Nesteroidni antiinflamatorni lekovi najčešće se koriste jer mogu da umanje simptome bola i upale Foto: Shutterstock
Menstrualne tegobe praćene grčevima, mučninom, povraćanjem, pa čak i nesvesticama, mogu u bitnoj meri da naruše kvalitet života. U ovim uslovima mnoge žene pokušavaju da neprijatne simptome ublaže uz pomoć analgetika koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji. Stručnjaci skreću pažnju da neće svi lekovi na isti način delovati na menstrualne tegobe i na menstrualni ciklus. Pojedini medikamenti za hronična stanja u nekim situacijama mogu da dovedu do neredovnih ili pojačanih krvarenja, s druge strane moguće je da neki lekovi umire tegobe. Savet je da se koriste uvek uz odobrenje lekara.
Menstrualni ciklus je period od prvog dana menstruacije do prvog dana naredne menstruacije. Obično traje od 21 do 35 dana, normalno krvarenje može da traje dva do sedam dana.
Većina žena oseti blagu nelagodu ili bolove u prva dva dana ciklusa. Ginekolozi navode da su menstrualne tegobe učestalije kod mlađih osoba. Lekari dodaju i da menstrualne tegobe uglavnom nisu posledica ginekoloških oboljenja, čak i kada dođe do malo jačih bolova, mučnine i povraćanja.
Svaki bol, ipak, je poziv da dođemo kod lekara i utvrdimo o čemu je reč. Obilno ili neredovno krvarenje u nekim situacijama može da bude simptom ginekoloških bolesti. U ovom slučaju stručnjaci govore o sekundarnoj dismenoreji, koja može da bude posledica ciste, tumora jajnika, mioma, endometrioze, polnih infekcija, upale male karlice.
Bol je subjektivna kategorija i neće svaki bol značiti i bolest, ipak potrebno je da dođemo na ginekološki pregled, ako su bolovi izrazito jaki, kada se nikako ne mogu umiriti lekovima ili ako postoje krvarenja između dva ciklusa.
Lekovi za ublažavanje bolova, hormonska kontracepcija, terapija za štitnu žlezdu, antidepresivi, mogu da dovedu do različitih propratnih reakcija koje su uglavnom blage, ali u nekim slučajevima i ozbiljnije prirode.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi najčešće se koriste jer mogu da umanje simptome bola i upale. Ovi lekovi koji se kupuju u slobodnoj prodaji u nekim situacijama mogu da snize nivoe prostaglandina i na taj način pomognu ženama koje imaju obilne menstruacije. Usled delovanja prostaglandina dolazi do kontrakcija zidova materice, ukoliko ga je više nego što je potrebno i grčevi su jači.
Lekovi protiv bolova, to jest nesteroidni antiinflamatorni lekovi, ibuprofen i naproksen mogu da imaju za efekat kraća i manje obilna menstrualna krvarenja.
Antikoagulantni lekovi deluju na pojedine faktore koagulacije i usporavaju zgrušavanje krvi. Na ovaj način sprečavaju pojavu tromboze. Lekari oralnu antikoagulantnu terapiju uglavnom propisuju u lečenju i sprečavanju duboke venske tromboze i plućne embolije. Primenom ovih lekova mogu da se spreče i teške komplikacije kao što su moždani i srčani udar. Ipak i pored sve koristi ove lekovi mogu da nekada povećaju rizik od abnormalnog krvarenja iz materice.
Aspirin sprečava nastanak krvnih ugrušaka, pojedini lekari zato ga propisuju posle srčanog ili moždanog udara. Zapaža se da pacijentkinje koje redovno uzimaju aspirin imaj obilnija i duža menstrualna krvarenja.
Neke studije pokazuju da varfarin u kombinaciji sa pojedinim antikoagulansima koji se dobijaju na recept, može da izazove obilno menstrualno krvarenje. U jednoj studiji, dve trećine žena žalile su se na obilno i duže menstrualno krvarenje.
Hormonska kontracepcija uspešno štiti od neželjene trudnoće, ali u nekim slučajevima u početku upotrebe moguća su krvarenja. U ređim situacijama hormonska kontracepcija može da bude praćena težim komplikacija i pojavom krvnih ugrušaka. Kako bi se sprečile komplikacije neophodne su konsultacije sa ginekologom.
Lekovi u terapiji hipotireoze mogu da dovedu do izmena menstrualnog ciklusa. Levotiroksin-natrijum u slučaju primene većih doza od propisanih, ili ako pacijentkinja ne trpi propisane doze, može da uslovi izmene menstrualnog ciklusa. Neželjene reakcije mogu da budu i nepravilan ili ubrzan srčani ritam, bol u grudima, glavobolja, slabost u mišićima ili grčevi, povišena telesna temperatura, povraćanje, drhtanje, nemir, poremećaj sna, znojenje, gubitak telesne mase, proliv. Stručnjaci savetuju da se u ovim slučajevima javimo obavezno lekaru, moguće je da doktor smanji dozu leka kako bi nestale neželjene reakcije.
Stručnjaci navode i da antidepresivi kod pojedinih žena mogu da izazovu neželjene reakcije u vidu menstrualnih tegoba, bolnih grčeva, obilnih krvarenja ili izostanka menstruacije. Moguće je da će ove neželjene reakcije biti izražene u prva tri meseca primene leka. Preporuka je da se o pojedinostima posavetujemo sa lekarom. S druge strane, zapaža se da antidepresivi mogu da pomognu kod predmenstrualnog sindroma, posebno ako je stanje praćeno pojačanom razdražljivošću, nemirom, učestalim promenama raspoloženja, poremećajem sna, manjkom energije.
Menstrualne tegobe češće se dovode u vezu sa antidepresivima kao što su venlafaksin, paroksetin, sertralin. Stručnjaci dodaju da su poremećaji menstrualnog ciklusa relativno retka neželjena reakcija i da mogu da budu posledica delovanja serotonina na hormone, kao što je prolaktin.