utrnulosti stopala koja se polako penje uz donje ekstremitete i dolazi do nivoa trupa kada se javi osećaj nalik stezanju, mi to zovemo MS zagrljaj. Ovaj osećaj blagog stezanja oko trupa može biti karakterističan za oštećenja koja se javljaju kod MS i može trajati do dve nedelje a potom spontano nestati. Takođe se može javiti i nemogućnost adekvatnog razlikovanja osećaja tople ili hladne vode prilikom tuširanja – kaže prof. dr Evica Dinčić i dodaje:
– Zatim, može se javiti pad oštrine vida, najčešće na jednom oku koje veoma često prati bolnost, posebno pri pokretima oka. Osećaj bola i slabljenja oštrine vida može da se pojavi naglo ali češće se javlja postepeno i to tokom perioda od 7 do 14 dana. Treba imati u vidu da naš organizam ima kapacitet i sposobnost da sam ublaži ili u potpunosti oporavi nastala oštećenja, pacijenti se bolje osećaju, nemaju simptoma ili su oni veoma blagi i to je razlog kasnom javljanju lekaru
– Ne propuštaju simptome samo pacijenti, nekada ih ni lekari ne shvataju adekvatno, na primer prolazno trnjenje mogu pripisati nekom drugom uzroku. Iz ovog razloga je važno da se svaki simptom isprati i posveti mu se dužna pažnja. Međutim, ako se taj trenutak propusti, a problem spontano prođe, osoba određeno vreme sasvim normalno funkcioniše i onda se javi novi simptom. Upravo to je izgubljen period za početak lečenja, koji može biti dve, tri ili četiri godine. Bolest je krenula od prvog simptoma i napredovala a da toga nismo bili svesni ni mi kao lekari a ni pacijent – kaže prof. dr Evica Dinčić.
Da li je MS nasledna bolest?
Ono što se sigurno, po dosadašnjim saznanjima može reći je da se kod MS ne nasleđuje bolest, ali se kod izvesnog broja osoba može naslediti sklonost ili rizik da će se bolest sa većom verovatnoćom ponovo pre ispoljiti u porodici već obolele osobe nego u opštoj populaciji kaže prof. dr Evica Dinčić.
– U prilog tome da postoji izvesna nasledna osnova, odnosno prisustvo gena koji se smatraju rizičnim za nastanak MS, govori i postojanje familijarne forme bolesti. Oko 15 posto obolelih ima najmanje još jednog člana porodice koji ima MS. Uočeno da je stopa ponovnog oboljevanja u porodici obolelog značajno veća od one koja bi se mogla pripisati slučaju i smatra se da je uslovljenja zajedničkim genetičkim materijalom koji imaju osobe iz iste porodice. MS predstavlja bolest koja je vrlo kompleksnog porekla, nedovoljno jasnog razloga nastanka. Za ispoljavanje bolesti je potrebna izvesna genetička sklonost ali i prisustvo određenih navika i faktora rizika iz okruženja kao sto su pušenje cigareta, gojaznost u periodu detinjstva i adolescencije, prethodna infekcija virusom koji je uzročnik infektivne mononukleoze, snižena vrednost vitamina D u krvi – objašnjava prof. dr Evica Dinčić i dodaje:
– Tako da bi odgovor na pitanje bio da se ne može naslediti bolest, već prisustvo više gena koji kada se nađu kod određene osobe mogu da povećaju rizik da se bolest desi. Na to ne možemo uticati ali korekcijom loših, navika koje nose rizik i faktora iz okruženja koji su prepoznati kao rizični za nastanak MS bi se po novijim rezultatima moglo eventualno uticati na ispoljavanje bolesti.
Kako se postavlja dijagnoza multiple skleroze
Kao što znamo dijagnozu je važno postaviti što ranije zbog pravovremenog započinjanja lečenja. Dijagnoza se danas postavlja relativno brzo i jednostavno kaže naša sagovornica.
– Sve međunarodne asocijacije, udruženja koje se bave ispitivanjem i lečenjem multiple skleroze su, imajući u vidu važnost pravovremenog započinjanja lečenja, kontinuirano radile na usavršavanju dijagnostičkih kriterijuma. Dijagnostički kriterijumi koji su danas globalno prihvaćeni kao važeći primenjuju se od kraja 2017. godine nam omogućavaju da dijagnozu postavimo već sa prvim simptomima bolesti. Iako je za dijagnozu multiple skleroze važno da mi potvrdimo jednu diseminaciju bolesti u vremenu i prostoru. A šta to znači? To znači da su se desila dva odvojena klinički ataka bolesti ili koristeći dijagnostičke procedure i poštujući dijagnostičke kriterijume već nakon prvog i jedinog kliničkog simptoma možemo postaviti dijagnozu. Kao što smo prethodno naveli, javilo se trnjenje, pa kroz dve, tri godine došlo je do problema sa vidom ili vrtoglavice, nestabilnosti pri kretanju ili nemogućnosti kontrole mokrenja, pojave duplih slika, su neki od simptoma na osnovu kojih možemo posumnjati na multiplu sklerozu – kaže prof. dr Evica Dinčić.
Rano postavljanje dijagnoze veoma važno
Naša sagovornica kaže da upravo zahvaljujući dijagnostičkim kriterijumima, naravno uz dobar klinički pregled, razgovor sa pacijentom i obaveznom magnetnom rezonancom mozga i vratnog dela kičmene moždine kao i analizom likvora, već pri prvom ataku bolesti, lekari mogu postaviti dijagnozu, a to je od neprocenjive važnosti.
