Starenje je normalan i nezaobilazan biološki proces u živom svetu. Nije bolest, ali često je praćeno bolešću. Iako su godine samo broj, posle 50. u ljudskom telu se dešavaju neke promene, koje nas opominju da nismo više mladi.Dobra vest je da uz neke jednostavne zdrave navike, možete da budete vitalni i zdravi, bez obzira na godine. Stručnjaci tvrde da svako ima i kalendarsku i biološku starost i da žene, ako se zdravo hrane, vežbaju, imaju normalnu telesnu težinu, ne puše i umereno piju alkohol, mogu „dobiti“ dodatnih 10, a muškarci 7 godina života.
Kako se definiše starenje?
U biološkom smislu, starenje je rezultat uticaja akumulacije širokog spektra molekularnih i ćelijskih oštećenja tokom vremena. To dovodi do postepenog smanjenja fizičkog i mentalnog kapaciteta, sve većeg rizika od bolesti i na kraju do smrti. Ove promene nisu ni linearne ni konzistentne, i samo su slabo povezane sa godinama osobe. Raznolikost koja se vidi u starijoj dobi nije slučajna. Osim bioloških promena, starenje je često povezano sa drugim životnim tranzicijama kao što su penzionisanje, preseljenje u prikladnije mesto stanovanja, smrt prijatelja i partnera…
Zdravlje mozga čuva se druženjem i ishranom
Kada napunite 50 godina sigurno ćete imati više veština i znanja nego sa 25. Ipak, vremenom će doći do slabljenja nekih funkcija, a moguć je i mali kognitivni pad oko 55. godine. Možda će vam trebati više vremena da savladate nove veštine ili da nešto zapamtite, ali veoma je bitno da stalno nastojite da nešto učite. Zdravlje mozga možete sačuvati i ako sledite pravila mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna i zdravim mastima, poput maslinovog. Učenje novih veština, druženje, stalna komunikacija i zainteresovanost, put su za dobro zdravlje mozga i u starosti.
Skoro 95 odsto ljudi u savremenom svetu kaže da su zadovoljni ili veoma zadovoljni svojim životom. Ipak, kod žena u menopauzi dolazi do hormonskih promena, koje utiču nekada na raspoloženje. Bolest ili sklonost ka alkoholu mogu da pojačaju depresivna stanja. Najbolja strategija uz koju ćete probuditi zaspalo dobro raspoloženje jeste – manje sedite, više se krećite, posebno ako sedite više od 7 sati dnevno.
Starenje ima veze sa imunim sistemom
Možda ćete biti podložniji virusima, bakterijama i svim nevidljivim neprijateljima koji mogu narušiti zdravlje. Osetićete da posle 50 godina, telo nema snagu kao nekada. Moći ćete lakše da dobijete neku infekciju, grip, zapaljenje pluća. Proverite svoj vakcinalni status.
Sluh slabi posle 50. godine
Skoro 40 odsto osoba starijih od 50 godina ima problem sa sluhom. Pored normalnog procesa starenja, geni imaju bitnu ulogu, ali sluh mogu oštetiti i visok krvni pritisak, problemi sa srcem, dijabetes. Ukoliko posumnjate da ne čujete tako dobro kao nekada, proverite sluh. Osobe koje slabije čuju sklonije su da se povuku u sebe, malo otuđe od sveta i padnu u depresiju.
Prirodno slabe kosti i mišići su normlania pojava kad počne starenje
Dok smo mladi, koštane ćelije se stalno obnavljaju. Ipak, od 50 godine ni kosti nisu tako jake kao nekada, one postaju prirodno slabije. Savet je da se krećete i jedete hranu bogatu kalcijumom i vitaminom D. Praktikujte, ako je moguće i vežbe otpora, poput planinarenja ili dizanja tegova. Ove aktivnosti mogu pomoći kostima da ostanu jake.
Posle 50. godine mnogo brže slabe mišići. Fizička snaga slabi. Savet je sličan i kao kada su u pitanju kosti – budite fizički aktivni, više vežbajte. Vežbe iskoraka i čučnjevi dva ili tri puta nedeljno, ili i češće mogu da pomognu. Ove vežbe neće samo osnažiti kosti i mišiće, već i ravnotežu koja ume da bude problem u nešto starijem životnom dobu.
Pijte dovoljno vode kako zglobovi ne bi stradali
Tkivo i hrskavic,a čiji je zadatak da štite zglobove, vremenom počinju da se proređuju, a posledice počinju da se osećaju u pedesetim godinama. Kako biste izbegli bolove u zglobovima i artritis, nastojte da popravite držanje tela. Pripazite na svoju težinu, jer višak kilograma može dodatno opteretiti zglobove. Pijte dovoljno vode, jer kada ste žedni, telo počinje da uzima tečnost iz zglobnog tkiva.
Starenje slabi srce
Posle 50. godine rastu šanse da imate probleme sa srcem. Fizička aktivnost, od 30 minuta dnevno, može pomoći da srce i krvne sudove ojačate. Čak i kratka šetnja se računa. Pazite na težinu i krvni pritisak, i nemojte da pušite.
Starenje utiče na izgled kose i kože, ali i vid
Oko 50. godine kosa počinje da se proređuje i tanji, posebno kod muškaraca, a mnoge osobe posede. Negujte kosu i spolja i iznutra zdravom ishranom. Zaštite je od jakog sunca, agresivnih hemikalija. I koža nije više vitalna kao što je bila. Primećuju se bore, a sunce može dodatno oštetiti epiderm i prouzrokovati neprijatne fleke. Nastojte da primenjujete odgovarajuću zaštitu od sunca u vidu krema. Koža će sigurno postati suvlja i sklona iritacijama zato joj obezbedite dobru kremu, pijte dovoljno vode i zdravo se hranite.
Ukoliko ste počeli da žmirkate dok nešto čitate, proverite vid. Oči stare i nisu u stanju brzo da pređu sa udaljenog fokusa na bliže objekte. Moguće je da će vam biti potrebne naočare za čitanje. Budući da se vid menja s godinama, savetuju i redovni pregledi.
Menopauza počinje oko 51. godine
U proseku, žene ulaze u menopauzu oko 51. godine. Snižava se nivo hormona, koža postaje suvlja, javljaju se valunzi i promene raspoloženja. Vagina postaje osetljivija, tkivo se tanji, pa nekada i seksualni odnos može biti bolan. Međutim, postoji dosta hormonskih terapija koje nekada mogu biti od pomoći. U svakom slučaju, nastojte dovoljno da spavate i vežbate.
Obavite redovne preglede
Rizik od bolesti raste, ali pregledi mogu uočiti mogući problem u ranom stadijumu. Savetuje se kolonoskopija, ginekološki pregledi, mamografija i papa test svake godine ili na 3, zavisno od pregleda. Muškarcima se preporučuje pregled prostate na svake tri godine. Ukoliko imate neku porodičnu bolest, posavetujte se sa doktorom, koji će vam predložiti moguće dijagnostičke metode.
