Šta razlikuje veliki kašalj od drugih tipova kašlja i ko je u riziku od opasnih komplikacija

Kašalj je redovni pratilac respiratornih infekcija ali i drugih bolesti, među kojima su gastroenterološke i maligne. Međutim, malo ko je očekivao da će se veliki kašalj (pertusis) vratiti na ista takva vrata. Za to je, upozoravaju stručnjaci, više razloga.

Da li treba zaustavljati i sputavati kašalj

U sezoni godine smo kada „caruju“ virusi. Svuda oko nas su, svi kašlju i to je, potvrđuje za eKlinika portal dr Vesna Radulović, specijalista pneumoftiziologije, očekivano. Meteorološke prilike i visoke temperature, skidanje maski nakon covid 19 pandemije, velika cirkulacija ogromnog broja virusa, boravak ljudi u zatvorenom prostoru, lična nedisciplina – sve to, prema njenim rečima, pogoduje trenutnoj epidemiološkoj slici.

– Kašalj je jedan od tri najčešća razloga javljanja lekaru. Međutim, ma koliko napadi kašlja za pojedinca bili strašni (neki zaista mogu da dovedu i do gušenja i gubitka svesti), kašalj je jedan od fizioloških alata odbrambenog mehanizma respiratornog sistema. Znači, nije najvažnije po svaku cenu zaustaviti kašalj, već pronaći uzrok zbog čega se organizam na takav način brani. Najčešće su u pitanju infekcije, ali razlog mogu da budu i reakcija na strane, opasne čestice, iritacija sluznice ili njena mehanička oštećenja, kao i gastroenterološki problemi (GERB) – objašnjava naša sagovornica.

Po čemu je karakterističan veliki kašalj

Iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ obavestili su nas da je u Beogradu prijavljena, ne i proglašena epidemija velikog kašlja. U regionu je situacija alarmantna, u Beogradu se takođe beleži sve veći broj novih slučajeva gotovo iskorenjene infekcije. Kako nam se desio veliki kašalj, a šta ga razlikuje od drugih tipova ovog nezgodnog simptoma?

–  Veliki kašalj je posledica respiratorne bakterijske infekcije uzrokovane bаktеriјоm Bordetella pertussis. Ono što ga pre svega razlikuje od drugih tipova kašlja je što se javlja u napadima, koji mogu da traju i do nekoliko minuta, uz zacenjivanje. Moguće je povraćanje, čak i gubitak svesti. U praksi sam imala pacijentkinju kojoj je u toku napada velikog kašlja zbog izuzetno jakog spazma mišića puklo rebro – priča nam doktorka.

Veliki kašalj je opasniji za malu decu nego za odrasle, posebno za bebe

Dr Radulović ističe da postoji razlika u simptomima koje veliki kašalj daje kod odraslih i kod dece, pa je zbog toga izuzetno važno propratiti kako dete kašlje. Dakle, ovog puta nisu odrasli ti koji su podložniji ozbiljnijim komplikacijama, već deca. Evo zašto:

– Napadi velikog kašlja kod dece, najčešće kod beba ili mališana do dve godine života mogu zbog zacenjivanja da dovedu do opstrukcije i prestanka disanja, pa i do smrtnog ishoda. Posebno je opasno ako se dete do drugog meseca života inficira velikim kašljem, pre nego što primi kombinovanu petovalentnu vakcinu – IPV DTaP Hib). Kod dece starije životne dobi simptomi su uglavnom blaži. Isti je slučaj i kod odraslih. To je najbitnija razlika: kod odraslih ne dolazi do potencijalnog životno ugrožavajućeg stanja i tako teške kliničke slike. Ali, oni su prenosioci infekcije – objašnjava dr Radulović.

