Od srčanih bolesti nisu u istom riziku žene i muškarci jer genetske razlike suštinski menjaju način na koji se kardiovaskularne bolesti razvijaju i manifestuju kod muškog i ženskog pola. Jednostavna razlika u genetskom kodu — dva X hromozoma naspram jednog X hromozoma i jednog Y hromozoma — može da dovede do velikih razlika u srčanim oboljenjima. Ispostavilo se da ove genetske razlike utiču ne samo na pol već one suštinski menjaju način na koji se kardiovaskularne bolesti razvijaju i manifestuju.
Od srčanih bolesti žene su u povećanom riziku posle menopauze
Stručnjaci navode da žene imaju veću verovatnoću da umru nakon prvog srčanog ili moždanog udara nego što je to slučaj kod muškaraca. Takođe, žene imaju veće šanse da razviju dodatne ili različite simptome srčanog udara koji prevazilaze bol u grudima, kao što su mučnina, bol u vilici, vrtoglavica i umor. Dok žene koje nisu ušle u menopauzu imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti od muškaraca, njihov rizik od srčanih bolesti dramatično se ubrzava nakon menopauze.
Pored toga, ako žena ima dijabetes tipa 2, njen rizik od srčanog udara se ubrzava i postaje ekvivalentan onom kod muškaraca, čak i ako žena sa dijabetesom još nije prošla kroz menopauzu. Uprkos ovim razlikama, jedna ključna stvar je ista – srčani udar, moždani udar i drugi oblici kardiovaskularnih bolesti su vodeći uzrok smrti za sve ljude, bez obzira na pol ili pol.
Smernice za lečenje kardiovaskularnih faktora rizika zasnivaju se prvenstveno na podacima dobijenih na ispitivanju muškaraca
Amy Huebschmann i Judith Regensteiner, profesorke medicine na University of Colorado Anschutz Medical Campus istraživale su razlike između polova u slučaju srčanih oboljenjima s obzirom na to da razlozi za polne razlike kod kardiovaskularnih bolesti nisu u potpunosti poznate. Niti se jasno razlikuju različiti biološki efekti pola, kao što su hormonski i genetski faktori, u odnosu na pol, kao što su društveni, kulturni i psihološki faktori.
Ono što istraživači znaju jeste da dokazi o tome kako treba da izgleda dobra briga o srcu za žene u poređenju sa muškarcima ima isto „rupa kao i švajcarski sir“. Medicinski dokazi za lečenje kardiovaskularnih bolesti često potiču iz ispitivanja koja su isključivala žene, budući da žene uglavnom nisu bile uključene u naučna istraživanja sve do Zakona o revitalizaciji National Institutes of Health iz 1993. Na primer, aktuelne smernice za lečenje kardiovaskularnih faktora rizika kao što je visok krvni pritisak zasnivaju se prvenstveno na podacima muškaraca. Ovo je uprkos dokazima da razlike u načinu na koji se razvijaju kardiovaskularne bolesti dovode do toga da žene drugačije doživljavaju kardiovaskularne bolesti.
Praksa pokazuje, kako kažu istraživači, da kliničari potcenjuju rizik od srčanih događaja kod žena u poređenju sa muškarcima. Ove predrasude igraju važnu ulogu u tome zašto je veća verovatnoća da žene umru od srčanih događaja za razliku od muškaraca. Na primer, za pacijente sa simptomima koji su granični za kardiovaskularne bolesti, kliničari odmah reaguju tražeći da se muškarcima snime arterije, što se ne dešava kada žene imaju istih problem. Naučna studija dovela je u vezu ovu tendenciju – agresivnije testove za muškarce sa manje agresivnim testovima za žene, sa tim da su muškarci otvoreniji od žena za preuzimanje rizika.
U studiji sprovedenoj na oko 3.000 pacijenata sa nedavnim srčanim udarom, manje je verovatno da će žene od muškaraca misliti da su njihovi simptomi srčanog udara posledica srčanog udara. Pored toga, većina žena ne zna da su kardiovaskularne bolesti uzrok smrti broj 1 među ženama. Sve u svemu, pogrešna percepcija žena o sopstvenom riziku može ih sprečiti da pozovu lekara da proveri moguće simptome srčanog ili moždanog udara.
Žene imaju manje kristala holesterola i manje naslaga kalcijuma u arterijskom plaku nego muškarci
Kardiovaskularne bolesti fizički izgledaju drugačije za žene i muškarce, posebno u procesu nagomilavanju plaka na zidovima arterija koje doprinose bolesti. Žene imaju manje kristala holesterola i manje naslaga kalcijuma u arterijskom plaku nego muškarci. Fiziološke razlike u najmanjim krvnim sudovima koji hrane srce takođe igraju značajnu ulogu u kardiovaskularnim ishodima.
Žene češće nego muškarci imaju kardiovaskularno oboljenje koje se manifestuje kao višestruko sužene arterije koje nisu u potpunosti zapušene, što dovodi do bolova u grudima jer protok krvi ne može da se poveća kako bi zadovoljio veće potrebe za kiseonikom. Kada se bol u grudima manifestuje na ovaj način, lekari ovo stanje nazivaju ishemijom i bez opstruktivnih koronarnih arterija. Za poređenje, veća je verovatnoća da će muškarci imati „začepljenu“ arteriju u koncentrisanom području koje se može otvoriti stentom ili operacijom srčane bajpasa. Opcije za višestruke sužene arterije su zaostajale za opcijama lečenja tipičnih „začepljenih“ arterija, što žene stavlja u nepovoljan položaj.
Pored toga, u ranim fazama srčanog udara, nivoi krvnih markera koji ukazuju na oštećenje srca su niži kod žena nego kod muškaraca. To može da dovede do više propuštenih dijagnoza koronarne bolesti kod žena u poređenju sa muškarcima. Razlozi za ove razlike nisu u potpunosti jasni. Neki potencijalni faktori uključuju razlike u sastavu arterijskog plaka zbog kojih je veća verovatnoća da će plak kod muškaraca puknuti, a kod žena da će erodirati. Žene takođe imaju nižu srčanu masu i manje arterije od muškaraca čak i kada se uzme u obzir veličina tela.
