Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Jovana Stojković, psihijatar: Kako se stvara zavisnost od lekova i kako je sprečiti

Piše: eKlinika
17:00 - 28. 12. 2020.

Lečenje anksioznosti i depresije, kao najčešćih psihičkih tegoba, može osobu da uvede u drugi problem

depresivna žena

Anksioznost i depresija su najčešće psihičke tegobe današnjice Foto: Shutterstock

Kako „svako vreme ima svoje breme“, i ovo u kojem živimo nosi svoju težinu – teret svakodnevnog stresa. Tempo života je veoma brz, mnogo je obaveza, bezbroj informacija koje dnevno obradimo, što se odražava na psihu svakog pojedinca.

Kako i koliko lako će se svako nositi sa ovim izazovima zavisi prvenstveno od njegove psihološke strukture, pa oni „tananiji“, „osetljiviji“ lakše podlegnu pritisku.

Lek kao rešenje, ali i potencijalni uzrok novog problema

Anksioznost i depresija su jedni od najčešćih psihičkih tegoba koju je nametnula današnjica pa je ljudima koji razviju ove simptome neophodna stručna pomoć kako ih oni ne bi ometali u svakodnevnom delovanju – kaže za eKliniku specijalista psihijatrije sa Klinike za psihijatriju u okviru KC Srbija dr Jovana Stojković.

Tretman ovih zdravstvenih poteškoća, objašnjava dr Stojković, najčešće uključuje i terapiju lekovima. Ali iako se simptomi, poput hronične uznemirenosti, nesanice, strahova, osećaja nesigurnosti dosta uspešno otklanjaju lekovima, veoma je bitno strogo se pridržavati terapije, jer neoprezno postupanje osobu lako može da uvede u drugi problem – u zavisnost, odnosno potrebu za stalnim uzimanjem ovih medikamenata.

Određene strukture ličnosti u većem riziku

Zavisnost se najčešće može razviti od anksiolitika, lekova koji okupiraju anksioznost, i nešto ređe od antidepresiva. Nakon prekida upotrebe obe vrste lekova neretko se javlja takozvana apstinencijalna kriza“, kaže za eKliniku dr Stojković. 

Ti lekovi su u veoma širokoj upotrebi, a da li će se zavisnost raziti zavisi najpre od tipa ličnosti. Psihijatar objašnjava i da pasivan tip karaktera češće razvija zavisnost i na manje doze i pri povremenom uzimanju, dok je drugima potrebno da veće doze uzimaju redovno, tokom dužeg vremenskog perioda da bi do toga došlo.

Dobar psihijatar zna

Dobrom psihijatru nije teško da proceni kad i kod koga ne bi trebalo da se primeni terapija ovim lekovima, odnosno koji pacijenti su skloniji razvoju zavisnosti. Mnogi, međutim, insistiraju da im se prepiše određeni lek. To su najčešće osobe koje su već uzimale tu ili sličnu terapiju i već razvile potrebu. Ako se, pak, proceni da u konkretnom slučaju nije preporučljivo pacijenta uputiti na ovo rešenje, terapija ovim lekovima se izbegava, ukoliko je moguće – kaže dr Stojković.

Zavisnost već nakon šest nedelja

Ona objašnjava da je, ugrubo, potrebno oko šest nedelja primene terapije ovim medikamentima da bi došlo do stvaranja zavisnosti kod ličnosti koje su tome podložne, dok će drugima biti potrebno da u dužem vremenskom periodu uzimaju veće doze, ali se kroz praksu pokazalo da kod velike većine do zavisnosti dolazi tek nakon stalne i višegodišnje upotrebe.

 – Živimo u konstantnom stresu i mnogi se odlučuju da se uz pomoć lekova oslobode problema. Kada će do razvoja zavisnosti doći, zavisi i od vrste anksiolitika, odnosno od konkretnog leka – kod nekih taj proces ide brže, kod nekih sporije – kaže dr Stojković.

Kad nastaje problem

Svaki takav lek, a koji se ne može kupiti bez recepta, zapravo spada u psihoaktivne supstance, pa stvara zavisnost i izaziva apstinencijalne krize. Vremenom se javlja tolerancija, pa se doza pojačava kako bi se proizveo isti efekat – kaže dr Stojković.

Ona objašnjava da pacijent može sam da prepozna kada je došlo do razvoja zavisnosti.

-Pacijent vidi da ne može bez leka tako što prepoznaje simptome koji su se javljali prvobitno i zbog kojih je sa konkretnom terapijom i počeo. Ljudi beže od neprijatnih simptoma, obraćaju se lekaru, pokušavaju da problem reše i uz pomoć drugih lekova. Javlja se žudnja za tom supstancom, u odsustvu koje se javljaju nove tegobe – fizičke i psihičke, takozvana psihička i fizička apstinencijalna kriza – opisuje psihijatar.

Kad se obratiti lekaru

Pacijent prolazi kroz tešku fazu i, prema rečima doktorke Stojković, često ustanovi da sam sebi nije u stanju da pomogne. To je momenat kad je potrebno obratiti se lekaru.

Pacijent se ovim povodom lekaru obraća tek kad je u fazi u kojoj ne može sam sebi da pomogne. Već je pokušao i shvatio da ne može. Kad se razvije zavisnost, pacijentu je potrebna i psihička podrška, ali najčešće i uvođenje nove terapije. Tretman odvikavanja mora da bude postepen i uz nadzor lekara – kaže dr Stojković.

Nikako „na svoju ruku“

Uzimanje ovakvih lekova „na svoju ruku“ apsolutno se ne preporučuje, kako iz pomenutih razloga, tako i zbog toga što svaka od ovih supstanci, kažu stručnjaci, prolazi kroz organe, tu se metaboliše i može da naškodi na prvom mestu jetri i bubrezima, pa se posezanje za lekovima kao rešenjem savetuje samo u krajnjoj nuždi.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend