Visok krvni pritisak proglašen je za najvažniji faktor rizika za smrt žena širom sveta s obzirom na to da jedna od tri žene širom sveta ima hipertenziju. Povodom Svetskog dana borbe protiv hipertenzije, koji je obeležen 14. maja, kardiolozi iz European Society of Cardiology saopštili su ove podatke i apelovali da sve žene treba da znaju koliki im je krvni pritisak kako bi sprečile srčana oboljenja i moždani udar kasnije u životu.
Visok krvni pritisak kod žena izaziva vrstu srčane insuficijencije, kao opasnu posledicu
– Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kod žena. Rizik od kardiovaskularnih bolesti se povećava na nižem nivou krvnog pritiska kod žena u odnosu na muškarce. Moja poruka svim ženama je da ozbiljno shvate svoj krvni pritisak, znaju uvek koliki je i zahtevaju lečenje ako je visok, jer nikako se ne smeju potcenjivati dugoročni efekti visokog krvnog pritiska – istakla je profesorka dr Angela Maas iz Radboud University Medical Centre u Holandiji.
Jedna od najvažnijih posledica hipertenzije kod žena, kako je objasnila, je vrsta srčane insuficijencije u kojoj je srčani mišić ukočen.
– Postoji malo tretmana za to stanje, tako da ako želite da izbegnete simptome kao što su otežano disanje, umor i zadržavanje tečnosti kada ste stignete do 70. godine, morate da počnete sa lečenjem visokog krvnog pritiska u srednjim godinama. Ako čekate 20 godina, prekasno je – upozorava dr Mass, koja vodi Program za zdravlje srca žena pri Radboud University Medical Centre.
Pogrešno je mišljenje da visok krvni pritisak ne izaziva simptome
Iako jedna od tri žene na svetu ima visok krvni pritisak, pa je i hipertenzija proglašena najvažnijim faktorom rizika za njihovu smrt, poznato je da se hipertenzija češće potcenjuje i ne leči, ili se nedovoljno leči kod žena u poređenju sa muškarcima.
– Jedan od razloga može da bude to što je ispod 50 godina hipertenzija češća kod muškaraca. Međutim, ova situacija kod žena se preokreće u godinama nakon menopauze, tako da je posle 65. godine hipertenzija češća kod žena nego muškaraca – ističe profesorka Mass.
Kako naglašava, pogrešno je mišljenje da visok krvni pritisak ne izaziva simptome. U stvari, simptomi su izraženiji kod žena, ali mogu pogrešno da se smatraju menopauzom, anksioznošću ili stresom. Mlade i sredovečne žene sa visokim krvnim pritiskom često prijavljuju lupanje srca, bol u grudima, bol između lopatica, glavobolju, poteškoće sa koncentracijom, kratak dah, umor, zadržavanje tečnosti, loš san, valunge i osećeja teskobe u grudima. Kada se hipertenzija leči, mnogi simptomi, koji se pogrešno pripisuju menopauzi nestaju, podseća dr Mass. Noćno znojenje, kako navodi, može da bude uzrokovano visokim krvnim pritiskom, na primer, tako da žene sa simptomima menopauze treba da provere krvni pritisak i leče ga, ako je potrebno.
Hipertenzija je rizik za infarkt miokarda, kognitivni pad i demenciju kod žena
Hipertenzija u srednjim godinama je štetnija kod žena nego kod muškaraca sličnog uzrasta i jači je faktor rizika za infarkt miokarda, kognitivni pad i demenciju. Verovatnoća da žena dobije šlog povećava se na nižem nivou krvnog pritiska kod žena nego kod muškaraca, dok visok krvni pritisak povećava rizik od srčane insuficijencije kod žena za tri puta, u poređenju sa dva puta kod muškaraca.
– Hipertenzija je trenutno definisana kao sistolni krvni pritisak od najmanje 140 mmHg i/ili dijastolni krvni pritisak od 90 mmHg ili više. Očekujem da će u roku od pet godina prag normalnog krvnog pritiska biti niži kod žena nego kod muškaraca – istakla je dr Mass.
Određeni životni događaji predisponiraju žene na razvoj hipertenzije, kao što su migrene iz tinejdžerskih godina, pobačaj, hipertenzija tokom trudnoće (koja pogađa jednu od 7 trudnica) i preeklampsija (teži oblik hipertenzije tokom trudnoće).
– Žene imaju više tih specifičnih životnih događaja nego muškarci. Lekari mogu da koriste ove tragove da identifikuju žene srednjih godina sa većim rizikom od hipertenzije i da signaliziraju da praćenje krvnog pritiska treba da se shvati ozbiljnije. Uvek savetujem svojim pacijentima da započnu praćenje pritiska sa 40 godina, ako imaju članove porodice sa hipertenzijom ili su imale hipertenziju tokom trudnoće. Žene sa preeklampsijom treba da proveravaju krvni pritisak od te trudnoće pa nadalje najmanje dva puta godišnje. Žene bez problema tokom trudnoće i porodične istorije treba da počnu sa godišnjim merenjem sa 50 godina, kada uđu u menopauzu – savet je dr Mass.
