Normalna telesna temperatura, poboljšanje opšteg stanja i dobar nalaz na plućima ukazuju da se osoba oporavila od korona virusa. Ali to ne znači da bolest nije ostavila posledice.
O rehabilitaciji posle korone savete daje vanredni profesor na Odeljenju za traumatologiju, ortopediju i hirurgiju Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta, traumatolog-ortoped dr Dmitrij Garkavi.
Ozbiljnost infekcije korona virusom ne zavisi samo od starosti pacijenta već i od početnog zdravstvenog stanja. Ako je pacijent u početku imao hronične bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes melitus, gojaznost, problemi sa bubrezima, kardiovaskularnim sistemom ili je preživeo srčani udar ili moždani udar, sve to pogoršava prognozu.
Iako se problemi nastali covidom 19 odnose na respiratorne organe, on ne utiče samo na respiratorni sistem, već i na nerve, mozak ali i druge organe u telu. U velikom broju slučajeva pogađa – vaskularni endotel – unutrašnjost krvnih sudova, i usled toga se stvaraju i mnogi drugi ozbiljni problemi u organizmu.
S obzirom da krvni sudovi prožimaju celo telo, infekcija korona virusom može da izazove sistemski inflamatorni odgovor. Na to ukazuje porast interleukina i C-reaktivnog proteina u krvi (CRP) – markera upale. Ovaj proces se naziva – bradikininska oluja. Suština je da u telu nastaje prekomerna reakcija imunog sistema kao odgovor na prisustvo virusa.
Međutim nema dovoljno podataka koje bi pokazale koje sve dugoročne posledice ostavlja virus korone, ali zasigurno da ih ostavlja. Nigde u svetu ne postoji pravi protokol za lečenje ove bolesti. Nove studije se objavljuju svakodnevno, i učimo praktično na greškama.
Na primer, na samom početku pandemije, u svim protokolima se nalazio lek za malariju – hlorokin, i smatrao se gotovo savršenin lekom, međutim, vrlo brzo su objavljene mnogobrojne studije koje su ukazale da on zaparvo pogoršava stanje pacijenta.
Kliničke smernice za lečenje covida 19 su se nekoliko puta menjale tokom poslednjih 10 meseci. Ali kako vreme prolazi, lekari sve više shvataju sa čime se suočavaju i šta zaista pomaže, a šta ne.
S obzirom da su kliničke smernice lečenja covida 19 javno dostupne, ljudima deluje primaljivo da se sami leče. Ali ovaj način nikako nije dobar. Na kraju krajeva, kada bi svi koji imaju simptome covida 19 počeli na svoju ruku da primenjuju terapije stvoriće se više problema nego koristi. Tako je i sa antibioticima. Daju se bolesnima ne zbog lečenja samog korona virusa, već kako bi se sprečilo stvaranje bakterijske infekcija u već oslabljenom telu. Zbog toga je samo na lekaru da odluči koje će lekove prepisati.
Svi lekovi koji se koriste za covid 19 imaju veliki broj neželjenih efekata. I samo lekar može da razmotri potencijalne negativne posledice njihovog uzimanja, kako mogu da se spreče i koji je odnos benefita i rizika za pacijenta. Zbog toga, iako je korisno da su svi upućeni u kliničke smernice, ni u kom slučaju one se ne mogu koristiti kao vodič za lečenje na svoju ruku.
Još je naivnije očekivati da uzimanje, recimo, vitamina D (ili bilo kog drugog suplementa) može u trenutku da napravi čudo. Ovakvim supstancama potrebno je dosta vremena da se akumuliraju u telu kako bi dale neki efekat.
U slučaju pacijentata sa hroničnim bolesti, covid 19 može samo da pogorša njihovo osnovno oboljenje – u ovom slučaju neophodni su specijalizovani lekari (kardiolozi, neurolozi, gastroenterolozi…).
Ali i zdravi pacijenti takođe mogu da imaju ozbiljne probleme. Tada su potrebne posebne terapije kako bi se posledice sanirale. Pacijenti koji su preležali infekciju korona virusom najčešće imaju problem sa plućima (javlja se pneumofibroza). Simptomi su tada otežano disanje čak i nakon malog opterećenja, i takvo stanje može da potraje. Ovakvim pacijentima je potrebna dugotrajna rehabilitacija.
Druga vrsta rehabilitacije koja je potrebna mnogim ljudima koji su preležali covid 19 tiče se motoričke funkcije. Zbog vaskularnih oštećenja mišići nemaju dovoljno kiseonika i postaju slabiji. A oslabljeni mišići slabo pumpaju krv što može da dovede do raznih bolesti. Zato pre nastavka bilo koje fizičke aktivnosti treba dobro ispitati rad pluća. Ako ste bili bolesni a zatim krenete da se prekomerno bavite sportom vaše telo može da pretrpi veliku štetu.
Čak i sportistima se savetuje postepeno vraćanje fizičkim aktivnostima. Najbolje je da to na početku rade pod nadzorom stručnog lica. Kardio vežbe raditi umereno, bez velikih opterećenja u početku. Treba početi sa vežbama u trajanju od 15 minuta, pa polako povećavati vreme, i to svaki drugi-treći dan. Posle mesec dana treninga, najbolje je ponoviti kontrolu pluća kod lekara.
Sve češće ljudi koji su imali covid 19 traže psihološku podršku. Uznemireni su, ranjivi, postaju razdražljivi. Naravno, pacijenti koji su bili ozbiljno bolesni, a posebno oni koji su bili na mehaničkoj ventilaciji, podložniji su težim psihičkim posledicama.
Ukoliko vam je pak potrebna ozbiljnija vrsta terapije, odnosno farmakološka terapija, treba se obratiti psihijatrima, a ne psiholozima, jer oni ne mogu da propisuju lekove, ali uglavnom mogu da prepoznaju trenutak kada je neophodno preći sa razgovora i psihoterapije na ozbiljniju farmakološku terapiju. Ne treba se plašiti niti stideti odlaska kod psihijatra. Depresija i anksioznost treba da se leče na vreme kako ne bi bilo još gorih posledica u budućnosti.