Životni vek je uslovljen genetikom, dobrom zdravstvenom zaštitom i prevencijom, kvalitetnim socio-ekonomskim uslovima. Svi doktori će nam reći da su zdrava ishrana, redovan san, fizička aktivnosti bitni kako bismo sačuvali vitalnost i u poznim godina. Zaboravlja se da u isto vreme psihički stres, pojačana nervoza, anksioznost, ili samo boravak u lošem društvu, mogu da nam iscrpe energiju, prouzrokuju jak umor i tako utiču na zdravlje, nekada i na očekivani životni vek.
Vitalne psihičke funkcije
Psihijatar dr Judith Joseph kaže da proverom vitalnih funkcija, kao što su brzina pulsa i disanja možemo dosta da učinimo za zdravlje i očekivani životni vek. Ipak kao što su provera vrednosti krvnog pritiska, šećera u krvi, pulsa, bitni za naše organsko zdravlje, postoje i parametri na osnovu kojih možemo da proverimo kakvo nam je duševno zdravlje.
Međuljudski odnosi i životni vek
Zdrava ishrana i redovni san su neosporno važni, ali za naše zdravlje i očekivani životni vek bitni su i kvalitetni međuljudski odnosi.
– Jedna od osnova dugovečnosti su kvalitetni međuljudski odnosi. Preterano nervozne osobe, one kojima je čaša uvek poluprazna, crpu i sebi i osobama iz svog okruženja energiju. Možete svaki dan da jedete brokoli i kelj, najbolju moguću hranu, ali ako vam je partner duboko nezadovoljna i nezahvalna osoba, neminovan je hronični psihički stres koji može bukvalno da nam skrati životni vek – kaže Joseph.
Ravnoteža između posla i privatnog života
Posao koji čovek voli može u bitnoj meri da obogati život, ipak i on može da postane opterećenje ako su zahtevi nerealni i ako od posla ne možemo „slobodno da dišemo“. Za lični mir i psihičko zdravlje veoma je bitna ravnoteža između privatnog života i posla.
– Retko ko će vas pitati: Da li vas posao koji radite ispunjava, da se radujete radnom danu?„. U društvu vođenom samo zaradom, zaposleni su su deo mašinerije koju ne interesuje kako se osećate na poslu i da li uživate u njemu, a jasno je da čovek koji voli svoj posao i uživa u njemu može da ispolji pun potencijal – objašnjava dr Joseph.
Koliko imate vremena da se radujete?
Iskren smeh i osećaj radosti, nekada su pravi lek za mnoga stanja. Opaža se da optimistične osobe, pacijenti koji veruju, lakše prebrode i najteže bolesti.
– Dosta se radi kao što je i potrebno na iskorenjivanju bolesti, ali u isto vreme malo se misli na to da je za osećaj punog organskog i mentalnog zdravlje bitno negovati i osećaj radosti – smatra dr Jospeh.
Koliko vremena provodite ispred ekrana?
Moderne tehnologije imaju mnogo prednosti, ali u rukama nekih ljudi mogu lako da se zloupotrebe. Mobilni telefon nam omogućava laku komunikaciju, ali u i isto vreme i otežava život.
– Moderna tehnologija dosta utiče na naše mentalno zdravlje. Zapitajte se koliko vremena vi i vaša deca provodite pored računara, mobilnog telefona. Istraživanja pokazuju da previše vremena uz mobilni telefon i bez neposrednog kontakta sa drugim osobama može da utiče na razvoj depresije, anksioznosti, osećaj usamljenosti ili čak da dovede do zavisnosti, posebno kod mlađih osoba – kaže dr Jospeh. Pojedini terapeuti zato pacijentima nekada propisuju „druženje“ kako bi ih odvojili od ekrana i omogućili interakciju lice u lice.
Zamor od selfija i video sastanaka
Kako ću da izgledam, da li mi je dobra obrva, kosa, šminka, kravata? Stalno ogledanje, jedan, drugi, peti selfi, često dovode do iscrpljenosti i čak nekada nerealne slike o sopstvenom telu. Ili smo prelepi ili napadno ružni, sredina ne postoji. Dr Jospeh dodaje da je nekim osobama teško da uspostave klasičan kontakt „licem u lice“ sa drugom osobom.
Video sastanci sa drugim osobama ograničavaju fizičko kretanje, jer su učesnici video konferencije često ograničeni kamerom. U ovakvom okruženju tumačenje neverbalnih znakova postaje izazovno, dovodi do fizičke nelagode i mentalnog napora.
