Može li gorušica da upozori na rak dvanaestopalačnog creva i zašto ga muškarci dobijaju češće od žena

Rak dvanaestopalačnog creva je retka vrsta maligne bolesti koja se razvija u prvom delu tankog creva, poznatom kao duodenum. U ranim fazama često ne izaziva nikakve simptome, ali kako tumor raste, može da ometa varenje i da izazove niz digestivnih simptoma.

Šta je dvanaestopalačno crevo (duodenum)?

Dvanaestopalačno crevo (duodenum) je prvi deo tankog creva i ima oblik potkovice. Njegova nemana je da „primi“ hranu iz želuca i igra jednu od ključnih uloga u procesu varenja. Enzimi i druge hemijske supstance u dvanaestopalačnom crevu razlažu hranu, omogućavajući apsorpciju vitamina i hranljivih materija pre nego što hrana pređe u sledeći deo tankog creva – jejunum.

Rak dvanaestopalačnog creva: Koje vrste postoje?

Budući da se dvanaestopalačno sastoji od različitih vrsta ćelija, rak može nastati iz bilo koje od njih. Najčešće vrste raka dvanaestopalačnog creva su:

• adenokarcinom (najčešći tip, nastaje u ćelijama koje proizvode enzime i druge tečnosti neophodne za varenje)
• karcionidni tumori (sporo rastući tumori koji se obično razvijaju u digestivnom traktu i mogu se proširiti na druge delove tela)
• limfom (nastaje u ćelijama imunog sistema koje pomažu u borbi protiv infekcija)
• sarkom (potiče iz mekih tkiva, poput mišića ili krvnih sudova, a najčešći oblik je gastrointestinalni stromalni tumor (GIST).

Ko je podložniji da dobije rak dvanaestopalačnog creva?

Iako tačan uzrok nastanka ovog raka nije poznat, određeni faktori mogu povećati rizik.

Najčešće se dijagnostikuje kod osoba između 60 i 80 godina. Etnička pripadnost može biti važna, pa u Sjedinjenim Američkim Državama crnačka populacija ima nešto veći rizik.  Neka zdravstvena stanja povećavaju rizik (celijakija, Kronova bolest i druge bolesti creva mogu povećati šanse za razvoj raka).

Loše životne navike kao što je pušenje, konzumacija alkohola i ishrana bogata solju mogu doprineti razvoju bolesti. Genetski faktori su takođe na listi rizika – nasledni sindromi poput porodične adenomatozne polipoze (FAP) i Ličovog sindroma ga uvećavaju. Nešto češće se dijagnostikuje kod muškaraca nego kod žena, a pretpostavlja se da su jedan od uzroka loše životne navike. 

Simptomi raka dvanaestopalačnog creva

U ranim fazama rak često ne izaziva simptome, ali kako tumor raste, mogu se javiti:

• bol u stomaku
• forušica ili refluks kiseline
• krv u stolici
• zatvor
• mučnina ili povraćanje
• neobjašnjiv gubitak telesne mase.

Kako se postavlja dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze koriste se različiti testovi. MRI (magnetna rezonanca) i CT skener daju detaljan prikaz digestivnog sistema. Endoskopija, uz pomoć kamerice na fleksibilnoj cevi omogućava pregled unutrašnjosti creva. Barium test podrazumeva pijenje kontrastnog sredstva koje osvetljava digestivni trakt na rendgenskom snimku.

Konačno, biopsija je uzimanje uzorka tkiva na laboratorijsku analizu.

Lečenje raka dvanaestopalačnog creva

Lečenje zavisi od stadijuma raka i može uključivati:

• hirurgiju (uklanjanje tumora uz očuvanje zdravog tkiva; u težim slučajevima primenjuje se Viplov zahvat (Whipple procedure), pri čemu se uklanjaju dvanaestopalačno crevo, žučna kesa i deo pankreasa)
• hemoterapiju (lekovi koji uništavaju brzo rastuće ćelije, uključujući ćelije raka; primenjuje se u više ciklusa s pauzama između tretmana)
• radioterapiju (zračenje visokim dozama kako bi se smanjio ili uništio tumor).

Kako smanjiti rizik od raka dvanaestopalačnog creva i postoji li prevencija

Ne postoji siguran način za sprečavanje ove bolesti, ali određeni koraci mogu smanjiti rizik od raka digestivnog trakta. Ishrana bogata nemasnim proteinima, voćem, povrćem i integralnim žitaricama, a smanjen unos crvenog mesa mogu uticati na smanjenje rizika. Preporučuje se prestanak pušenja i konzumacija duvanskih proizvoda, kao i ograničavanje unosa alkohola.

Prognoza i život sa rakom dvanaestopalačnog creva

Izgledi za izlečenje zavise od stadijuma u kojem je rak otkriven. Što se ranije postavi dijagnoza, veće su šanse za uspešno lečenje.

Redovni pregledi povećavaju mogućnost ranog otkrivanja bolesti. Ako primetite promene u varenju ili neobjašnjive simptome, odmah se obratite stručnjaku. Osobe s porodičnom istorijom raka mogu se podvrgnuti dodatnim testovima kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi.