Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije našeg tela postanu manje osetljive, manje reaguju na insulin – hormon koji proizvodi pankreas. Insulin igra ključnu ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi pomažući ćelijama da apsorbuju glukozu (šećer) iz hrane koju jedemo zbog dobijanja energije.
Kako se razvija insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija može da se razvije kao rezultat konstantno visokog nivoa šećera u krvi. Mnogi ljudi ne shvataju da imaju insulinsku rezistenciju dok ne urade test krvi, posebno zato što simptomi mogu da prođu neprimećeni u ranim fazama i postepeno se nesmetano razvijaju. Kako insulinska rezistencija napreduje, počinjemo da primećujemo, između ostalih simptoma – povećanje telesne težine, često mokrenje i umor. Lekari upozoravaju da bez odgovarajućeg lečenja, insulinska rezistencija može da preraste u dijabetes tipa 2, a da li se razvio ovaj poremećaj može se zaključiti na osnovu 8 simptoma:
Visok nivo šećera u krvi
Visok nivo šećera u krvi, medicinski poznat kao hiperglikemija, često je jedan od prvih znakova insulinske rezistencije. Ako lekar posumnja da pokazujete znake visokog šećera u krvi ili da ste u riziku od dijabetesa, može da traži da se uradi test hemoglobina A1C, koji proverava povišeni šećer u krvi i meri prosečan nivo šećera u krvi u poslednja tri meseca.
A1C rezultat koji je manji od 5,7 odsto smatra se normalnim nivoom. Međutim, rezultat između 5,7 i 6,4 procenata može da ukaže na to da ste otporni na insulin i da imate predijabetes – stanje koje znači da imate viši nivo šećera u krvi od normalnog, ali ne dovoljno visok da bi vas klasifikovao kao dijabetes tipa 2. Međutim, rezultat A1C od 6,5 procenata ili više znači da imate dijagnozu dijabetesa tipa 2.
Visok holesterol
Funkcija insulina je i u tome da određuje kako naše telo reguliše upotrebu i skladištenje masti i holesterola. Jednostavan test krvi može pokazati da li imamo visok holesterol. Lekar može da posumnja na insulinsku rezistenciju ako osoba ima test krvi sa sledećim rezultatima:
- Povišeni trigliceridi (mast u krvi)
- Povećan LDL -„loš“ holesterol
- Smanjen HDL – „dobar“ holesterol.
Dobijanje na težini
Kada telo postane otporno na insulin teže mu je da pravilno koristi šećer kao energiju, što može da dovede do viših nivoa glukoze u krvotoku. Kao odgovor na ovu akciju, naše telo proizvodi više insulina kako bi nadoknadilo visok nivo šećera u krvi. Ali, ovaj višak proizvodnje insulina može da utiče na naše telo da skladišti više masti nego što je normalno, posebno oko struka. Ovo povećanje telesne težine u stomaku je često povezano sa insulinskom rezistencijom.
Umor
Umor je jedan od karakterističnih simptoma insulinske rezistencije, predijabetesa i dijabetesa. Insulinska rezistencija utiče na to koliko efikasno naše ćelije apsorbuju glukozu za energiju. Kao rezultat, telo se bori da efikasno koristi glukozu, što dovodi do pada energije i povećanja umora. Pored toga, ovo stanje može izazvati fluktuirajuće promene nivoa šećera u krvi, što takođe može da doprinese osećaju većeg umora.
Učestalo mokrenje
Često mokrenje ili poliurija je pokušaj tela da se oslobodi viška glukoze kroz učestalo mokrenje. To što morate da koristite toalet češće nego što je normalno uobičajen je znak insulinske rezistencije i predijabetesa. Kada je nivo glukoze visok, bubrezi naporno rade na uklanjanju viška šećera iz krvi. Obično se glukoza filtrira iz krvotoka u bubrege, a zatim bubrezi ponovo upijaju šećer u krvotok. Ali, kada su nivoi glukoze u krvi konstantno visoki, bubrezi ne mogu ponovo da apsorbuju sav višak šećera. Ovaj višak glukoze u bubrezima tera telo da ubaci šećer u urin i uzme vodu iz tkiva – što dovodi do povećanja proizvodnje urina.
Povećana žeđ
Budući da višak šećera u krvotoku čini da češće uriniramo, naše telo gubi više tečnosti kroz urin. Češće mokrenje može da dovede do gubitka vode u telu i dovodi nas u opasnost od dehidracije. Kao rezultat toga, uobičajeno je da osećamo više žeđi tokom dana, jer telo pokušava da nadoknadi izgubljenu tečnost.
Promene na koži
Ako čovek dobije insulinsku rezistenciju ili predijabetes, određene oblasti kože poput pazuha ili leđa i strane vrata počinju da tamne. Ovo stanje naziva se crna akantoza. Pored potamnele kože, mogu da se razviju i male kožne izrasline.
Trnci u stopalima
Peckanje u stopalima često može da bude simptom insulinske rezistencije. Visok nivo šećera u krvi, čak i ako nemamo dijabetes, može da izazove neuropatiju – stanje koje uzrokuje oštećenje nerava. U većini slučajeva, oštećenje nerava često počinje u stopalima i može da izazove osećaj peckanja, utrnulosti ili „ukočenosti“.
