Tajna dugovečnosti i dalje je dobrim delom misterija, uprkos svim naučnim otkrićima. Veruje se da je dugovečnost pre svega određena genetikom, ali i načinom ishrane, fizičkom aktivnošću, kvalitetom sna i dobrom kontrolom stresa. Sestra Ina Kanabaro, brazilska monahinja i učiteljica, dugo je bila najstarija osoba na svetu. Preminula je u 116. godini, nekoliko nedelja pre svog 117. rođendana. Sestra Ina umrla je prirodnom smrću, saopštila je njena verska kongregacija.
Šta je tajna dugovečnosti sestre Ine?
U januaru ove godine, organizacija LongeviQuest, koja prati superstogodišnjake širom sveta, saopštila je da je sestra Ina najstarija osoba na svetu.
Ove 2025. godine, 27. maja, sestra Ina je trebalo da napuni 117 godina. Prema podacima sajta LongeviQuest, najstarija osoba na svetu sada je Etel Katerham, 115-godišnjakinja iz Velike Britanije.
Kada je reč o tajni dugovečnosti, sestra Ina je, kako se navodi, uvek naglašavala da je srž svega njena vera. U intervjuu iz februara 2024. godine predstavljena je kao vesela osoba, koja pravi i poklanja slike od cveća i moli se.
– Još sam mlada i lepa, volim ljude, a te osobine svi imamo – rekla je terezijanska monahinja posetiocima u južnobrazilskom gradu Porto Alegre.
Porodica je verovala da kao dete neće preživeti
Sestra Ina je od mladosti bila aktivna u katoličkoj crkvi. Kao tinejdžerka provela je dve godine u Montevideu, u Urugvaju, pre nego što se preselila u Rio de Žaneiro, da bi se na kraju nastanila u Rio Grande do Sulu. Bila je učiteljica.
– Kao dete, sestra Ina je bila veoma mršava, pa se verovalo da neće preživeti i dočekati mladalačko doba – rekao je Kleber Kanabaro, njen 84-godišnji nećak.
Najstarija dokumentovana osoba živela je 122 godine
Sestra Ina je ponela titulu najstarije žene na svetu nakon smrti Japanke Tomiko Itoke u decembru, prema podacima sajta LongeviQuest. Rangirana je kao 20. najstarija dokumentovana osoba koja je ikada živela. Na čelu te liste nalazi se Žan Kalman iz Francuske, koja je preminula 1997. godine u 122. godini.
Genetika ili način života?
Kada je u pitanju tajna dugovečnosti, naučna istraživanja pokazuju da genetika učestvuje sa svega 25 odsto, dok preostalih 75 odsto zavisi od načina života.
Postoji nekoliko takozvanih „plavih zona“ u svetu – mesta u kojima je prosečan životni vek duži od 80 godina. Žitelji tih zona ređe obolevaju od teških bolesti, ostaju aktivni i u poznim godinama, hrane se zdravo i jednostavno, uglavnom koriste namirnice iz svog okruženja. Uvek nalaze vreme za razgovor i druženje.
Zapaženo je i da su žitelji „plavih zona“ u velikoj meri i osobe koje veruju. Nisu nužno članovi konkretne religijske zajednice, ali veruju – u dobrotu, sebe i druge ljude. Smatra se da ih vera štiti od bolesti, ali i pomaže da se lakše nose sa neminovnim stresom.
