Zanimljiva kampanja zapala nam je za oko poslednjih dana, zato što na neobičan način skreće pažnju javnosti na otrežnjujuće podatke vezane za zdravlje nacije. U pitanju je kampanja Udruženja Roditelj „I šta sad“ koja je privukla veliku pažnju javnosti, sudeći po broju komentara i reakcija na društvenim mrežama, ali i broju medicinskih radnika koji su ponudili svoju podršku i pomoć.
Udruženje RODITELJ dobro je poznata organizacija koja već gotovo dve decenije pruža podršku roditeljima u razrešavanju mnogobrojnih problema sa kojima se suočavaju, kao i u borbi za ostvarivanje njihovih prava. Podstaknuto događajima koji su obeležili prethodni period, a u želji da bude pokretač promena i stvaranja boljih navika u našem društvu, Udruženje je nedavno započelo novu fazu u svom radu, javno se pitajući kako pomoći velikom broju naših sugrađana koji pate od hroničnih bolesti, kao što su gojaznost, hipertenzija, dijabetes, ali i onima koji ne mogu da se odreknu štetnih navika, kao što su alkohol, pušenje cigareta ili korišćenje narkotika.
– Čak i javno dostupni podaci institucija su zaista poražavajući, a verujemo da je statistika na terenu još dramatičnija. Mi u Udruženju nismo lekari, i zbog toga smo još više svesni da ovu statistiku nećemo promeniti dok god o našim kolektivnim lošim navikama ne budemo javno razgovarali. Jedan od naših osnovnih ciljeva jeste da ljude motivišemo da postanu aktivni građani i građanke i smatramo da je vreme da se celo društvo zapita – i šta sad?, a ja pozivam one koji imaju legitimitet da o tim temama govore – lekare i drugo medicinsko osoblje – da podrže našu kampanju i daju svoj doprinos za boljitak celokupnog društva – kaže Gordana Plemić iz Udruženja RODITELJ.
Ovo Udruženje pokrenulo je na svojim platformama temu promene navika i sticanja onih koje su za nas dobre i korisne. Pokretanjem debate na razne bitne teme koje se tiču zdravlja – podjednako fizičkog i psihičkog – a posebno animiranjem velikog broja naših zdravstvenih stručnjaka da podrže ovaj cilj, pokazali su da stvaranje dobrih navika mora biti zadatak čitavog društva.
– Svakodnevno sarađujući sa hiljadama ljudi u našoj zemlji, postalo nam je jasno da se najveći deo vremena borimo sa predrasudama, nestručnim savetima i lošim navikama. Današnji trenutak i atmosfera u čitavom društvu, pokazao je da je neophodna promena predvođena stručnjacima, kako bi se preventivno delovalo, ali i pomoglo ljudima koji su već u povećanom riziku od raznih bolesti – dodaje Plemić.
Dobra promena nije nužno drastična
Kampanja „I šta sad?“ ima za cilj osvešćenje o realnim podacima prema kojima je naša nacija zdravstveno i egzistencijalno ugrožena, ali i poziv stručnjacima da se uključe kroz davanje konkretnih saveta kako da pronađemo rešenja koja su svakako manje štetna, ukoliko loše navike ne možemo u potpunosti da se odreknemo.
Svi smo, načelno, svesni različitih potreba za promenama štetnih navika i oblika ponašanja, međutim, uprkos mnoštvu saveta, predloga i podrške okruženja i stručnih lica u različitim oblastima, ljudska priroda nam ipak u mnogim slučajevima jednostavno ne dozvoljava promenu.
Međutim, neke navike je jako teško promeniti, a neke, čak, ljudi prosto ne žele da menjaju – ljudi koji pate od gojaznosti ne koriguju ishranu, oni sa dijagnozom dijabetesa ne odustaju od ugljenih hidrata, zavisne osobe ne prekidaju zloupotrebu supstanci i slično. Ono što najbolje prakse pokazuju je da se u tim slučajevima mora predložiti adekvatna alternativa, kao neophodan korak u cilju smanjenja rizika, onda kada pacijent nije u stanju da se pridržava idealne terapije.
Magični štapić postoji samo u bajci
– Realnost nam pokazuje da nije dobro da pravimo velike planove za promene, jer već prva frustracija može da nas osvesti koliko smo daleko od postignuća i od toga da taj veliki plan i ostvarimo – objašnjava psihološkinja Ana Mirković i dodaje:
– Nije promena navika vezana za definisanje velikih ciljeva, nego za odlučnost da ćemo biti konstantni i vrlo posvećeni ostvarenju nekog nama jako važnog cilja. Ta odlučnost da stalno ponavljamo neku aktivnost, neki oblik ponašanja koji želimo da usvojimo, presudan je za kreiranje dobrih navika.
Ljudi neretko zauzimaju prepoznatljiv narativ sa društvenih mreža, koji ponekad obuhvata ne tako civilizovan razgovor, uvrede i šale koje mogu da povrede, te i ovog puta, stručnjaci skreću pažnju na umerenost i individualni pristup.
