Starenje se ne dešava samo postepeno, prirodno, s godinama, već i u specifičnim naletima Foto: Shutterstock
Naše telo, prema novom istraživanju Stanford University, počinje da stari u dva vremenska naleta u petoj i sedmoj deceniji života. Stručnjaci kažu da je srednja životna dob kritičan period za faktore životnog stila koji igraju ključnu ulogu u zdravom, prirodnom starenju. Takođe, od toga kakvog smo zdravstvenog stanja tokom četrdesetih godina i kasnije, zavisi kakvog ćemo zrdavlja biti u trećem dobu.
Prema novom istraživanju, starenje se ne dešava samo postepeno, prirodno, s godinama, već i u specifičnim naletima, u dobi od 44. i 60 godina. Počevši od ranih četrdesetih, čovek iskusi promene u metabolizmu lipida i alkohola, dok funkcija bubrega, metabolizam ugljenih hidrata i imunološka regulacija opadaju oko 60. godine. Istraživači su takođe primetili značajne promene u riziku od kožnih, mišićnih i srčanih bolesti u četrdesetim i šeszdesim godinama.
Studija je obuhvatila samo 108 ljudi u Kaliforniji, starosne dobi od 25 do 75 godina, i neophodno je više istraživanja, ali, ova otkrića mogu dovedu do novih dijagnostičkih testova i preventivnih strategija za bolesti koje se dovode u vezu sa starenjem.
– Dug život ne znači nužno zdravu ili aktivnu starost. Za većinu ljudi, prosečan „zdravstveni vek“ odnosno vreme provedeno u dobrom zdravlju je 11 do 15 godina kraći od njihovog životnog veka. Želimo da produžimo njihov zdravstveni vek, da bude iste dužine kao životni, a idealno bi bilo i da im malo produžimo životni vek – objašnjava dr Michael Snyder, viši autor studije i direktor Centra za genomiku. i personalizovanu medicinu na Stanford University.
Prethodne studije pokazale su da vaše zdravlje u srednjim godinama, obično između 40 i 65 godina, igra glavnu ulogu u tome koliko smo zdravi kasnije u životu. Studija iz 2018. u časopisu Nutrients dovela je u vezu specifične faktore životnog stila u srednjim godinama, kao što su zdrava telesna težina, fizička aktivnost, visokokvalitetna ishrana i ne konzumiranje cigareta, sa poboljšanim zdravljem tokom starenja.
Izveštaj za 2020. objavljen u časopisu The Lancet takođe je pokazao da takozvani „srednji život“ označava važan prelazni period u zdravlju mozga. Kontrolisanje krvnog pritiska, kao i kognitivna i društveno-fizička aktivnost čoveka, može da pomogne u smanjenju budućeg rizika od demencije, navodi se u studiji, a i naglašava se važnost razvijanja određenih životnih navika ranije u životu.
– Naše zdravlje u 60, 70 ili 80 je zaista određeno onim što smo radili i kako smo se ponašali u decenijama pre toga. Prerano je davati konkretne preporuke na osnovu ove nove studije, ali, ljudi koji žele da budu zdravi sa 60 godina treba da počnu da obraćaju pažnju na ishranu i način života u dobi od 40 i 50 godina – ističe dr Kenneth Boockvar, direktor Integrativnog centra za istraživanje starenja na University of Alabama.
Starenje je neizbežno, ali promene u načinu života poboljšavaju zdravlje
Nova studija je otkrila da se molekuli i mikrobi, koji imaju veze sa starenjem, samnjuju u određenim tačkama životnog veka, ali buduće studije trebalo bi da utvrde da li se iste molekularne promene dešavaju u različitim grupama ljudi.
Starenje je neizbežno, ali određene promene u načinu života mogu da pomognu da se ublaže neki od rizika bliskih sa „bolestima starenja“. Međutim, mnogi drugi faktori, poput životne sredine, ekonomske stabilnosti i pristupa zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, takođe utiču na zdrave ishode starenja i pojedincima ih nije lako kontrolisati.
Sasvim je dovoljno, kako poručuju lekari, da ljudi uvek unose dovoljne količine vode kako bi podržali zdravlje bubrega, da izgrade mišićnu masu vežbanjem, na primer, ili da uzimaju lekove za povećan nivo masnoća ako im raste „loš“ LDL holesterol. Sve ovo verovatno neće zaustaviti starenje, ali će smanjiti probleme koje su istraživači primetili i pomoći ljudima da sami sebi produže zdravstveni vek.