Foto: Shutterstock
Život osoba sa HIV-om kvalitetniji je zahvaljujući efikasnoj terapiji Foto: Shutterstock
Infekcija HIV-om (human immunodeficiency virus) je još uvek neizlečiva, ali savremena terapija može da dovede do toga da je broj virusa u telu inficirane osobe praktično nemerljiv. Ipak, svet nije ni blizu iskorenjivanju HIV-a.
Samo kod osoba kod kojih se prisustvo HIV-a utvrdi na samom početku infekcije, pre nego što se ispolje znaci drastičnog pada broja CD4+ T limfocita, koji su meta HIV-a, moguće je antiretroviralnom terapijom (ART) skoro u potpunosti zauzdati aktivnost virusa.
Osoba koja je inficirana HIV-om, ali redovno uzima ART, može da očekuje životni vek koji bi imala i bez infekcije HIV-om.
ART je tretman toliko efikasan da je infekcija HIV-om postala kontrolabilna u virusološkom i imunološkom aspektu, ali to ne znači i da je kvalitet života HIV pozitivne osobe na ART terapiji bez impakta HIV statusa. Ovo se prvenstveno odnosi na psihički teret saznanja o prisutnom HIV-u, ali i o odnosu drugih prema HIV pozitivnoj osobi, i društvenoj stigmatizaciji.
Iako je terapija protiv HIV-a modernizovana do te mere da može u potpunosti da zaustavi uticaj virusa na telo zaražene osobe, negativan stav prema HIV pozitivnim osobama je teško zaustavljiv.
Mnogo se radilo na edukaciji ljudi o tome da su načini na koji HIV može da se prenese seksualnim odnosom, krvlju i sa majke na dete, a da se uobičajenim društvenim kontaktom HIV ne može preneti, pa tako rukovanje, korišćenje javnog toaleta, plivanje u bazenu i boravak u istom prevoznom sredstvu ili istoj prostoriji sa osobom koja je zaražena HIV-om nije put transmisije ovog virusa.
I pored intenzivne dugogodišnje, sada već i višedecenijske edukacije, deluje gotovo neverovatno da, sa jedne strane (na osnovu anketa) ljudi zaziru od osoba inficiranih HIV-om i društvenog kontakta kojim se HIV ne može preneti, a sa druge strane, porast broja novozaraženih u Srbiji u poslednjih nekoliko godina nedvosmisleno pokazuje da rizično seksualno ponašanje nije smanjeno, kao ni rizično ponašanje među intravenskim narkomanima.
Važno je napomenuti da antiretroviralna terapija nije toliko moćna da izleči AIDS (acquired immune deficiency syndrome), terminalni stadijum infekcije HIV-om, kada već dođe do nastanka oportunističkih infekcija, koje su uglavnom tuberkuloza, meningitis i teške bakterijske infekcije.
ART, kod onih koji su detektovali prisustvo HIV-a na vreme, odnosno relativno brzo nakon inficiranja, je terapija koju će uzimati doživotno.
ART sprečava replikaciju virusa u organizmu i zaustavlja virus u uništavanju imunskog sistema. Postepeno dolazi do smanjenja broja virusa u telu, čak do te mere da se nakon šest meseci više ne može detektovati.
Kada virus ne može da se detektuje, ne može ni da se prenese, što omogućava ženama koje su HIV pozitivne da zatrudne, rode zdravo dete pa čak i da doje svoje dete, bez rizika da će preneti HIV. Ovo je ranije bilo nezamislivo, jer vertikalna transmisija HIV-a podrazumeva da se virus sa majke na dete može preneti bilo tokom trudnoće, porođaja ili dojenja.
Skoro pa normalan život osoba koje su zaražene HIV-om je postao moguć zahvaljujući ART, ali samo ukoliko je terapija dostupna i infekcija detektovana dovoljno rano da ART može da ima efekta.
Kao i uvek, terapija je tek mali deo onoga što prevencija može da učini na globalnom nivou.
Isključivo prevencijom je moguće iskoreniti HIV u potpunosti. Svet trenutno nije ni blizu toga, ali da bi se približili tom cilju, edukacija mora kontinuirano da se sprovodi.
Da ponovimo, mere prevencije podrazumevaju izbegavanje rizika, pravilno korišćenje kondoma tokom seksualnih odnosa, korišćenje sterilnih igala za tetoviranje i pirsing i izbegavanje korišćenja narkotika.