Najveći deo čestica nanoplastike u flaširanoj vodi potiče iz same boce Foto: Shutterstock
Oko četvrt miliona nevidljivih čestica nanoplastike naučnici su pronašli u litru flaširane vode i prvi put su detektovane i kategorisane mikroskopskim putem, pomoću dvostrukih lasera. Naučnici su dugo mislili da postoji mnogo ovie mikroskopski vidljive nanoplastike, ali dok istraživači sa Columbia University i sa Rutgers University nisu izvršili svoje proračune, nikada nisu znali koliko ih je uopšte i koje su vrste.
Analizirajući po pet uzoraka od tri uobičajena brenda flaširane vode koja se kupuje u supermarketima u SAD, istraživači su otkrili da se nivoi čestica kreću od 110.000 do 400.000 po litru, u proseku oko 240.000 nanoplastičnih čestica, prema studiji objavljenoj u ponedeljak u Proceedings of the National Academy of Sciences. Istraživadi navode da je reč o česticama manjih od mikrona, a poređenja radi ističu da je ljudska kosa široka oko 83 mikrona. Prethodne studije posmatrale su malo veću mikroplastiku, koja se kreće od vidljivih 5 milimetara do jednog mikrona. Otprilike 10 do 100 puta više nanoplastike nego mikroplastike otkriveno je u flaširanoj vodi, utvrdilo je istraživanje.
– Pokazalo se da veći deo plastike dolazi iz same boce i filtera sa membranom reverzne osmoze, koji se koristi za sprečavanje drugih zagađivača – istakla je Naixin Qian, fizički hemičar sa Columbia University.
Istraživači još uvek ne mogu da odgovore na najvažnije pitanje – da li su ti komadi nanoplastike štetni po zdravlje?
– To se trenutno razmatra. Ne znamo da li je opasno ili koliko opasno, ali znamo da čestice nanoplastike ulaze u tkiva sisara, uključujući ljude, i trenutno istraživanje analizira šta rade u ćelijama – navela je koautorka studije toksikolog Phoebe Stapleton sa Rutgers University.
Dok naučnici aliziraju koliko se načistice plastike opasne po čoveka, Međunarodna asocijacija flaširane vode smatra da medijska pažnja i izveštaji o ovim česticama u vodi za piće imaju za cilj isklučivo plašenja potrošača.
United Nations Environment Programme navodi da se svet „davi pod teretom zagađenja plastikom, sa više od 430 miliona tona plastike proizvedene godišnje“ i mikroplastike pronađene u svetskim okeanima, hrani i vodi za piće, a neke od njih potiču iz odeće i filtera za cigarete, a postizanje globalnog sporazuma o plastici nisu još završeni.
Opasnost od same plastike je još uvek neodgovoreno pitanje, kažu naučnici, a neke od njih mnogo više zabrinjavaju aditivi.
– Pokazali smo da se čestice nanoplastike mogu preneti u ćelije i znamo da nanoplastika nosi sve vrste hemijskih aditiva koji mogu da izazovu ćelijski stres, oštećenje DNK i da promene metabolizam ili funkciju ćelije – izjavio je direktor grupe za komparativnu onkologiju Jason Somarelli, profesor na Duke University koji je u svom neobjavljenom radu pronašao više od 100 poznatih hemikalija koje izazivaju rak.
Stručnjaci za bilogiju, na primer, smatraju uznemirujućim to se „male čestice mogu pojaviti u različitim organima i što mogu da prođu kroz membrane koje nisu predviđene da pređu, kao što je krvno-moždana barijera. Upravo zbog toga su naučnici sa Columbia University i sa Rutgers University kreirali novi alat koji su istraživači koristili za proučavanje plastike u životnoj sredini i telu. Pre oko 15 godina, napravljena je tehnologija dvostrukog laserskog mikroskopa koja identifikuje specifična jedinjenja po njihovim hemijskim svojstvima i načinu na koji rezonuju kada su izloženi laserima.