Rak trbušne maramice ili peritonealna karcinoza je stanje kada je trbušna maramica zahvaćenu kancerogenim ćelijama i uglavnom označava poodmakli stadijum onkološkog oboljenja. Retki su slučajevi da se primarni tumor direktno razvija u trbušnoj maramici. Uglavnom se dešava da se rak razvije tako što do trbušne maramice stižu metastaze drugih primarnih tumora.
Kako se tačno razvija rak trbušne maramice nije u potpunosti jasno
Peritonealna karcinomatoza najčešće se razvija kada se drugi tumori abdomena prošire na peritoneum, što dovodi do razvoja višestrukih novih tumora na površini ove membrane. Ako čovek dobije dijagnozu peritonealna karcinomatoza, to generalno znači da je rak abdomena u poodmakloj fazi.
Peritoneum ili trbušna maramica je dvoslojna membrana koja obavija trbušnu duplju i većinu organa koji se u njoj nalaze. Granice peritonealne šupljine su:
- prednji trbušni mišići
- pršljenovi — kosti kičme
- karlično dno – grupa mišića i ligamenata koji podržavaju bešiku, matericu i creva
- dijafragma – tanki mišić ispod pluća i srca koji odvaja grudni koš od abdomena.
U trenutku kada se postavi dijagnoza moguće je da je zahvaćen kompletan peritoneum i to je difuzna peritonealna karcinoza. Kada su zahvaćeni samo određeni kvadranti reč je o lokalnoj peritonealnoj karcinozi. Kako se tačno razvija rak trbušne maramice ili peritonealna karcinoza nije u potpunosti jasno, ali ono što se sa sigurnošću zna jeste da neki od mehanizama razvoja bolesti jesu rasejavanje tumorskih ćelija putem krvi i limfe, putem peristaltike creva ili prilikom nastanka ascietesa u trbušnom prostoru. Stručnjaci kažu da je reč o procesu na koji utiče mnogo različitih faktora.
Rak trbušne maramice uglavnom označava poodmakli stadijum onkološkog oboljenja
Peritoneum (trbušna maramica) je dvoslojna membrana koja obavija trbušnu duplju i većinu organa koji se u njoj nalaze, a može da bude površine i do 2m kvadratna. Rak trbušne maramice ili peritonealna karcinoza je stanje koje opisuje trbušnu maramicu zahvaćenu kancerogenim ćelijama i uglavnom označava poodmakli stadijum onkološkog oboljenja. Retki su slučajevi da primarni tumor kreće direktno iz trbušne maramice a ono što se uglavnom dešava jeste metastaziranje drugih primarnih tumora u njoj.
Širenja metastaza u trbušnom prostoru, dovodi do velikih problema u funkcionisanju zahvaćenih organa. Najčešći problemi koji se javljaju su ileus, subileus (“zapetljana creva”), ali i zastoj cirkulisanja mokraće, kao posledica kompresije na mokraćne kanale. Takođe se kod 10 odsto slučajeva javlja ascites – patološko nakupljanje tečnosti u prostoru trbušne duplje, koje je pokazatelj povećane propustljivosti kapilara, povećane proizvodnje limfe i blokade njene cirklulacije.
Koji su faktori rizika peritonealne karcinomatoze?
S obzirom na to da se peritonealna karcinomatoza najčešće razvija kada se postojeći karcinomi šire, glavni faktor rizika su drugi uznapredovali karcinomi kao što su:
- Rak slepog creva
- Rak debelog creva
- Rak rektuma
- Rak pankreasa
- Rak želuca.
Primarna peritonealna karcinomatoza skoro uvek se javlja kod žena. Osim pola, drugi faktori rizika za razvoj raka trbušne maramice su:
- Starost
- Porodična istorija raka jajnika ili peritoneuma
- BRCA genetske mutacije
- Hormonska supstituciona terapija
- Gojaznost
- Endometrioza.
