Leptospiroza je bakterijska infekcija koju životinje prenose na ljude. Najčešće putem zaražene vode ili hrane, kontaktom sa urinom pasa, domaćih životinja, glodara. Uzročnik ove bakterijske zonooze je pаtоgеnа bаktеriја iz rоdа Leptospira. Moguće je da infekcija bude asimptomatska, to jest, da čovek ili zaražena životinja nema nikakve simptome. Većina pacijenata lako preboli leptospirozu, ali moguće je da u težim slučajevima dođe do oštećenja srca, jetre, bubrega, pa i smrtnih ishoda.
Leptospiroza je jedna od najčešćih zoonoza u Republici Srbiji
Leptospiroza je jedna od najčešćih zoonoza u Republici Srbiji. Prema izveštaju „Batuta“ 2023. godine registrovano je 45 obolelih, ili 11 puta više u odnosu na 2022. godinu. Najviša zabeležena stopa incidencije u periodu 2014–2023 godine bila je 2014. kada su Srbiju zadesile velike poplave.
Rad grupe domaćih autora pod nazivom „Epidemiološke karakteristike leptospiroza u Srbiji“ navodi da je od 2000. do 2006. godine u Srbiji od leptospiroza obolelo 211, a umrlo 14 osoba. Većina obolelih i umrlih bili su radno sposobno stanovništvo, muškarci od 20 do 60 godina (97 odsto). Najveći broj infekcija zabeležen je kod zemljoradnika, veterinara, ribara. Najviše obolelih bilo je u avgustu, kako navode autori rada, usled povećanog izlaganja leptospirama u letnjim mesecima (gutanje kontaminirane vode u toku plivanja i ronjenja, sitne povrede na koži).
Simptomi
Najčešći simptomi su visoka telesna temperatura, glavobolja, bolovi u stomaku i mišićima, mučnina, povraćanje, proliv, žutica, osip. Ukoliko se bolest ne leči moguće je da dođe do komplikacija u vidu meningitisa, oštećenja jetre, bubrega. U najtežim situacijama i do smrtnog ishoda.
Kada dolazi do Vajlove bolesti?
Leptospiroza ipak u najvećem broju neprijatna, ali ne i opasna infekcija. Retko traje duže od nedelju dana, s tim da u težim slučajevima oko 10 odsto pacijenata ozdravi, pa se potom ponovo razboli. U ovoj situaciji dolazi do Vajlove bolesti koja je mnogo ozbiljnije stanje kada može da dođe do bolova u grudima, otoka nogu i ruku, na kraju i bolničkog lečenja.
Oblici leptospiroze
Leptospire su uzrok promena na sitnim krvnim sudovima, sam patološki proces odvija se na ćelijama jetre i bubrega. Bolest se javlja u nekoliko oblika.
- Febrilni oblik leptospiroze praćen je povišenom telesnom temperaturom, slabošću, malaksalošću
- Gastroenterični oblik ispoljava se stomačnim tegobama kao što su dijareja, mučnina, povraćanje
- Ikterični oblik praćen je žuticom koja je češća kod Vajlove bolesti, ali i kod mnogo blažih oblika infekcije
- Nefritični oblik leptospiroze napada bubrege
- Meningealni vid infekcije dovodi do meningitisa – oštećenja moždanih opni
- Moguća je i kombinacija više sindroma, najčešće kod Vajlove bolesti
Kako se stupa u kontakt sa bakterijom Leptospira interrogans?
Mnoge životinje su nosioci bakterije Leptospira interrogans. Ova bakterija obitava u bubrezima zaražene životinje i putem urina dospeva u zemlju i vodu. Boravak u blizini kontaminiranog tla na kojem je životinja vršila nuždu može da dovede do infekcije.
Na primer, ako imamo otvorenu ranicu na koži, ogrebotinu. Bakterija može da prodre u ljudsko telo, ali i kontaktom sa zaraženom vodom ili hranom. Teže se prenosi sa čoveka na čoveka, mada je moguć i ovaj način transmisije – seksualnim odnosom ili dojenjem.
