Lichen planus je stanje koje uzrokuje upalu kože, a osip obično utiče na kožu na rukama, nogama, vlasištu, noktima, genitalnom području i unutrašnjosti usta. Lekari ističu da ako imate lichen planus na koži, 50 do 75 odsto je veća verovatnoća da ćete ga imati i u ustima. U većini slučajeva problem se rešava bez lečenja, a neki tretmani mogu da ublaže određene simptome, uključujući svrab.
Koje delove tela zahvata lichen planus?
Lichen planus je lihenoidna dermatoza. Zdravstveni radnici koriste termin koji se koristi za karakterizaciju poremećaja kože prema prisustvu čvrstih, podignutih, promenjenih izbočina/papula na koži. Ovaj oblik dermatoze je stanje kože koje uzrokuje da se osip razvije na jednom delu tela ili na nekoliko delova istovremeno. Može da utiče na:
- Kožu
- Unutrašnjost usta (oralna sluzokoža)
- Skalp (koža na glavi prekrivena kosom)
- Nokti
- Genitalije (penis, vagina i vulva).
Da li je lichen planus autoimuno stanje i da li je zarazan?
Lichen planus nije autoimuno stanje, ali može da izazove sličan odgovor. To je idiopatsko stanje, što znači da je uzrok nepoznat – stanje koje uzrokuje upalu kože. Kod lihen planusa, imuni sistem napada delove tela umesto da ga štiti od stranih „osvajača“ poput bakterija ili virusa. U zdravom imunološkom sistemu, posebne ćelije, koje se zovu T ćelije, pomažu u zaštiti tela od infekcije. Kod ljudi sa lihen planusom, T ćelije njihovog imunološkog sistema napadaju protein u koži i sluzokoži i do sada nije otkriveno zašto se to dešava. Lichen planus nije zarazan. Ne možete preneti lichen planus na drugu osobu nezaštićenim seksom ili kontaktom „koža na kožu“.
Koja je razlika između lihen planusa i skleroze lišaja i psorijaze?
Lichen planus i lichen sklerozus su idiopatska stanja koja utiču na kožu, a posebno na sluzokožu. Skleroza lišaja je dugotrajno stanje kože koje uzrokuje da koža postepeno postaje tanja, svrbi, razvija rane i na kraju ožiljke. Može se pojaviti bilo gde na koži, ali uglavnom utiče na kožu oko genitalija i anusa (anogenitalni region). Češće se javlja kod žena koje prošle kroz menopauzu. Razlika između lihen planusa i skleroze lišaja je u tome što skleroza lišaja retko utiče na sluzokožu u ustima.
Lichen planus i psorijaza su stanja kože koja mogu da izazovu bezbojan osip. Glavna razlika između lihen planusa i psorijaze je u tome što je psorijaza ljuskava i obično ne utiče na unutrašnjost usta.
Koga pogađa lichen planus i koliko je čest problem?
Svako može da dobije lichen planus. Međutim, veća je verovatnoća da se on razvije ako osoba ima između 30 i 60 godina i ženskog je pola. Neke studije ukazuju da žene mogu da dobiju lihen planus dvostruko češće nego muškarci, a veća je verovatnoća da će ga razviti u 60-im godinama, dok je kod muškaraca češći tokom četrdesetih godina. Lichen planus pogađa otprilike 0,2e procenata do 1 odsto odrasle populacije, dok se oralni lihen planus razvija kod oko 1 do 4 odsto svetske populacije.
Kako lichen planus utiče na naše telo?
Lichen planus obično pogađa kožu oko zglobova i laktova (površine fleksora), zadnji deo šaka (dorzalne površine) i prednje strane potkolenice. Otprilike polovina svih ljudi koji imaju lihen planus razvijaju oralni lihen planus, koji utiče na kožu u ustima i na jeziku. Zahvaćene tačke (lezije) na telu obično počinju kao sitne, uzdignute tačkice (papule) koje su otprilike veličine vrha igle ili 0,4 mm, međutim, mogu da narastu i do širine olovke ili oko 1 cm. Oralni lihen planus obično počinje u vidu male bele tačke na koži unutar obraza ili jezika. U teškim slučajevima, okolna koža može da se upali i mogu da se razviju rane.
