Visok krvni pritisak je stanje koje može u ozbiljnoj meri da naruši zdravlje vitalnih organa kao što su srce, bubrezi, mozak. Hipertenzija se leči lekovima, ali i zdravim životnim navikama kao što su dobro izbalansirana ishrana sa dovoljno vitamina i minerala, fizička aktivnost. Lekari naglašavaju da terapiju ne smemo da zanemarimo jer je hipertenzija doživotna bolest koja često počinje neprimetno. Moguće je da verujemo da smo dobro, a da su nam vrednosti krvnog pritiska povišene. Ova „tiha hipertenzija“ nekada može da bude i najopasnije stanje. Novo istraživanje objavljeno u avgustu ove godine u časopisu Neurology podseća da su osobe starije od 60 godina s nelečenim visokim pritiskom u većem riziku od razvoja Alchajmerove bolesti.
Nelečen visok krvni pritisak može da dovede do moždanog udara
Neurolozi uvek ističu hipertenziju kao jedan od faktora rizika za nastanak Alchajmerove bolesti. Lekari okupljeni oko Udruženja za hipertenziju Srbije navode da neadekvatno lečena hipertenzija može da u 61 odsto slučajeva dovede do moždanog udara, kod 47 odsto pacijenata da bude uvod u ishemijsku bolest srca, kod 52 odsto u atrijalnu fibrilaciju (poremećaj ritma rada srca), u 26 odsto slučajeva da dovede do dijalize bubrega.
Alchajmerova bolest i starenje
Alchajmerova bolest je posledica odumiranja nervnih ćelija kore velikog mozga zbog taloženja fragmenata proteina u prostorima izvan ćelija (beta-amiloidni protein) i unutar ćelija (tau protein). Alchajmerova bolest nije bolest samo pojedinca već i stanje koje u bitnoj meri remeti kvalitet života cele porodice.
Pacijenti se se suočavaju sa kognitivnim teškoćama koje mogu da naruše i otežaju svakodnevno funkcionisanje. Ova bolest je primarno degenerativno oboljenje mozga, a starenje je važan faktor rizika koji može da dovede do Alchajmerove bolesti.
Lečenje hipertenzija može da umanji rizik od demencije
Studija objavljena u časopisu Neurology ispitivala je kako nekontrolisani visok pritisak deluje na pojavu ove bolesti. Lečenje hipertenzije može u bitnoj meri da umanji rizik od Alchajmerove bolesti, bio je zaključak stručnjaka na osnovu studije u kojoj je učestvovalo oko 31.000 osoba, u proseku stara oko 72 godine.
Stručnjaci su analizirali kako ispitanici mere pritisak, da li koriste redovno lekove prema preporuci lekara. Otkriveno je da nelečena hipertenzija povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Grupa pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom ima je za 42 odsto veći rizik od hipertenzije u poređenju sa osobama koje su pile lekove za kontrolu pritiska.
Kako hipertenzija deluje na mozak?
Dr John Lowe iz Restore Care koji nije bio uključen u ovu studiju, objašnjava na koji način visok krvni pritisak može da utiče na pojavu Alchajmerove bolesti.
– Hipertenzija može da ošteti sitne krvne sudove mozga i dovede do neadekvatnog snabdevanja krvlju i hranjivim materijama važnih delova mozga. Nedovoljna prokrvljenost određenih delova mozga može da dovede do kognitivnih teškoća. Pored toga visok krvni pritisak je jak faktor rizika za razvoj vaskularne demencije, koja je posledica propadanja moždanog tkiva usled poremećaja cirkulacije – rekao je dr Lowe.
Lekovi su bitan, ali ne i jedini deo terapije
Kardiolog prof. dr John Higgins sa UTHealth Houston koji nije učestvovao u navedenoj studiji, ističe da osim medikamenata visok krvni pritisak možemo da kontrolišemo i zdravim navikama. Bitno je smanjiti i prilagoditi unos soli.
Dr Higgis savetuje DASH dijetu (Dietari Approaches to Stop Hipertension), ali i mediteranski način ishrane, sa mnogo povrća, voća, ribe, maslinovog ulja, malo mlečnih proizvoda kao dobar način kontrole hipertenzije. Bitno je da ne dosoljavamo obroke, uklonimo slanik sa stola, ali da znamo da se velike količine soli mogu da kriju i u mnogim gotovim proizvodima. Savet je da pre kupovine obavezno pročitamo deklaracije.
Kalijum je mineral koji može da nam pomogne da snizimo krvni pritisak. Dr Higgis savetuje da u dogovoru sa lekarom, počnemo da koristimo zamene za kuhinjsku so sa kalijumom. Skreće pažnju da so sa dodatkom kalijuma možda nije dobar izbor ako imamo bolesti srca, bubrega, jetre ili dijabetes.
Kompleksna i višedimenzionalna bolest
Dr Higgis kaže da je bitan i način pripreme obroka, savetuje da se namirnice koriste u kuvanom obliku ili posle pečenja. Potrebno je da se izbegavaju jela spremana u dubokom ulju, dimljeni proizvodi. Krvni pritisak dobro kontroliše i fizička aktivnosti 150 minuta na nedeljnom nivou. Od pomoći je i obična šetnja, vežbe disanja, joga. Na ovaj način možemo da kontrolišemo i psihički stres koji je često izvor povišenog krvnog pritiska.
– Alchajmerova bolest je kompleksna i višedimenzionalna, ona je i društveni i zdravstveni problem i zato zahteva bolju kontrolu više činilaca dobrog zdravlja kao što su bolja kontrola stanja srca, stalna kognitivna stimulacija, dobri socijalni kontakti – smatra dr Lowe.
Kognitivna stimulacija je angažovanje u učenju novih veština bez obzira na godine. Nikada nije kasno da naučimo nešto novo, savladamo neku veštinu. Ukrštene reči, kvizovi, čitanje, kurs pletenja ili stranog jezika mogu da nam omoguće bolju kognitivnu rezervu i odgoditi simptome Alchajmerove bolesti.
Fizička aktivnost kontroliše krvni pritisak i u isto vreme povećava cirkulaciju krvi u mozgu i na taj način smanjuje rizik od taloženja amiloidnih plakova koji dovode do demencije. Stručnjaci stalno naglašavaju da je bitno da pored vrednosti krvnog pritiska kontrolišemo i vrednosti šećera i holesterola u krvi kako bismo umanjili rizik od ove teške bolesti.
Zdrava ishrana je neophodan faktor, ali najbolje je ako možemo da obroke konzumiramo u društvu, jer kako lekari ističu, uključenost u društvene tokove, živa reč druge osobe, razgovor, mogu da budu dosta bitan način da poboljšamo naše mentalne kapacitete, zaštitimo psihičko zdravlje i smanjimo rizik od Alchajmerove bolesti.
