Ozbiljna povreda glave, poput ozbiljnog udarca u glavu, istovremeno može da zada podmukli udarac ljudskom imunološkom sistemu. Naučnici objašnjavaju da bi jedan ili dva udarca, mogli ponovo da probude, reaktiviraju uspavane viruse u telu, što potencijalno doprinosi neurodegenerativnoj bolesti.
Infekcija virusom herpes simpleksa 1 koju je imuni sistem već „zarobio“ može da se oslobodi
Istraživaći sa Tufts University, koji su u svojoj studiji koristili „mini mozak“ matičnih ćelija, pokazala je da infekcija virusom herpes simpleksa 1 (HSV-1) koju je imuni sistem već „uhapsio“ može da se „oslobodi svojih okova“, kako kažu, u slučaju kada je moždano tkivo povređeno. Studija je objavljena u časopisu Science Signaling.
– Razmišljali smo, šta bi se dogodilo ako podvrgnemo model moždanog tkiva fizičkom poremećaju, nečemu sličnom potresu mozga? Da li bi se HSV-1 probudio i započeo proces neurodegeneracije – pita se Dana Cairns, biomedicinski inženjer sa Tufts University u SAD.
Izgleda da je odogovor na ovo pitanje – da, navode naučnici i kažu da „iako ovi mini mozgovi nisu savršeni prikazi pravog mozga, oni su dobri modeli za to kako moždano tkivo može da reaguje kada doživi ponovljene, blage udarce u glavu.
Glavni faktor rizika za neurodegenerativne bolesti može da bude povreda glave
Nedelju dana nakon povrede, istraživači su primetili stvaranje grudvica i spletova proteina u moždanom tkivu, što je obeležje neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove. Neke od moždanih ćelija su takođe pokazale oštećenje u skladu sa neuroinflamacijom, a došlo je i do značajnog povećanja proinflamatornih imunih ćelija.
Traumatske povrede mozga, uključujući hroničnu traumatsku encefalopatiju (CTE), nedavno su se pojavile kao glavni faktor rizika za neurodegenerativne bolesti, a preliminarna istraživanja pokazuju da hronična upal,a čak i od blage povrede glave, može da igra značajnu ulogu u kumulativnom oštećenju. Još nije poznato kako se taj proces odvija, ali druge nedavne studije otkrile su da virusi mogu da igraju jedinstvenu ulogu. A infekcija virusom herpes simpleksa 1 HSV-1 glavni je faktor rizika za neurodegeneraciju, što verovatno udvostručuje šanse za razvoj demencije.
Povreda glave ima dublje efekte na mozak u razvoju
U studiji iz 2008. istraživači su otkrili da su geni HSV-1 prisutni u 90 odsto proteinskih plakova u postmortalnom mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Većina ove virusne DNK pronađena je unutar plakova. Kako bi dalje istražili da li povreda mozga može da reaktivira infekciju HSV-1, istraživači sa Tufts University i Oxford University posvetili su posebnu pažnju izolovanim delovima mozga. Kao odgovor na fizičku povredu, oni zaraženi latentnim HSV-1 luče značajno manje ekscitatornog neurotransmitera – glutamata.
Istraživanje je pokazalo da su „mini mozgovi“ koji su stari 8 nedelja prošli bolje nakon povrede od onih starih 4 nedelje, što ukazuje da trauma glave može da ima dublje efekte na mlade, mozgove u razvoju.
Virus herpes simpleks 1 je faktor koji doprinosi razvoju demencije
– Naši rezultati pokazuju da traumatska povreda mozga izaziva reaktivaciju latentnog HSV-1 virusa u našem 3D modelu mozga… i da ako se povreda ponovi, šteta je mnogo veća nego nakon jednog udarca – upozoravaju istraživači.
Bez obzira da li je virus HSV-1 probuđen fizičkim oštećenjem ili drugim patogenom, naučnici sumnjaju da je ovaj uobičajen virus faktor koji doprinosi razvoju demencije. Oni tvrde da bi buduće studije trebalo da „istraže moguće načine ublažavanja ili zaustavljanja oštećenja izazvanih povredom glave, kao što je antiinflamatorni i antivirusni tretman nakon povrede, čime bi se sprečila reaktivacija virusa HSV-1 u mozgu i smanjio kasniji razvoj Alchajmerove bolesti.
