Gliomi su kancerogene (maligne) tumorske promene na mozgu koje nastaju iz glijalnih ćelija, potpornih ćelija mozga i kičmene moždine. Neke vrste glioma rastu brže od drugih, a lečenje i prognoze zavise od nekoliko faktora.
Gliom: Koje vrste ovih malignih promena postoje
Postoje različite vrste glioma. Da bi se utvrdilo koju vrstu glioma imate, patolog će morati da analizira uzorak tumora iz mozga uzet biopsijom. Patolog ispituje:
- vrstu glijalne ćelije od koje je tumor potekao (postoje različite vrste glijalnih ćelija, npr. astrociti, oligodendrociti…)
- promene u genima i proteinima u ćelijama (IDH gen)
Takođe se ispituje (određuje) gradus tumora.
Prema aktuelnoj klasifikaciji, postoje tri glavne vrste glioma kod odraslih osoba. To su:
- Astrocitom, IDH mutirani
- Oligodendrogliom, IDH mutirani
- Glioblastom, IDH divlji tip (wildtype)
Gliom kod dece i ostale ređe vrste glioma
Postoje i gliomi koji su češći kod dece. Lekari ih označavaju kao dečje (pedijatrijske) gliome. Međutim, i odrasli ponekad mogu dobiti ove tumore.
Ostale retke vrste glioma kod odraslih uključuju:
- difuzni gliom srednje linije (diffuse midline glioma)
- difuzni hemisferni gliom (diffuse hemispheric glioma)
- pilocitni astrocitom (pilocytic astrocytoma)
- astrocitom.
Šta je astrocitom, a kako se definiše glioblastom?
Astrocitom je najčešći tip glioma. Nastaje iz vrste glijalne ćelije koja se zove astrocit. Postoji više podtipova astrocitoma. Važno je znati i da su lekari promenili način na koji nazivaju i grupišu astrocitome. Svi astrocitomi se sada nazivaju Astrocitom, IDH mutirani.
Postoje tri gradusa (stepena) IDH mutiranih astrocitoma, u zavisnosti od toga koliko brzo se očekuje da rastu. To su gradus 2 (lekari ih ponekad zovu difuzni), gradus 3 (lekari ih ponekad zovu anaplastični) i gradus 4.
Glioblastom je brzorastući gliom (visokog gradusa). U prošlosti se nazivao i glioblastoma multiforme (GBM), dok lekari danas koriste novi naziv – Glioblastom, IDH divlji tip (wildtype). Svi glioblastomi su gradusa 4.
Svetska zdravstvena organizacija više ne koristi izraze anaplastični i difuzni kao zvanične termine pri opisu tumora mozga. Međutim, još uvek ponegde možemo pročitati opise ili ova imena za pojedine vrste tumora.
Gliom moždanog stabla
Gliom moždanog stabla je vrlo retka pojava. Moždano stablo je najniži deo mozga, koji ga povezuje sa kičmenom moždinom. Kontroliše osnovne funkcije tela, poput disanja i rada srca. Gliomi moždanog stabla su češći kod dece nego kod odraslih. Kod neke dece brzo rastu i mogu se proširiti na druge delove mozga. Gliom moždanog stabla kod dece naziva se i difuzni intrinzični pontinski gliom (DIPG).
Standardne metode lečenja glioma
Suočavanje sa dijagnozom tumora mozga obično je teško, kako emocionalno, tako i u svakodnevnom funkcionisanju. Posebno je izazovno kada imate retku vrstu tumora. Biti dobro informisan o vrsti tumora i mogućnostima lečenja može olakšati suočavanje sa situacijom i lečenje.
Lečenje glioma zavisi od tipa, gradusa, lokacije tumora i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Najčešće korišćene metode su hirurško uklanjanje tumora, radioterapija i hemoterapija.
Prva linija terapije kod većine glioma je hirurška resekcija tumora. Cilj je ukloniti što veći deo tumora bez oštećenja vitalnih moždanih funkcija.
Radioterapija i hemoterapija koriste se nakon operacije ili kada hirurško uklanjanje nije moguće. Standardna je eksternalna zračna terapija, ali se sve više primenjuju napredne tehnike poput stereotaksične radioterapije i protonske terapije, koje preciznije ciljaju tumor i smanjuju oštećenje zdravog tkiva.
Pacijentima se preporučuje razmatranje učešća u kliničkim ispitivanjima, posebno kod recidiva ili rezistentnih oblika glioma.
Lečenje glioma zahteva multidisciplinarni pristup i prilagođavanje terapije individualnim karakteristikama pacijenta. U Srbiji su dostupne standardne terapije, a pacijentima se preporučuje informisanje o mogućnostima učešća u kliničkim ispitivanjima i konsultacije sa specijalistima neuroonkologije.
