Tireotoksikoza je jedno od hipermetaboličkih stanja koje je posledica povišenih nivoa hormona štitne žlezde u krvotoku. Dokazano je da postoji uzročno-posledična veza između tireotoksikoze i ova tipa hipertiroidizma, kao i poremećne funkcije hipofize.
Zašto se često identifikuju hipertiroidizam i tireotoksikoza
U najvećem broju slučajeva tireotoksikoze (više od 70 procenata), uzrok je prekomerna proizvodnja tiroidnog hormona u štitastoj žlezdi. Iako tireotoksikoza može da nastane kao direktna posledica i primarnog i sekundarnog hipertiroidizma, pojmovi se često pogrešno identifikuju. Osnovni razlog je što do tireotoksikoze može da dođe i kada ne postoji dijagnostikovani hipertiroidizam.
Tireotoksikoza i simptomi koji na nju mogu da upozore
Najčešće manifestacije sa kojima se sureću pacijenti sa tireotoksikozom su:
- gubitak kilograma (sa promenama apetita ili bez njih)
- lupanje srca
- hronični umor
- mišićna slabost
- nervoza
- razdražljivost
- gušenje
- pojačano znojenje
- loša tolerancija na toplotu
- nesanica
Kod pojedinih pacijenata moguća je pojava i sledećih simptoma:
- edemi
- učestale stolice
- zatvor
- dobijanje na kilaži.
Klinička slika tireotoksikoze
Kliničkih slika pacijenata sa tirotoksikozom može da uključuje sledeće znake:
- ubrzan rad srca
- lagani tremor šaka
- vlažna, topla i glatka koža
- divergentna hipertenzija
- pojačan i ubrzan puls
- vidljiva pulsacija karotidnih arterija.
Hormoni i tireotoksikoza: Kako se postavlja dijagnoza
Ukoliko na osnovu simptoma lekar posumnja na tireotoksikozu, potrebno je proveriti serumsku koncentraciju hormona TSH i FT4. Povišeni nivoi antitela na receptor za tirotropin potvrđuje dijagnozu Grejvsove bolesti. Često se pacijentima nalaže i snimanje štitaste žlezde skenerom kako bi se proverilo u kakvom stanju je struma i ima li direktne veze sa tiroiditisom.
Kako se leči tireotoksikoza
Terapija se temelji na individualnom pristupu za svakog pacijenta dijagnozom, sa opsežnom anamnezom koja uključuje i sagledavanje drugih faktora (godine života, tip hipertiroidizma, stadijum i ozbiljnost bolesti, pridružene bolesti…).
Kod 20 do 30 odsto pacijenata sa Grejvsovom bolešću, adekvatna terapija antitiroidnim lekovima u periodu od 12 do 18 meseci daće produženu remisiju kao odgovor. Kod osoba koje imaju toksičnu nodularnu ili multinodularnu strumu, antitiroidni lekovi mogu biti priprema za terapiju radioaktivnim jodom ili za hiruršku intervenciju.
Oprez pacijentima: Lečenje može imati neželjene efekte, ništa bez konsultacije sa lekarom
Antitiroidni lekovi mogu da izazovu alergijske reakcije kod oko 5 procenata pacijenata. Ostali mogući neželjeni efekti su:
- blagi osip
- svrab
- agranulocitoza (pad nivoa belih krvnih zrnaca)
- oštećenje jetre (javlja se retko, ali je ozbiljno).
Ukoliko se jave visoka temperatura ili bol u grlu, uz konsultaciju lekata treba stopirati terapiju i uraditi proveru krvne slike.