Faktori rizika
Faktor rizika je boravak u blizini životinja ili na otvorenom prostoru. Infekcija je moguća kod poljoprivrednika, veterinara, radnika u podzemnoj eksploataciji na primer rudniku, kod zaposlenih u klanicama i preradi mesa, vojnog osoblja.
Kampovanje u blizini jezera ili reka zaraženih bakterijom, plivanje u ovim vodama može da dovede do leptospiroze. Bakterija je rasprostranjena u svim delovima sveta, ali češća je u toplim klimatskim uslovima na Karibima, Australiji, Africi, Jugoistočnoj Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi.
Dijagnoza leptospiroze
U slučaju simptoma bitno je da se javimo na vreme lekaru. Laboratorijske analize krvi mogu da potvrde postojanje bolesti.
Zа sеrоlоšku pоtvrdu diјаgnоzе kоristе sе MАT i ELISA tеst. MАT je zlаtni stаndаrd, moguć je ELISA tеst, kao i izolacija bakterije Leptospira iz urinа, krvi ili likvоrа. Na osnovu testova detektuju se IgM antitela i rezultati u odnosu na referentne vrednosti. Kod osoba koje su već imale leptospirozu, moguće je da dođe do lažno pozitivnih rezultata, u ovom slučaju savetuju se dodatna testiranja posle nedelju dana. Kod težeg oblika leptospiroze moguće je i rendgensko snimanje grudnog koša, CT skeniranje.
Lečenje leptospiroze
Infekcija se leči antibioticima, uključujući penicilin i doksiciklin, u slučaju bolova u mišićima moguća je i primena ibuprofena. Kod većine pacijenata stanje se stabilizuje u roku od nedelju dana. Ukoliko ipak dođe, u ređim slučajevima, do ozbiljnije infekcije možda će biti potrebno i bolničko lečenje.
U komplikovanijim slučajevima moguće je da dođe do sistemskog inflamatornog sindroma, unutrašnjeg krvarenja, upale pankreasa ili žučne kese. Moguća je i upala srčanog mišića (miokarditis). Lečenje je individualno i zavisi od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, prethodne istorije bolesti, starosti.
Mere prevencije
Potrebno je da izbegavamo boravak pored voda koje se ne kontrolišu i čiji nam bakteriološki status nije poznat. Ukoliko putujemo u neke delove sveta, bolje je da pijemo flaširane vode. Potrebno je da izbegavamo plivanje u slatkovodnim rekama i jezerima, slana voda je generalno bezbedna.
Pacovi i drugi glodari su glavni prenosioci bakterije. U razvijenom svetu domaće životinje se najčešće vakcinišu, pa je rizik i mnogo manji. Ipak, ako je životinja bolesna, izbegavajte kontakt sa njenim telesnim tečnostima. Infekcija se ne može preneti vazduhom.
Leptospiroza je češća u zemljama sa lošijim sanitarnim nadzorom. Savet je da se koriste dezinfekciona sredstva, kiseli rastvori mogu da unište bakterije.
Leptospiroza kod pasa
Sve životinje mogu da dobiju leptospirozu. Prema nekim izveštajima, ranije je bila retka kod kućnih ljubimaca, ali poslednjih godina češće se javlja, posebno kod pasa, dok je retka kod mačaka. Pas dobija infekciju najčešće kontaktom sa urinom zaraženih životinja. Bakterija može da preživi u vodi ili zemlji nedeljama i mesecima.
Moguće je da pas neće imati posle infekcije nikakve simptome. U slučaju simptoma uglavnom se registruju povišena temperatura, bol u stomaku, povraćanje, dijareja, slabost, bol, ukočenost.
Jedini način da sa sigurnošću znamo da pas ima leptospirozu jeste da ga testiramo kod veterinara. Ukoliko je pas inficiran i vlasnik može da dobije leptospirozu. Postoji vakcina protiv leptospiroze za pse. Veterinari savetuju da se svaki pas koji izlazi napolje vakciniše, čak i ako se izvodi samo kako bi išao u toalet.
