Povrede glave su vodeći uzrok invaliditeta i smrti kod odraslih. One mogu biti blage, u obliku čvoruge, modrice (kontuzije) ili posekotine. Neće svaki udarac u glavu čak ni dovesti do povrede. Međutim, mogu biti i teške poput potresa mozga, frakture lobanje, unutrašnjeg krvarenja i oštećenja mozga. Od čega to zavisi?
Od lakše povrede glave do traumatske povreda mozga
– Traumatska povreda mozga (TBI) je povreda glave uzrokovana udarcem, naglim fizičkim atakom u glavu ili telo ili jakom povredom glave. Ova povreda dovodi do poremećaja normalne funkcije mozga. Do nje najčešće dolazi usled direktnih udaraca u glavu, saobraćajnim nesreća ili nanesenih povreda (poput napada ili pokušaja samoubistva) – definiše dr Angela K. Lumba-Brown, klinički asistent urgentne medicine i neurohirurgije na Stanford School of Medicine.
Doktorka dodaje da većina traumatskih povreda mozga nastaje usled padova. Padovi su drugi vodeći uzrok smrti od TBI.
Kada su povrede glave nešto što može da se iskomplikuje
Nakon „neopreznog, laganog udarca u glavu“ u januaru 2021. godine, komičar i glumac Bob Saget pronađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi u Orlandu, Florida. Prema izjavi porodice, 65-godišnjak je „slučajno udario u potiljak o nešto, mislio je da nije ništa ozbiljno i legao je da spava“. U obdukcijskom izveštaju se navodi da je Saget imao višestruke frakture lobanje i krvarenje u mozgu.
Povrede mozga opasne po život poput Sagetove nisu neuobičajene, a prema statistikama Centers for Disease Control and Prevention (CDC), oko 61.000 ljudi je tokom 2019. godine umrlo od traumatskih povreda mozga. Dakle, one mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kakve su krvarenje u mozgu, otok i smrt, pa saznanje kada treba potražiti hitnu medicinsku pomoć za sebe ili drugu osobu može biti spasonosno.
Povrede glave: najčešći tipovi
To su:
- potres mozga: povreda mozga pri kojoj možete biti pri svesti, osećati se ošamućeno ili imati vizuelne promene, glavobolje, bol u vratu ili druge promene u kognitivnim funkcijama
- kontuzija mozga: povreda pri kojoj manje krvarenje može da izazove otok mozga
- fraktura lobanje: pukotina koja se usled povrede napravi u lobanji, a ponekad slomljene kosti lobanje mogu prodreti u mozak, izazvati krvarenje i tako dovesti do još jedne povrede
- slomljene kosti lobanje takođe mogu da pocepaju (preseku) neku od arterija u lobanji i izazovu nakupljanje krvi koja pritiska mozak, poznato kao epiduralni hematom
- hematomi: nakupljanje krvi unutar lobanje pored mozga ili izvan lobanje ispod vlasišta, može se pojaviti odmah po povredi ili čak i neki dna kasnije.
Od blagih povreda do težih traumatskih povreda glave i mozga
TBI počinju spektrom blagih trauamtskih povreda ili potresa mozga. Na primer, udarcem glavom o vrata nekog ormarića, padom ili povredom u toku sportskih aktivnosti… sve to može izazvati jedan od blagih oblika TBI, kaže dr Lumba-Brown.
Kod potresa mozga moguće je osetiti bol i neke neurološke simptome, ali skener mozga neće pokazati nalaze poput krvarenja, modrica ili otoka. Prema navodima CDC, očekivano je da se ljudi koji imaju blagu TBI ili potres mozga osećaju bolje u roku od nekoliko nedelja i da tegobe prođu. Međutim, umerene ili teške TBI će se pojaviti na skeniranju mozga i to na različite načine.
Hematomi na mozgu
Hematomi, posebno epiduralni ili subduralni, jedan su od prvih načina na koji se traumatske bolesti glaveTBI mogu manifestovati, kaže dr Anthony P. Kontos, načelnik University of Pittsburgh Medical Center Sports Medicine Concussion Program. Epiduralni hematom podrazumeva krvarenje iz puknutog krvnog suda u prostoru između lobanje i moždane ovojnice. Subduralni hematom odnosi se na krvarenje iz rupturiranog krvnog suda između ovojnice i područja neposredno izvan mozga (arahnoida).
U umerene do teške TBI takođe spadaju i kontuzije, modrice i hematomi moždanog tkiva, kao i hemoragije, intracerebralne i subarahnoidne. Tada je prisutno aktivno krvarenje. Bilo koja vrsta krvarenja ili otoka u lobanji može povećati pritisak u mozgu (intrakranijalni pritisak), što je po život opasno stanje, koje može dovesti do ozbiljnog oštećenja mozga ili smrti.
Traumatske povrede mozga mogu napredovati kroz stepene, zbog čega je važno pratiti simptome.
Ko je u povećanom riziku od komplikacija
To su:
- osobe sa poremećajima krvarenja
- ljudi stariji od 65 godina, koji imaju slabije krvne sudove
- osobe sa osteopenijom, jer gubitak koštane mase povećava i rizik od preloma lobanje
- ljudi na antikoagulantnoj terapiji (razređivači krvi mogu povećati rizik od bilo kog krvarenja)
- sve kategorije koje bi mogle imati poteškoća da objasne simptome (mala deca, ljudi sa demencijom ili problemima sa pamćenjem, pacijenti koji imaju poremećaj upotrebe različitih supstanci)
Simptomi blage traumatske povrede mozga i potresa mozga
Na sve simptome kada dođe do udarca u glavu ili neke druge povede moramo obratiti pažnju kako bismo predupredili komplikacije. Ovo su neke od mogućih manifestacija:
- osetljivost na svetlost ili buku
- vrtoglavica ili problemi sa ravnotežom
- umor i nedostatak energije
- glavobolje
- mučnina ili povraćanje
- problemi sa vidom
- problemi sa pažnjom ili koncentracijom
- osećaj usporenosti
- moždana magla ili zamagljen vid
- problemi sa kratkoročnim ili dugoročnim pamćenjem
- problemi sa jasnim razmišljanjem
- anksioznost ili nervoza
- razdražljivost
- pajačana senzitivnost
- tuga ili apatija
- poteškoće sa snom ili preterano spavanje.
Kada treba tražiti medicinsku pomoć nakon povrede glave
Čak i ako je blaga povreda glave u pitanju, trebalo bi da vas pogleda lekar. Potresi mozga mogu pogoršati neke postojeće probleme kao što su migrene, lošije kretanje, anksioznost i poremećaji raspoloženja. Istraživanja kažu da je u slučaju laganih simptoma i blage trumatske povrede potrebno potražiti pomoć u najdužem roku od nedelju dana. Jedna studija iz 2020. je pokazala da su se ljudi koji su zadobili blažu traumatsku povredu glave i zatražili medicinsku pomoć u tom roku brže oporavili od onih koji su čekali duže.
Evo simptoma koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć ako ne prolaze ili se intenziviraju:
- gubitak svesti na bilo koji vremenski period
- teška glavobolja
- jedna zenica je veća od druge
- neprekidna vrtoglavica
- bilo koja vrsta slabosti ili smanjene koordinacije
- problemi sa govorom
- konfuzija ili poteškoće u razmišljanju
- napad (drhtanje ili trzanje) u bilo kom trajanju
- pospanost ili nemogućnost buđenja
- mučnina ili povraćanje.
