Dugoročna prognoza za rak pankreasa zavisi od veličine i tipa tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova i stepena metastaze (širenje) u vreme postavljanja dijagnoze. Naravno, što se ranije dijagnostikuje i počne lečenja karcinoma pankreasa – to je bolja prognoza.
Petogodišnje stope preživljavanja očekivane su za svaku fazu karcinoma, ali je važno da i pacijenti i porodice shvate da ove brojke predstavljaju prosek, naglašavaju onkolozi. Kako kažu, svaki pacijent je drugačiji i ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće „raditi“ za drugu – i obrnuto. Sigurno ima pacijenata koji daleko nadžive svoju prognozu ili se čak izleče. Stručnjaci naglašavaju da su se ukupne stope preživljavanja, iako su i dalje mnogo niže od drugih vrsta karcinoma, postepeno poboljšavale tokom godina.
Prognoze o dužini života osoba koje imaju rak pankreasa pre svega se odnose na egzokrini karcinom pankreasa, posebno na adenokarcinome pankreasa, koji predstavljaju više od 90 procenata dijagnoza. Drugi, manje uobičajeni tipovi karcinoma pankreasa mogu da se razlikuju. Na primer, skvamozni adenokarcinom pankreasa obično ima veoma loše ishode, dok neuroendokrini tumori imaju bolju prognozu.
Dugoročna prognoza za karcinom pankreasa pre svega zavisi od veličine i tipa tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova i stepena metastaze u vreme kada se dijagnoza postavi. Što se ranije dijagnostikuje rak pankreasa i ranije počne da se leči, to je bolja prognoza.
Nažalost, rak pankreasa obično pokazuje malo ili nimalo simptoma dok ne uznapreduje i ne proširi se. Zbog toga se većina slučajeva (do 80 procenata) dijagnostikuje u kasnijim fazama koje je mnogo teže lečiti.
Kombinovana petogodišnja stopa preživljavanja za rak pankreasa, odnosno procenat svih pacijenata koji žive 5 godina nakon dijagnoze je 12 procenata. Razlog za ovako nizak procenat je to što najveći broj ljudi dobije dijagnozu u trenutku kada je bolest već uznapredovala a karcinom se nalazi u stadijumu IV, što znači da je reč o metastazi.
Rak pankreasa stadijuma IV ima petogodišnju stopu preživljavanja od samo 1 procenat. Prosečan pacijent sa dijagnozom raka pankreasa u kasnoj fazi može da živi oko godinu dana nakon dijagnoze.
Uprkos ukupnoj lošoj prognozi i činjenici da je bolest uglavnom neizlečiva, rak pankreasa ima potencijal da bude izlečiv ako se „uhvati“ rano, baš u početnoj fazi razvoja . Do 10 odsto pacijenata koji dobiju ranu dijagnozu mogu da se izleče, kažu onkolozi. Za pacijente kojima je rak pankreasa dijagnostikovan pre nego što tumor mnogo poraste ili se proširi, prosečno vreme preživljavanja je 3 do 3,5 godine.
Pacijenti kojima se tumori otkriju pre nego što su metastazirali ili postali lokalno uznapredovali obično imaju duže stope preživljavanja, u proseku, jer ti tumori obično mogu da se resektuju – hirurški uklone. Oko 15 do 20 procenata svih tumora pankreasa je resektabilno. To uključuje tumore stadijuma I i II. Retko, lokalno uznapredovali tumori III stadijuma, koji se obično smatraju neresektabilnim (ne ispunjavaju uslove za operaciju), okarakterisani su kao „granični“ i mogu da se uklone ako pacijent ima mogućnost da ga operiše iskusan hirurg.
Nažalost, tumori i dalje mogu ponovo da rastu kod mnogih pacijenata. Dakle, u proseku, pacijenti čiji su tumori resecirani žive 2. do 2,5 godine nakon postavljanja dijagnoze i imaju petogodišnju stopu preživljavanja od 50 odsto, ako mogu da dobiju 6 meseci ađuvantne hemoterapije.