Gubitak pamćenja je simptom disfunkcije mozga. Kada dođe do ovog neprijatnog simptoma, većina osoba prvo pomisli na najučestaliji oblik demencije – Alchajmerovu bolest. Stručnjaci naglašavaju da svaki gubitak pamćenja nije Alchajmerova bolest. Smatra se da veliki broj starijih osoba ima jedan manje poznat oblik demencije koji se pogrešno smatra za Alchajmerovu bolest. Problem je što je za sada dijagnostika moguća tek posle smrti pacijenta.
Šta je LATE?
Reč je o obliku demencije koji se ispoljava veoma sličnim simptomima kao i Alchajmerova bolest, o čemu je već pisao časopis Brain pre nekoliko godina. Ovaj oblik demencije se zove limbičko-dominantna TDP-43 encefalopatija ili skraćeno LATE.
Kod ovog oblika demencije mentalne sposobnosti opadaju sporijim tempom nego kod Alchajmerove bolesti, LATE obično pogađa osobe starije od 80 godina. Gubitak pamćenja, otežano i konfuzno razmišljanje, slabe socijalne veštine, neke su od glavnih odlika LATE demencije. LATE ne može da se tretira postojećim lekovima za Alchajmerovu bolest, a stručnjaci kažu da ne postoje pouzdane dijagnostičke metode koje bi mogle da otkriju bolest.
Posledica promena u TDP-43 proteinu
Nedavno objavljen rad u časopisu The Journal of the Alzheimer’s Association ističe potrebu za razvojem objektivnih kriterijuma za dijagnostikovanje LATE demencije.
– LATE može da utiče na gubitak pamćenja i izazove kognitivne probleme – kaže jedan od autora ovog rada, dr Rebecca M. Edelmayer, iz Alzheimer’s Association. LATE je posledica promena u TDP-43 proteinu u moždanom tkivu i često koegzistira sa promenama koje se vide i kod Alchajmerove bolesti, kao što su taloženje beta-amiloidnih plakova i tau.
Beta-amiloid je glavni tip amiloidnog proteina koji se taloži u mozgu i formira plakove izvan neurona. Usled taloženja plaka dolazi do odumiranja neurona (nervnih ćelija), dok je tau protein koji je obično lokalizovan u aksonu neurona.
– Kriterijumi imaju za cilj da pomognu lekarima kliničarima da bolje razlikuju LATE od Alchajmerove bolesti, da dijagnoze budu preciznije, a lečenje bolje – kaže dr Edelmayer.
Stručnjaci smatraju da jedna trećina pacijenata ima u isto vreme i Alchajmerovu bolest i LATE. Kod ovih pacijenata primećuje se ubrzan tok bolesti, to jest brži gubitak pamćenja i kognitivnog funkcionisanja.
– I pored svega, većina kliničara nije u dovoljnoj meri upoznata sa LATE. Kriterijumi koji omogućavaju lekarima da dijagnostikuju bolest važan su korak u kliničkoj praksi, ali i pronalaženju načina za bolje lečenje ovog oblika demencije – smatra dr David Wolk, profesor neurologije na University of Pennsylvania.
Biološki markeri
Postoje testovi na osnovu kojih se može utvrditi Alchajmerova bolest, ali takvi testovi ne postoje za LATE. Stručnjaci veruju da će u bliskoj budućnosti, na osnovu bioloških markera, biti moguće raspoznavanje LATE od Alchajmerove bolesti.
Određivanje biomarkera u cerebrospinalnoj tečnosti ili iz krvi/plazme dijagnostički je metod kojim se kod Alchajmerove bolesti može definisati osnovna patofiziološka promena u mozgu. Veruje se da će biomarkeri olakšati uvođenje lekova za tretman Alchajmerove bolesti.
Simptomi LATE demencije
Osobe sa LATE demencijom teže pamte činjenice, ne sećaju se nekih događaja, niti razgova. Često ponavljaju reči, teško im je da pronađu pravu reč, ne mogu do kraja dobro da razumeju šta im govori sagovornik. Dešava se da se ove starije osobe izgube, donose pogrešne odluke, nekada je njima lako manipulisati, moguće je da će imati i problema sa održavanjem lične higijene.
Bolest napreduje sporije od Alchajmera, ali i ove osobe na kraju nisu sposobne da samostalno funkcionišu, da se oblače, pripremaju obroke, plaćaju račune, objašnjavaju stručnjaci klinike Mayo.
Dijagnostika moguća tek posle smrti pacijenta
Za sada se LATE sigurno može dijagnostikovati tek posle smrti obdukcijom tela. Lekari nastoje da otkriju bolest uvidom u istoriju bolesti pacijenta, magnetnom rezonancom, pozitronskom-emisionom tomografijom, isključivanjem mogućnosti drugih patologija.
Ne postoji način lečenja ovog oblika demencije. Svetski stručnjaci upozoravaju da ipak nekim zdravim navikama možemo sprečiti ili što duže odložiti pojavu demencije.
Savetuju se zdrava izbalansirana ishrana, prvenstveno mediteranskog tipa, odgovarajuća fizička aktivnost, izbegavanje alkoholnih pića i duvanskog dima. Potrebno je da kontrolišemo hipertenziju, holesterol, nivo šećera u krvi, a ukoliko se osećamo depresivno, da potražimo pomoć.