– Danas je prihvaćeno da je vreme izuzetno važno. Vreme ne smemo propustiti jer je vreme mozak. Ako se gubi vreme u postavljanju dijagnoze i započinjanju lečenja, dolazi i do gubitka plemenite moždane mase i njene funkcionalnosti. Iz navedenih razloga se trudimo da od pojave prvih simptoma do trenutka postavljanja dijagnoze prođe samo četiri nedelje – ističe prof. dr Evica Dinčić.
Mogućnosti lečenja
Vrlo često čujemo da je važno da pacijenti budu uključeni u izbor terapije i da prate progresiju bolesti. Da li je to u praksi tako?
– Danas je mnogo lakše biti lekar i lečiti osobu sa multiplom sklerozom nego nedavno. Naravno najbitnija je osoba sa MS jer je značajno bolja prognoza uz primenu novih lekova kojima danas raspolažemo. Kada postavimo dijagnozu, prvo što primenjujemo su kortikosteroidi kojima lečimo atak bolesti. Ono pravo lečenje je lečenje lekovima koji utiču na prirodni tok ove bolesti i mi smo srećni jer imamo ove lekove na raspolaganju i uz pomoć njih osoba će imati manje ataka, akutnih pogoršanja ili relapsa bolesti. U mogućnosti smo da smanjimo invalidnost na koju svi prvo pomisle kad čuju za dijagnozu multipla skleroza, da usporimo progresiju bolesti koja se neminovno dešava, i da osoba što duže ostane apsolutno funkcionalna. Da se kvalitet života pacijenta i njene porodice unapredi, da osoba bude duže radno aktivna i naravno sposobna da svoju karijeru vodi onako kako želi, da se osobe ženskog pola ostvare kao majke, što je danas uistinu sa ovom terapijom lako moguće. Nekada davne, 1993. godine registrovan je prvi i tada jedini lek, interferon beta, koji je bio veliki bum i napredak u lečenju. Međutim, danas ima 15 lekova kojima raspolažemo i koje bi mogli da klasifikujemo u devet grupa koji različitim dejstvima utiču na tok bolesti. Kad postavimo dijagnozu, zajedno kroz razgovor sa pacijentom pravimo strategiju lečenja. I veoma je važno da pacijent zaista učestvuje kako u praćenju progresije bolesti tako i u izboru ponuđene terapije, jer ovo je kao što smo i na početku rekli, hronična bolest koja traje čitav život. Zajednički cilj lekara i pacijenta je da se smanji broj relapsa i da pacijent ima što kvalitetniji život. U praksi zaista ima vrlo, lepih primera gde terapija koja je visoko efektivna uspe i da popravi stanje koje je bilo loše pre toga – ističe prof. dr Evica Dinčić.
Danas je mnogo lakše biti lekar i lečiti osobu sa multipla sklerozom nego nedavno. Naravno najbitnija je osoba sa MS jer je značajno bolja prognoza uz primenu novih lekova kojima danas raspolažemo.
Uticaj stresa na pojavu multiple skleroze i pojavu relapsa bolesti
Stres može značajno uticati na zdravlje ljudi na različite načine, kako fizički, tako i mentalno. Da li stres utiče i na pojavu multiple skleroze i kakav je njegov uticaj na pojavu relapsa bolesti?
– Stres, kako stanje hroničnog stresa tako i akutni intenzivni stres mogu uticati na opšte stanje zdravlja brojnim mehanizmima, od kojih je jedan i loš uticaj na adekvatnu funkcionalnost imunskog sistema, te posredno i na sva oboljenja koja su imunski posredovana kakva je i multipla skleroza. Iz navedenog razloga svakako se stres može razmatrati kao potencijalni faktor koji bi mogao da doprinese procesima koji su u osnovi patofizioloških mehanizama nastanka MS odnosno pojave novih ataka bolesti. Izuzetno je teško uraditi validnu kvantifikaciju, odnosno merenje nivoa stresa i posledičnih efekata na proces nastanka bolesti odnosno akutizaciju MS, tako da ne raspolažemo stručnim i potvrđenim podacima o nivou stresa i njegovom uticaju na bolest. Kakogod, savet je da se način života i način kako se osoba suočava i izlazi na kraj sa realnim problemima bude, što je moguće, lišen hronične napetosti i stresa – kaže prof. dr Evica Dinčić.
Poruka lekara pacijentima nakon što saznaju da imaju multiplu sklerozu
Prof. dr Evica Dinčić kaže da je svakako potrebno razumeti da je MS hronična bolest. Bolest koja će biti deo života ali koja ne mora loše uticati na kvalitet života ukoliko se redovno primenjuje terapija a navike i stil života po potrebi koriguju u dogovoru sa svojim lekarom na način da ne utiču negativno na sam tok bolesti.
– Prvi savet je da bi život trebalo nastaviti bez ograničenja, ne odustajati od već postavljenih ciljeva i ličnih želja ali svakako korigovati loše navike, ukoliko postoje. Drugi savet je da se, što je pre moguće započne sa primenom terapije koja može bolest uvesti u mirnu fazu i sprečiti njeno napredovanje, što bi očuvalo funkcionalnost, radnu sposobnost i kvalitetan svakodnevni život – kaže na kraju razgovora za eKlinika portal, prof. dr Evica Dinčić.
