Otkrivene su specifične bakterije koje se dovode u vezu sa razvojem multipla skleroze, saopštili su istraživači sa Ludwig Maximilian University iz Minhena. Nova dvostruka studija, objavljena u časopisu PNAS, pokazuje da veći broj određenih crevnih mikroba može da dovede do većeg rizika od razvoja multiple skleroze (MS). Međutim, kako naučnici kažu, ovo otkriće moglo bi da dovede do novih tretmana za sprečavanje ili zaustavljanje progresije bolesti.
Proučavani crevni mikrobi isključio genetske faktore rizika
Istraživači predvođeni timom sa Ludwig Maximilian University iz Minhena uspeli su da identifikuju dva specifična soja bakterija koja su češća kod ljudi sa MS i imaju veze sa razvojem bolesti kod miševa.
– Verovatno aktivni organizmi identifikovani su kao Eisenbergiella tayi i Lachnoclostridium, članovi porodice Lachnospiraceae – naveli su istraživači u svom objavljenom radu.
Prethodne studije dovele su u vezu promene crevnog mikrobioma sa multipla sklerozom, ali osnovni detalji i mehanizmi nisu potpuno jasni. Istraživači su ispitali crevne bakterije kod 81. para identičnih blizanaca, gde jedan blizanac ima MS, a drugi ne. Taj pristup značio je da su mnogi genetski i faktori rizika iz životne sredine isključeni, sužavajući razloge zašto je bolest mogla da se razvije.
Ukupno 51. različita vrsta bakterija nije bila dosledna u pogledu njihove zastupljenosti kod parova blizanaca. Zatim su naučnici preneli crevne mikrobe sa nekih blizanaca na miševe koji su bili genetski modifikovani da budu podložni bolestima sličnim multipla sklerozi (MS). Detaljna analiza miševa koji su se razboleli otkrila je mikrobe koji su najverovatnije odgovorni za razvoj bolesti. Pozivajući se na već zabeležene razlike između blizanaca, istraživači su dobili još više dokaza da su E. tayi i Lachnoclostridium barem delimično odgovorni za razvoj multipla skleroze.
Specifične bakterije mogu da igraju ključnu ulogu kao faktori okoline koji pokreću multipla sklerozu
– Zajedno sa prethodnim funkcionalnim studijama, ovaj rezultat podržava naš zaključak da ove bakterije mogu da igraju ključnu ulogu kao faktori okoline koji pokreću multipla sklerozu kod ljudi, iako će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se proširili naši sadašnji nalazi – kažu istraživači i podsećaju na brojne teškoće u proučavanju MS s obzirom na to da postoji mnogo faktora rizika.
– Znamo da genetika igra ulogu, ali se smatra da doprinose i određeni faktori okoline. Identični blizanci su izabrani za ovu studiju kako bi se kontrolisali ti genetski uticaji, što je omogućilo naučnom timu da detaljnije prouči faktore okoline – navode naučnici.
Kada je reč o mikrobima, jedna hipoteza ukazuje da dobro uspostavljena veza između mozga i creva može donekle da objasni kako multipla skleroza nastaje. Bolest karakteriše poremećaj imunog sistema, koji napada nerve u mozgu i kičmenoj moždini, a to bi mogao da bude odgovor na signale iz drugih delova tela.
– Dalja istraživanja sada mogu da se nadovežu na ono što je otkriveno u studiji, a i moguće je i da će otkriti načine na koje bi se crevni mikrobiom mogao lečiti kako bi se smanjio rizik od multiple skleroze. Naši rezultati identifikuju potencijalno bakterije koje olakšavaju bolest, uzorkovane iz ileuma blizanaca obolelih od multiple skleroze. Eksperimentalna strategija može da otvori put funkcionalnom razumevanju uloge crevne mikrobiote u nastanku multiple skleroze – naglašavju naučnici sa Ludwig Maximilian University.
