Ne moraju svi stariji odmah da koriste lekove za pritisak: nova pravila menjaju pristup lečenju

Oko 11 odsto osoba između 65 i 79 godina sa blagim povišenim pritiskom može da odloži terapiju ako nema druge faktore rizika

Blago povišen krvni pritisak ne znači automatski i terapiju lekovima, čak ni kod osoba starijih od 65 godina. Novo tumačenje smernica za hipertenziju pokazuje da bi deo pacijenata mogao bezbedno da odloži lekove i da prvo pokuša sa promenama načina života.

Prema analizi objavljenoj u časopisu Annals of Internal Medicine, oko 11 odsto osoba starosti od 65 do 79 godina sa hipertenzijom prvog stepena više ne bi automatski dobijalo terapiju, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na raniju praksu.

Promena pristupa: više nije važan samo broj godina

Ranije su preporuke bile jasne, gotovo svi stariji od 65 godina sa povišenim pritiskom dobijali su lekove. Međutim, nove smernice Američkog udruženja za srce (AHA) i Američkog koledža za kardiologiju (ACC) uvode drugačiji pristup.

Umesto da godine budu ključni kriterijum, sada se procenjuje ukupni kardiovaskularni rizik, odnosno verovatnoća da osoba u narednih 10 godina razvije srčanu bolest ili doživi moždani udar.

To znači da neki pacijenti, uprkos povišenim vrednostima pritiska, mogu da budu u grupi niskog rizika i da im lekovi nisu odmah neophodni.

Ko spada u grupu koja može da sačeka

Reč je o osobama koje imaju hipertenziju prvog stepena, odnosno vrednosti između 130–139 sa 80–89 mmHg, ali nemaju druge važne faktore rizika.

Najčešće su to:

• žene u srednjim ili kasnim šezdesetim godinama
• osobe koje ne puše
• nemaju dijabetes
• nemaju izraženo povišen holesterol
• održavaju zdravu telesnu težinu i aktivan način života

Drugim rečima, u pitanju su ljudi čiji je ukupni zdravstveni profil dobar, uprkos blagom porastu krvnog pritiska.

– Novi pristup omogućava da terapiju dobiju oni koji će od nje imati najviše koristi – navode autori analize, među kojima su stručnjaci sa Jejla, Klivlend klinike i Albert Ajnštajn medicinskog koledža.

Zašto lekovi nisu uvek prvi korak

Povišen krvni pritisak jeste jedan od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, ali to ne znači da terapija mora da počne odmah kod svakog pacijenta.

Kod osoba sa niskim rizikom, lekari sada sve češće preporučuju:

• promene u ishrani
• povećanje fizičke aktivnosti
• smanjenje unosa soli
• kontrolu telesne težine
• umeren unos alkohola

Ovakav pristup omogućava da se stanje drži pod kontrolom bez nepotrebnog uvođenja terapije, uz redovno praćenje.

Žene češće u „nižem riziku”

Jedan od zanimljivih nalaza jeste da se ova promena najčešće odnosi na žene. Razlog je što muškarci u tom životnom dobu češće već imaju dodatne faktore rizika, poput srčanih bolesti ili metaboličkih poremećaja. Zbog toga je kod njih ređe moguće odložiti terapiju.

Individualno lečenje umesto istih pravila za sve

Najvažnija poruka novih smernica jeste da ne postoji jedno rešenje za sve pacijente. Lečenje mora da bude prilagođeno svakom pojedincu, uzimajući u obzir celokupno zdravstveno stanje, a ne samo vrednosti krvnog pritiska.

Ovakav pristup predstavlja korak ka personalizovanoj medicini, u kojoj se terapija uvodi onda kada donosi najveću korist, a ne po automatizmu.

Ipak, povišen pritisak ne sme da se ignoriše

Stručnjaci naglašavaju da odlaganje terapije ne znači i zanemarivanje problema. Naprotiv, blago povišen pritisak je upozorenje da je vreme za promene. Ako se na vreme reaguje, moguće je sprečiti dalji porast vrednosti i potrebu za lekovima. U suprotnom, rizik od kardiovaskularnih oboljenja ostaje velik.

(eKlinika.rs)