Pretpostavlja se da će do 2050. godine svaki četvrti čovek na svetu imati neku vrstu alergije. Alergolog iz novosadske Dečje bolnice, odnosno Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, dr Andrea Đuretić, pedijatar alergolog kaže kako postoje nutritivne alergije, na hranu, i inhalatorne, na faktore iz spoljne sredine, a postoje i brojne druge alergije, na insekte, lekove…
Za alergije je primaran genetski faktor
Prema rečima sagovornice portala eKlinika dr Đuretić, sve je više dece koja imaju alergije, a razlog je i taj što ljudi sve više žive u zagađenoj spoljnoj sredini, a čistoj sredini u kućnim uslovima, gde nisu izloženi virusima, bakterijama i parazitima.
– Genetski faktor je primaran da se razviju alergije, pa su potom to uslovi sredine. Genetski faktor se nikada nije menjao, a faktori spoljne sredine jesu i zato je danas sve više alergija. To je jedna od najmasovnijih bolesti na svetu. Teško je reći koje su alergije najčešće, jer to zavisi od uzrasta. U ranom životnom dobu, kod male dece, javljaju se alergije na mleko i jaja, a kasnije, odnosno pred školu, kod školske dece i odraslih ljudi, najviše je alergija na polen i grinje. Alergija na kikiriki je jednaka po učestalosti u svim životnim dobima, a ona može i fatalno da se završi – kaže dr Đuretić.
Kako je nedostatak parazita napravio pometnju
– Jedna od teorija zašto su se alergije toliko proširile je i ta što više nema parazitarnih infekcija, odnosno malih crva u stolici. Ranije je imunoglobulin E (IgE) bio zauzet borbom protiv parazita, a sada se ta funkcija izgubila i on je našao svoju ulogu u borbi protiv faktora spoljne sredine, na koje bi trebalo da budemo tolerantni, kao što su jaja i mlako. Imamo i zagađen vazduh, zemlju raznim pesticidima i izduvnim gasovima. To je sve izazov za organizam i imunološki sistem se „sludi“. Umesto da stvara toleranciju ide u pravcu alergije ili autoimunih bolesti – navodi dr Đuretić.
Proleće je poranilo ove godine pa i alergije
Za prva dva meseca ove godine u alergološkoj ambulanti Dečje bolnice imali su 680 pacijenata, različitih godina, od odojčadi, do mladih od 18 godina. Dr Đuretić ističe i kako ove godine imamo rano proleće, te da je ranije počelo i cvetanje. Prvo su još krajem januara krenule breza i leska, potom dolazi polen trave, koji će verovatno da se pojavi već u martu, a krajem maja i početkom juna kreće i cvetanje ambrozije.
Osetljivost na crni pelen
– U isto vreme kada cveta ambrozija, cveta i crni pelen i veliki broj ljudi u Vojvodini je alergično na oba ova polena, možda čak i više na pelen, ali pošto cvetaju u isto vreme sve se pripisuje ambroziji. Kada je reč o nutritivnim alergijama, najčešće su na mlako, jaja, kikiriki, pšenično brašno, čokoladu, kakao i morsku ribu – navodi dr Đuretić.
Šta su unakrsne alergije
Kako naša sagovornica napominje, česte su i unakrsne alergije, gde nekada oni što imaju alergiju na polen, ispoljavaju i alergiju na neko voće i povrće. Dr Đuretić ističe da je hrana puna aditiva, konzervansa , kojui narušavaju crevnu barijeru, pa to za posledicu ima alergiju, odnosno otvara se put za pojavu alergije. Crevnu barijeru mogu da naruše i antibiotici.
– Sve više dece se rađa carskim rezom, što takođe može da dovede do narušavanja crevne barijere – istakla je dr Đuretić.
Alergije su počele u januaru
Ona ističe da je ova godina ekstremna, jer su alergije počele u januaru, pa im sve više dece dolazi. Savetuje svima da na vreme počnu da uzimaju terapiju, ako je već imaju, jer to treba da učine pre nego što počne cvetanje, bar polovinom februara.
– Ko ne želi da dobije alergiju, odnosno da ne ispolji svoju genetiku, trebalo bi što više da bude na čistom vazduhu, u prirodi, da vodi zdrav život, da izbegava stres, da izbegne bilo kakvo iscrpljivanje organizma. Važno je unositi zdravu hranu, bez industrijski obrađenih slatkiša i grickalica, već da unose što više hrane koja se kupuje na pijaci od proverenih prodavaca – savetuje dr Đuretić.
Simptomi koji nas mogu upozoriti na alergiju
Inhalatorne alergije manifestuju se sekretom u nosu, kijanjem, svrabom očiju, nosa, nepca. Nutritivne alergije su praćene kožnim promenama u vidu koprivnjače, atopijskog dermatitisa ili ekcemom, bolom u stomaku, loše formiranim stolicama, oticanjem usana, jezika, otežanim disanjem, što sve može da bude i vrlo opasno.
– Lečenje nutritivnih alergija podrazumeva eliminaciju hrane koja izaziva reakciju, kao i korišćenje lekova protiv aregije. Kod ekcema se koriste emolijentne kreme i uljane kupke za atopičnu kožu. Nutritivne alergije uglavnom mogu da se prerastu, odnosno da prođu vremenom, osim alergija na kikiriki i ribu. Neke alergije ostaju doživotno, a neke mogu da prerastu u inhalatorne alergije i to se zove alergijski marš. To se dešava često, a onda je i lečenje doživotno – ispričala je dr Đuretić.
Kada je važno da što pre potražimo lekarsku pomoć
Roditelji bi trebalo da se jave lekaru čim dete ispolji neku alergijsku reakciju i da ne čekaju da se stanje pogorša.
– Lečenje jedne vrste alergije, na primer nutritivne, može da spreči pojavu alergijskog marša ili da ga barem ublaži. Nutritivne alergije mogu da izazovu i anafilaktički šok, koji životno može ugroziti dete, zato je uvek potreban poseban oprez pri uvođenju nove vrste hrane u dečji jelovnik – upozorila je dr Đuretić.