Po kojim simptomima se prepoznaje rak trbušne maramice?
Budući da je rak trbušne maramice dijagnoza koja se dobija kada je karcinom u poodmakloj fazi, simptoma u ranim fazama verovatno neće biti ili će biti nejasni, mogu da liče na druga stanja. U kasnijim fazama, rak izaziva simptome kao što su:
- Dijareja, zatvor ili mučnina
- Bol u stomaku
- Nadimanje
- Gubitak ili povećanje težine
- Učestalo, obilno mokrenje
- Gubitak apetita ili osećaj sitosti tokom jela.
Peritonealna karcinomatoza, koja potiče od karcinoma abdomena, može da dovede do ascitesa (nakupljanje tečnosti u peritoneumu), što zatim dovodi do drugih simptoma kao što su:
- Oticanje stomaka ili članaka
- Problemi sa disanjem
- Ekstremni umor
- Gubitak apetita
- Neuobičajeno povećanje telesne težine zbog akumulacije tečnosti
- Bol u donjem delu leđa.
Kako se leči rak trbušne maramice?
Budući da je peritonealna karcinomatoza obično napredni oblik invazivnog karcinoma, koji se proširio iz drugog tumora, lečenje je obično veoma teško. Većina tumora peritonealne karcinomatoze se ne smanjuju mnogo ili se uopšte ne smanjuje posle hemoterapije. Zbog toga je u većini slučajeva palijativna nega, kojom bi se kontrolisali simptomi, ublažio bol i poboljšao kvalitet života, jedno od rešenja. Iako je do nedavno ova dijagnoza za pacijente podrazumevala značajno smanjenje dužine životnog veka i veoma lošu prognozu, budući da je prosečna stopa preživaljavanja iznosila između 3 i 6 meseci, danas pacijenti imaju više mogućnosti, a jedna od njih je i specijalna, ciljana terapija, poput HIPEC u kombinaciji sa citoredukcijom.
U zavisnosti od konkretnog slučaja, mogu da budu dostupne i druge opcije lečenja:
1.Citoreduktivna hirurgija. Hirurg uklanja sve tumore na peritoneumu i, u nekim slučajevima, obližnje trbušne organe.
2. Hipertermička intraperitonealna hemoterapija. Često se koristi odmah nakon citoreduktivne operacije, a ova metoda „kupa“, ispira unutrašnjost abdomena odnosno peritoneum, zagrejanim lekovima za hemoterapiju kako bi se uništile preostale ćelije raka.
3. Peritonektomija je operacija uklanjanja peritoneuma.
Šta je HIPEC ciljana terapija?
Citoredukcija podrazumeva višesatnu hiruršku intervenciju, koja za cilj ima uklanjanje što većeg dela vidljivog kanceroznog tkiva. Nakon toga sledi HIPEC – hipertermička intraperitonealna hemoterapijska perfuzija. HIPEC procedura podrazumeva, da se u nastavku zahvata trbušnja šupljina puni i “ispira” hemoterapijskim rastvorom, koji se zagreva do 42 stepena Celzijusa.
Lokalna aplikacija hipertermnog, hemoterapijskog rastvora ima značajne prednosti u odnosu na aplikaclju hemoterapije putem vene jer:
- Omogućava primenu puno većih koncetracija hemoterapije u odnosu na klasičnu sistemsku hemoterapiju
- Za pojedine hemoterapijske supstance je potvrđeno da se prilikom peritonealnog ispiranja postiže 20 puta jača ekspozicija peritoneuma, dok ostali deo tela ostaje pošteđen
- U okviru HIPEC samo jedan mali deo hemoterapije ulazi u ceo sistem, tako da lokalna koncentracija ostaje vrlo visoka, a da su pri tome sporedni efekti na celo telo veoma mali
- Lokalno zagrevanje hemoterapije još više pojačava efekat uništavanja kancerogenih ćelija.
