Ugljen-monoksid je nevidljivi ubica i uzrok trovanja, zbog koga se strada u požaru

Ugljen-monoksid (carbone monoxide/CO) je gas bez boje, ukusa i mirisa koji nastaje sagorevanjem materijala koji sadrže ugljenik. Trovanje ovim gasom može imati ozbiljne posledice, uključujući i smrtni ishod.

Izvori ugljen-monoksida i rizici izloženosti

Glavni izvori ugljen-monoksida uključuju:

• motore prevoznih sredstava (automobili, kamioni, motocikli)
• kućne aparate koji sagorevaju gorivo (šporeti, peći, roštilji, grejači na gas, bojleri, fenjeri i mašine za sušenje veša)
• male benzinske motore (kosilice, generatori)
• dim tokom požara (često se trovanje dešava kod osoba koje udišu dim u zatvorenim prostorima).

Rizik je posebno visok u prostorijama sa lošom ventilacijom, jer CO može brzo dostići opasne nivoe. Oko trećine smrtnih slučajeva povezanih sa ugljen-monoksidom događa se dok žrtva spava, jer simptomi nisu uočljivi na vreme.

Kako CO utiče na organizam

Kada udahnemo ugljen-monoksid, on brzo prelazi iz pluća u krvotok i vezuje se za hemoglobin, molekul koji prenosi kiseonik. Budući da CO ima mnogo jaču sposobnost vezivanja za hemoglobin nego kiseonik, sprečava normalnu oksigenaciju tkiva. To dovodi do gušenja ćelija, posebno u vitalnim organima – mozgu i srcu.

Pored toga, ugljen-monoksid može direktno delovati kao otrov, narušavajući hemijske procese unutar ćelija i izazivajući ozbiljna oštećenja.

Simptomi trovanja ugljen monoksidom i kako ga prepoznati

Simptomi zavise od nivoa CO u vazduhu, vremena izloženosti i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Visoke koncentracije ugljen monoksida mogu izazvati:

• glavobolju
• kratak dah
• zbunjenost
• malaksalost
• nespretnost i poteškoće u hodu
• mučninu i povraćanje
• ubrzano disanje i bol u grudima
• promene u ponašanju i emocijama
• nepravilan rad srca.

Bez brze medicinske pomoći osoba može da padne u nesvest, doživi epileptični napad, pad u komu, ili da premine u roku od nekoliko minuta.

Dugotrajna izloženost niskim nivoima CO može izazvati:

• glavobolju
• umor i malaksalost
• simptome slične gripu
• poremećaj spavanja
• probleme sa vidom i koncentracijom.

Osobe koje su hronično izložene nižim nivoima CO mogu razviti trajne neurološke probleme, uključujući oštećenje pamćenja.

Hitna pomoć i dijagnostika

Ako se sumnja na trovanje ugljen-monoksidom, odmah treba izneti osobu na svež vazduh i pozvati hitnu pomoć. Obavezno proveriti puls i disanje, a ako je osoba bez svesti, primeniti veštačko disanje.

Lekari će analizirati nivo kiseonika i karboksihemoglobina u krvi. U zavisnosti od simptoma, mogu se raditi dodatni testovi poput EKG-a (za srčane probleme) i snimanja mozga (MRI ili CT) kod neuroloških simptoma. Trudnice su posebno ugrožene jer se ugljen monoksid jače vezuje za fetalni hemoglobin, što može ugroziti bebu. U tim slučajevima, neophodan je hitan medicinski pregled uz dodatne analize kako bi se pratilo stanje fetusa.

Kako se organizam čisti od ugljen-monoksida?

Telo izbacuje ugljen monoksid iz krvi preko pluća. Na svežem vazduhu, potrebno je 4-6 sati da se prepolovi nivo CO u krvi. Ovo vreme se znatno skraćuje ako se osoba stavi na kiseoničku terapiju, koja povećava unos kiseonika i ubrzava izbacivanje CO. Hiperbarična komora se često koristi jer lečenje pod visokim pritiskom kiseonika dodatno pomaže kod teških slučajeva.

Oporavak i dugoročne posledice

Brzina i uspeh oporavka zavise od težine trovanja. Kod blagih slučajeva, simptomi nestaju nakon nekoliko sati ili dana, ali teži slučajevi mogu ostaviti dugotrajne posledice.

Moguće komplikacije nakon trovanja ugljen monoksidom su:

• problemi sa pamćenjem i koncentracijom
• poremećaji raspoloženja (depresija, anksioznost)
• hglavobolje
• slepilo ili gubitak sluha (u retkim slučajevima)
• kod trudnica – rizik od oštećenja ploda ili cerebralne paralize kod deteta.

Osobe koje su pretrpele ozbiljno trovanje CO mogu imati posledice mesecima ili čak godinama nakon incidenta. U nekim slučajevima, rehabilitacija uključuje fizikalnu terapiju i kognitivne terapije za vraćanje mentalnih funkcija.