Konfabulacija je vrsta „greške“ u procesu pamćenja pri kojoj praznine u nečijem sećanju nesvesno bivaju popunjene izmišljenim, pogrešno protumačenim ili iskrivljenim informacijama. Laički rečeno: kada neko konfabulira, kombinuje stvari koje je izmislio ili zamislio sa stvarnim sećanjima.
Konfabulacija i laganje: Zašto se često pogrešno identifikuju?
Ono što je važno znati je da osoba koja konfabulira ne laže svesno ili sa očiglednom namerom, odnosno ne pokušava svesno ili namerno da nas prevari. Umesto toga, uverena je u istinitost svojih sećanja čak i kada se suoči sa suprotnim dokazima.
Konfabulirana sećanja ponekad mogu biti pogrešno identifikovana sa laganjem ili simuliranjem. Simuliranje podrazumeva obmanjivanje drugih da bi se dobila neka korist, pa iako konfabulacija podrazumeva iznošenje neistina, ove dve stvari nisu iste. Ljudi koji konfabuliraju nemaju svest o tome da je njihovo sećanje pogrešno, i ne lažu kako bi manipulisali ili prevarili druge ljude.
Tipovi konfabulacije
Kada mozak konfabulira, pokušava zapravo da prikrije izgubljeno sećanje. To se dešava bez naše svesti o tom procesu. Konfabulacije se dele na dva tipa: izazvane i spontane.
Izazvana konfabulacija nastaje kada neko stvori i produkuje neistinitu priču kao odgovor na određeno pitanje. Ova vrsta konfabulacije je najčešća i često se javlja kod osoba sa demencijom ili amnezijom. Spontana konfabulacija je ređa i kavlja se kada neko ispriča izmišljenu priču bez očigledne motivacije ili izazova koji je preživeo.
Konfabulacija se često povezuje sa poremećajima pamćenja, povredama ili bolestima mozga i psihijatrijskim stanjima. Međutim, primećena je ponekad i kod zdravih osoba bez istorije neuroloških poremećaja, mentalnih bolesti ili oštećenja mozga.
Konfabulacija, znaci i simptomi
Stručnjaci kažu da ipak najčešće ukazuje na problem sa pamćenjem, koji izaziva neuropsihijatrijsko stanje, povreda mozga, ili poremećaj usled upotrebe supstanci. Postoji nekoliko uobičajenih karakteristika konfabulacije, uključujući:
- nedostatak svesti da je sećanje lažno ili iskrivljeno (kada joj se ukaže na greške, osoba ne pokazuje zabrinutost zbog očigledne neistinitosti svoje priče)
- nema svesnog pokušaja obmane ili laganja (osoba nema skrivene motivaciju da nam daje pogrešne informacije)
- priča se obično zasniva na nečijem (tuđem) pamćenju (osnova za pogrešno zapamćene informacije obično leži u prošlim ili trenutnim iskustvima)
- priča može biti verovatna u smislu potencijalnog dešavanja, ali i ili potpuno neverovatna (nekada sasvim koherentna i uverljiva, nekad nepovezana i nerealna).
Primeri konfabuliranih sećanja
Iako konfabulirana sećanja uključuju iznošenje netačnih informacija, osoba koja to čini veruje da su njena sećanja istinita. Na primer, osoba sa demencijom može jasno opisati poslednji put kada je bila kod lekara, čak i ako se situacija koju opisuje nikada nije dogodila.
Osoba sa problemima u pamćenju možda neće moći da se seti tačno kako je upoznala nekoga. Kada se direktno upita, može konfabulirati priču kako bi objasnila priliku na kojoj su se upoznali. Još jedan primer konfabulacije je kada se osoba sa prazninama u sećanju upita da se seti i opiše detalje nekog prošlog događaja. Umesto da odgovori da ne zna, osoba nesvesno popunjava nedostajuće detalje konfabuliranim sećanjima o događaju. Takođe, konfabulirana sećanja mogu biti razrađena i detaljna.
Na primer, osoba sa šizofrenijom koja doživljava deluzije može konfabulirati sećanja koja postaju sve fantastičnija i složenija. To je podstiče da što više bude ispitivana o njima i dalje smišlja odgovore koji mogu sadržati ozbiljne neistine.
U drugim slučajevima, nečija sećanja mogu biti sasvim obična. Na primer, osoba možda neće moći da se seti tačno kako je dobila mali podliv na ruci, ali će izmisliti ili pogrešno zapamtiti priču da objasni kako je došlo do povrede.
Kako se konfabulacija leči
Istraživanja kažu da je konfabulaciju ponekad teško lečiti. Preporučeni pristup zavisi od osnovnog uzroka (ako je moguće identifikovati izvor).
Na primer, rasprava o validnosti sećanja kod osoba sa demencijom nema mnogo smisla. Umesto pokušaja da se izazovu ili ospore njihova sećanja, bolje je pružiti podršku kroz integrativnu terapiju.
U nekim slučajevima, konfabulacija se može tretirati psihoterapijskim i kognitivno-bihevioralnim terapijama. Ovi pristupi pomažu pojedincima da postanu svesniji netačnosti u pamćenju. Tehnike koje podstiču osobu da preispita šta pamti, a šta ne, takođe mogu biti korisne. Ljudi se podstiču da kažu da ne znaju ili da nisu sigurni, umesto da izmisle odgovor.
Nalazi jedne studije iz 2017. godine podržali su neuropsihološko lečenje konfabulacije kod ljudi koji su pretrpeli povredu mozga. Istraživači su od učesnika tražili da završe zadatak pamćenja, a zatim im pokazali njihove netačne odgovore.
Kako su učesnici bili suočeni sa svojim greškama, davana su im uputstva da pažljivije obrate pažnju na materijal i razmisle o svojim odgovorima pre nego što odgovore. Rezultati studije pokazali su da je ovaj pristup bio efikasan u smanjenju konfabulacija i da se efekti mogu primeniti i na druge oblasti nakon lečenja.
Saveti za borbu sa konfabuliranim sećanjima
Pored kognitivnih i bihejvioralnih tretmana, postoje strategije koje ljudi mogu da koriste kako bi se bolje nosili sa konfabulacijom:
- pronađite podršku (društvena podrška je ključna kada neko ima konfabulirana sećanja jer su vam potrebne osobe koje vam neće zameriti ili smatrati lažovom ako date neku neistinu)
- proverite informacije (nemojte se oslanjati samo na pamćenje za neophodne informacije, posebno kada se radi o potencijalno životno važnim odlukama. Pitajte prijatelje ili porodicu da potvrde vaše informacije ili proverite pisane zapise)
- vodite dnevnik (vođenje pisanih zapisa događaja može biti korisno kada se nosite sa konfabuliranim sećanjima).
Članovi porodice i prijatelji osoba sklonih konfabulaciji mogu postati frustrirani ili uznemireni. Razumevanje da konfabulacija nije pokušaj obmane može olakšati suočavanje sa ovom situacijom.
Konfabulacija može biti zbunjujuća ili frustrirajuća za sve osobe „u lancu“, ali ponekad pomaže osobama sa poremećajima pamćenja da se nose sa svojom trenutnom realnošću. Praznine u sećanju mogu biti teške i zastrašujuće za ljude koji ih doživljavaju. U tom slučaju potrebno je zatražiti stručnu pomoć.
