Dvanaestopalačno crevo (duodenum) je prvi i najkraći deo tankog creva. Kao što jednjak povezuje usta i želudac kako bi hrana mogla da uđe u njega, duodenum je povezan sa želucem tako da hrana iz njega može da izađe i počne svoj tok kroz creva.
Koju funkciju u telu ima dvanaestopalačno crevo
Funkcija duodenuma je mešanje hrane sa enzimima i žuči, kako bi proces varenja i probave mogao da se odvija normalno. Dvanaestopalačno crevo je jedan od ključnih organa u našem gastrointestinalnom sistemu, jer pomaže hranljivim materijama iz hrane da budu dostupne za apsorpciju u krvotok.
Duodenum se opisuje kao segment tankog creva u obliku slova C ili potkovice. Nalazi se ispod stomaka i može se podeliti na četiri segmenta. Svaki segment ima drugačiju anatomiju (oblik) i obavlja drugu funkciju. Sluzokoža duodenuma se sastoji od četiri sloja, od kojih svaki takođe ima svoju određenu i specijalizovanu funkciju. Dvanaestopalačno crevo (duodenum) dobilo je ime zbog svoje veličine. Na latinskom, duodenum znači „12 prstiju“, što približno odgovara njegovoj dužini.
Sa kojim organima je povezano dvanaestopalačno crevo
Duodenum svojim „C“ oblikom okružuje pankreas, iz koga dobija enzime za varenje. Sa jetrom je povezan preko strukture koja se zove hepatoduodenalni ligament. Ovaj spoj je mesto gde duodenum prima žuč za mešanje sa himusom, što je važan deo hemijskog procesa varenja. Himus je hrana koja još nije prešla iz želuca u creva, ali se pomešala sa želudačnim sokovima.
Duodenum i digestivna funkcija
Primarna funkcija duodenuma je da započne proces varenja, odnosno razgradnje i apsorpcije hranljivih materija koje vučemo iz hrane, a koje su nam potrebne. Ovaj organ počinje taj proces tako što priprema himus za aprospciju hranljivih sastojaka. Hemijsko varenje počinje u ustima ulogom pljuvačke. Hrana koja se proguta i putuje niz jednjak u želudac, pomešaće se sa želudačnom kiselinom. Ulazi u duodenum, i upravo tu započinje proces apsorpcije vitamina, minerala i drugih hranljivih materija.
Laički gledano, duodenum se smatra početnom „posudom“, prostorom za tanko crevo koji omogućava proces mešanja navedenih materija. Meša se, dakle, himus sa enzimima da bi se razgradila hrana, dodaje bikarbonat da neutrališe kiseline i himus onda priprema za razgradnju masti i proteina u jejunumu (praznom delu tankog creva). U njemu se dešava veći deo apsorpcije hranljivih materija u telu.
Specifične funkcije duodenuma su:
- prijem izmešanih komada hrane iz stomaka
- neutralizacija kiselosti (pH nivoa) u himusu
- unapređenje procesa varenja žuči iz jetre digestivnim enzimima iz pankreasa i crevnim sokovima, koje luče zidovi duodenuma i drugi organi za varenje
- priprema himusa za dalje varenje mešanjem žuči kako bi se pomogla razgradnja masti
- apsorbovanje određenih hranljivih materija (folna kiselina, gvožđe i vitamin D).
Dvanaestopalačno crevo, hormoni i imunitet
Duodenum doprinosi i drugim važnim digestivnim procesima u telu, uz oslobađanje dva značajna hormona:
- sekretin (oslobađa se kada pH duodenuma treba da se prilagodi, a specifični nivoi pH su potrebni za pravilno varenje masti i proteina)
- holecistokinin (oslobađa se da bi pomogao u varenju i apsorpciji hranljivih materija kao što su masti i proteini)
Još jedna važna funkcija duodenuma je podrška našem imunitetu. Naime, duodenum je nešto poput barijere koja sprečava ulazak štetnih mikroba u telo. Dobre bakterije u duodenumu i drugim delovima tankog creva dejstvuju odvajanjem hranljivih materija. Ako im ima dovoljno, patogeni (klice koje izazivaju bolesti) tu se teško razmnožavaju, što onda pogoduje našoj zdravoj crevnoj flori, koja je za imunitet i najvažnija.
Simptomi poremećaja rada dvanaestoapalačnog creva
Duodenum je obično pogođen poremećajima ili bolestima koje mogu biti akutne (kratkoročne i teške) ili hronične. Simptomi kao što su nelagodnost ili osećaj pečenja u predelu stomaka, njihov su čest pratilac. Ostali simptomi mogu da budu:
- osećaj nadutosti nakon jela (čak i male količine)
- mučnina i povraćanje
- loše varenje
- gorušica
- bol u donjem delu stomaka (u nekim slučajevima bol u donjem delu leđa)
- crna katranasta stolica (ako postoji krvarenje u crevima).
Ponekad su poremećaji rada duodenuma bez ikakvih simptoma. Mogu da se dijagnostikuju kada se osoba pregleda zbog nekog drugog digestivnog poremećaja ili problema.
Duodenum, pojava karcinoma i drugi problemi
Zbog složene veze između dvanaestopalačnog creva i pomoćnih organa za varenje, kao što su jetra i pankreas, ćelije raka često se pojave istovremeno u dvanaestopalačnom crevu i pankreasu, kao i u žučnom kanalu jetre. Drugi problemi i bolesti koje utiču na duodenuma su:
- zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis) mogu izazvati upalu u duodenumu ili želucu, s tim što samo Kronova bolest utiče na duodenum, ne i ulcerozni kolitis
- celijakija, stanje koje posebno utiče na duodenum zbog štetnih efekata kada se unosi gluten ili proizvodi od pšenice
- prekomerna konzumacija alkohola, što može izazvati duodenitis, upalu duodenuma
- duodenalni ulkus (čir), stvaranje lezija sličnih čiru na želucu, koje se formiraju u sluzokoži duodenuma.
Uzrok duodenitisa može da bude i infekcija Helicobacter pilori (H. pylori), uzročnika čireva i upala u želucu i dvanaestopalačnom crevu. I druge vrste bakterijskih infekcija takođe izazvaju upalu.
Drugi uzroci duodenitisa su:
- virusne infekcije
- NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), medikamenti protiv bolova koji mogu dovesti do upale uz dugotrajnu upotrebu
- duodenalna limfocitoza (stanje sa povećanjem količine malih belih krvnih zrnaca zvanih intraepitelni limfociti u sluznici duodenuma, otkrivaju se putem biopsije)
- duvan (česta upotreba velikih količina)
- slučajna povreda ili operacije
- hemoterapija ili radioterapija
- idiopatski – nepoznati uzroci.
Različite vrste duodenitisa se leče na različite načine, uz antibiotike za lečenje infekcije. Ova terapija je posebno efikasan u slučaju infekcije H. pilori. U većini slučajeva duodenitis je izlečiv, ali može postati i hronično stanje.
Dijagnostičke metode za otrkivanje problema sa dvanaestopalačnim crevom
Nekoliko testova i analiza se uobičajeno koristi za dijagnozu poremećaja rada duodenuma:
- uzorci krvi ili stolice (za test na H. pilori bakteriju)
- izdisajnu test na H. pilori
- gornja endoskopija ili EGD (metoda koji se koristi za pregled sluzokože duodenuma i proveru pojave čira ili drugih simptoma, kao što su upala ili krvarenje)
- biopsija, ako postoji sumnja na maligno oboljenje ili duodenalnu limfocitozu.
