Postoje određene geografske lokacije na Zemlji gde su ljudi relativno zdraviji i žive duže od stanovništva na drugim mestima. Ovi regioni se nazivaju plave zone, a njihova jedinstvena ishrana se naziva ishrana „plave zone”.
Šta je ishrana plave zone
Plave zone identifikovao je 2004. Dan Buettner, američki pisac i saradnik National Geographic. Vodio je istraživački projekat sa timom naučnika, demografa i istraživača i identifikovao pet izolovanih geografskih regiona u kojima je stanovništvo imalo duži životni vek. To su ostrvo Okinava u Japanu, region Barbađa na Sardiniji, poluostrvo Nikoja u Kostariki, ostrvo Ikarija u Grčkoj i grad Loma Linda u Kaliforniji, SAD.
Koncept plavih zona nastao je kada su veliki broj muškaraca stogodišnjaka na Sardiniji identifikovali Michael Poulain i Gianni Pes, koji su svoje nalaze objavili u časopisu Journal of Experimental Gerontology.
Kasnije su Dan Buettner i njegov tim sproveli dalje istraživanje i identifikovali devet specifičnih navika, poznatih kao Power 9, koje su preovladavale u ovim oblastima. To su – prirodno kretanje, svrha, sve je usporeno, pravilo 80 odsto, naginjanje ka biljkama, vino u 5, pripadanje, voljene osobe na prvom mestu i pravo okruženje. Prema njihovim navodima, usvajanjem ovih navika životni vek može da se produži za 10-12 godina.
Da li nauka podržava ishranu plave zone
Ishrana koja se sastoji od biljaka, posebno zelenih listova kao što su spanać, kelj, cvekla i repa, blitva, zelje i raštan, doprinosi dužem životnom veku. Oni, zajedno sa sezonskim voćem, pasuljem i celim žitaricama, čine ishranu plave zone.
Obično se koristi maslinovo ulje, za koje je utvrđeno da snižava loš holesterol i povećava nivo dobrog holesterola u telu. Oleokantal, vitalna komponenta maslinovog ulja, ima dokazana antiinflamatorna svojstva. Prema izveštaju iz Ikarije (Grčka), šest kašika maslinovog ulja dnevno može smanjiti rizik od smrti za 50 odsto kod ljudi srednjih godina.
U programima koji promovišu veći unos biljne hrane takođe je poboljšano opšte mentalno zdravlje i dobrobit učesnika. Primećeno je da su se depresivni simptomi smanjili dok je kvalitet sna povećan.
U ishrani plave zone smatra se da smanjeno konzumiranje mesa (oko 57 gr pet puta mesečno) takođe može značajno uticati na zdravlje i dugovečnost. Utvrđeno je da su najdugovečniji Amerikanci vegani ili pesko vegetarijanci, koji su sledili biljnu ishranu sa ograničenim unosom ribe. Najveću alternativu mesu možda imaju stanovnici Okinave, a to je tofu, namirnica bogata proteinima i fitoestrogenima za koju se kaže da može da se bori protiv raka.
Jaja čine važan deo ishrane plave zone i konzumiraju ih i stanovnici Okinave (kuvana jaja u supi), Nikojanci (pržena jaja) i Mediteranci (prženo jaje kao prilog). To su jaja dobijena od zdravih kokošaka koje se hrane prirodno, bez hormona ili antibiotika. Zbog toga su bogata omega-3 masnim kiselinama.
Pasulj je najčešće konzumirana hrana u svim plavim zonama zbog svoje visoke nutritivne vrednosti. Ljudi na Mediteranu konzumiraju razne vrste pasulja, uključujući sočivo, garbanzo i beli pasulj. Soja je popularna među stanovnicima Okinave, dok Nikojanci jedu crni pasulj.
Ishrana plave zone takođe se zalaže za povećano redovno konzumiranje orašastih plodova. Mešavina različitih orašastih plodova, između ostalog, može da obezbedi organizmu esencijalne vitamine i minerale – vitamin B (kikiriki), vitamin E (bademi) i magnezijum (bademi i indijski oraščići).
Unos tečnosti, posebno crnog vina, takođe je glavna navika u ishrani koju slede pojedinci koji žive u oblastima plave zone. Stanovnici Sardinije umereno konzumiraju vino sorte grožđa cannonau, koje se najviše gaji na ovom ostrvu i koje sadrži dvostruko veću količinu flavonoida za čišćenje arterija od drugih vina.
Mišljenje lekara i dijetetičara o ishrani plave zone
Prema Asocijaciji lekara za ishranu (PAN), „Ishrana bogata integralnom biljnom hranom sa malo ili nimalo životinjskih proizvoda može biti najbolja opcija za podršku zdravom i dugom životu. Ljudi koji žive u Plavim zonama pokazuju da su za to najbolji dokaz!”
Prema jednoj studiji, osobe koje se pridržavaju biljne ishrane imale su veći ili sličan unos vitamina A, E i C, gvožđa, magnezijuma, bakra, mangana i kalijuma, a manji ili sličan unos vitamina B6, B12 i D, cinka, joda, fosfora i natrijuma, u poređenju sa onima koji su svaštojedi.
Kliničke studije tokom godina pokazale su da ishrana zasnovana prvenstveno na biljkama može smanjiti smrtnost od svih uzroka, kao i rizik od ishemijske bolesti srca. Pored toga, može poboljšati kontrolu glikemije, holesterola i krvnog pritiska, što može smanjiti potrebu za lekovima..
Kliničke studije pokazuju da ishrana zasnovana na biljkama može smanjiti kardiovaskularni morbiditet i smrt. Konzumiranje ribe i njen potencijal da spreči depresiju povezani su sa još jednom korisnom korelacijom između mediteranske ishrane i dugovečnosti.