Zašto se veliki kašalj još zove i „bolest sto dana“: Kako ga pulmolozi dijagnostikuju i leče

U odnosu na druge respiratorne infekcije kod kojih intenzitet kašlja i dužina napada počinje da opada s vremenom, veliki kašalj poznat je i kao „magareći“, ali i kao „bolest sto dana“. Veliki kašalj je, opisuje dr Vesna Radulović, jednako intenzivan, konstantan. Prisutan je stalno u toku 24 sata, a napadi su mogući bez razlike da li je pacijent budan ili spava, sedi, hoda ili leži. Traje danima i skoro da se uopšte ne smiruje koja god terapija da se primeni:

– Ako pacijent dođe i kaže da kašlje nekoliko dana čak i do povraćanja, ne sumnjamo odmah na veliki kašalj. Međutim, ako kaže da kašlje dve nedelje  ili mesec dana, zacenjuje se i danju a ne spava noću, pristupa se daljoj dijagnostici. U odnosu na kliničku sliku to ne mora da bude pravilo, ali se procenjuje u odnosu na opšte stanje i anamnezu. Proveravaju se nivoi antitela u krvi (IgM, IgG i IgA), a u prvim danima moguće je potvrditi prisustvo bakterije Bordetella pertussis PCR metodom. Tek potvrđenim prisustvom ove bakterije znaćemo sigurno da li se radi o velikom kašlju. Što se tiče lečenja, penicilinska terapija uglavnom nema nikakvog efekta. Pacijenti se leče antibioticima šireg spektra dejstva (makrolidima, teraciklinima…), isključivo propisanim od strane lekara.

Razumna procena ozbiljnosti kašlja: Ne doći prerano, ali ne zakasniti sa lečenjem ozbiljnije bolesti

I pacijenti i lekari su često u zamci neadekvatne procene kada se zbog kašlja javiti stručnom licu. Uplašeni pacijenti dođu i nakon tri ili četiri dana intenzivnog kašlja. Neki se međutim ne jave mesecima. Tako često kašljucanje ili kašalj na koji se naviknu biva zanemaren i odnese dragoceno vreme ako je simptom ozbiljnijeg stanja. Kako pronaći liniju razumne sredine, ne poraniti a ne zakasniti?

– Jednostavno rečeno – treba pratiti kašalj i njegove specifičnosti. Ako je konstantan ili se intenzivira, ne smiruje se, ako se komplikuje iskašljavanje, izmeni sputum (iskljuvak) promenom boje ili pojavom sukrvice, jave se napadi gušenja ili bol, logično je da se pacijent javi i nakon četiri ili pet dana. Međutim, ako posle tri, četiri, pet dana počne da se smiruje, postaje suvlji, povremeno se javi u toku dana, verovatno je posledica neke virusne infekcije. Trebalo bi da se u naredne dve nedelje u potpunosti smiri. Kombinacija konstantnog, intenzivnog kašlja koji ne prestaje ni nakon dvadeset dana posebno ako je udružen sa bilo kojim drugim netipičnim simptomom je indikacija za obavezno javljanje lekaru – upozorava dr Vesna Radulović, specijalista pneumoftiziologije.

Kalendar vakcinacije: Pravovremena imunizacija vakcinom koja sadrži komponentu potiv pertusisa

Kombinovana petovalentna vakcina (IPV DTaP Hib) štiti od pet različitih bolesti: dečije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tipa B. Ova vakcina se daje u tri doze. Prva doza vakcine se daje detetu u 3. mesecu (sa navršena dva meseca), druga doza sa navršenih tri i po meseca, a treća doza u 6. mesecu (sa navršenih pet meseci).

Godinu dana posle treće doze kombinovane vakcine sprovodi se prva revakcinacija i dete dobija četvrtu dozu navedenih vakcina. Druga revakcinacija se obavlja četvorovalentnom vakcinom (DTaP, IPV) u 7. godini života deteta (pre polaska u osnovnu školu). U 14. godini života (osmi razred) sprovodi se treća revakcinacija i dete prima još jednu buster dozu vakcine, ovog puta samo protiv difterije i tetanusa (dT), a u cilju postizanja efekta dugotrajne zaštite od ovih bolesti.