Koji su simptomi lichen planusa?
Simptomi lichen planusa zavise od toga gde se dermatoza pojavila:
- Na koži, uključujući i genitalije, mogu se razviti sitne, izdignute tačkice (papule) koje mogu da se pretvore u rane
- Sitne bele tačkice mogu da se razviju na koži unutar obraza, jezika ili usana
- Nokti mogu da promene boju, pucaju ilise cepaju, prestanu da rastu ili otpadaju.
Lichen planus ne boli. Međutim, ako počešete osip, možete da ošteti/pokida kožu, što će dovesti do infekcije koja može da izazove bol.
Šta uzrokuje stvaranje lichen planusa i kako se postavlja dijagnoza?
Najčešći uzročnici lichen planusa su:
- Hepatitis C
- Vakcine
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)
- Posebni lekovi koji se koriste za lečenje artritisa, bolesti srca ili visokog krvnog pritiska
- Određene hemikalije, metali ili pigmenti.
Zdravstveni radnik obično može da dijagnostikuje lichen planus nakon procene simptoma i sprovođenja fizičkog pregleda. Ako postoji bilo kakva sumnja, lekar može uraditi sledeće testove:
Alergijski test. Alergološki test može da utvrdi da li imate alergiju koja uzrokuje pojavu lihen planusa.
Biopsija. Zdravstveni radnik će koristiti tanko sečivo (skalpel) ili alat za bušenje da prikupi mali uzorak kože sa osipa koji dalje ide u laboratoriju na testiranje i patolozi ga ispituju pod mikroskopom.
Test na hepatitis C. Lichen planus se ponekad povezuje sa virusom hepatitisa C.
Kako se leči lichen planus?
Ne postoji lek za lichen planus. Ako imate lichen planus na koži, u većini slučajeva, on nestaje bez lečenja za samo nekoliko meseci do nekoliko godina. Sledeći tretmani mogu da pomognu u ublažavanju simptoma:
Kortikosteroidne kreme ili masti. Zdravstveni radnik može propisati kortikosteroidne kreme ili masti za smanjenje upale.
Antihistaminici. Antihistaminici su klasa lekova koji se obično koriste za lečenje simptoma alergije, uključujući svrab kože.
Fototerapija. Fototerapija koristi ultraljubičasto svetlo, obično ultraljubičasto B (UVB), iz specijalnih lampi. Ultraljubičasti svetlosni talasi, koji se nalaze na sunčevoj svetlosti, mogu da pomognu određenim poremećajima kože, uključujući lihen planus.
Imunosupresivi. Lekovi koji oslabljuju imuni sistem, kao što su oralni kortikosteroidi, mikofenolat mofetil, azatioprin ili ciklosporin mogu da budu od pomoći.
Retinoidi (derivati vitamina A). Retinoidi su pilule ili masti koje pomažu telu da proizvodi više kolagena i krvnih sudova, što može da pomogne ublažavanju osipa. Retinoidi mogu da izazovu urođene mane, tako da je dobro uvel se pre upotrebe posavetovati sa lekarom posebno ako je reč o turdnici li ženi koja planira trudnoću.
Ako imate lichen planus u ustima, u većini slučajeva, on nestaje u roku od 5 godina. Ako osetite iritaciju ili rane, za ublažavanje simptoma može da pomogne:
Dobra oralna higijena. Redovno četkajte i čistite zube koncem, a zube profesionalno čistite kod svog stomatologa najmanje dva puta godišnje.
Smanjite povrede (traume). Povrede u ustima mogu povećati ozbiljnost čireva, kao i učestalost pojave izbijanja. Nežno operite zube, stavite zubni vosak oko proteza ili ortodontskih žica i razmislite o uklanjanju svih pirsinga koji udaraju ili trljaju o unutrašnju stranu usta.
Zamena zubnih plombi. Iako retko, neki ljudi imaju alergije na mešavine različitih metala (amalgama) koji se koriste u plombama. Ove alergijske reakcije mogu da liče na lichen planus. Zamena amalgamskih plombi hipoalergenim materijalom, koji neće izazvati alergijsku reakciju, može da poboljša iritaciju ili rane.
