Mozak misli, stomak pati: Zašto stres prvo osetimo u crevima

Stres nije samo psihički neprijatelj – on utiče i na fizičko zdravlje, a stomak je često prva meta. Gastroenterolog dr Bhavesh Patel objašnjava šta se dešava kada stres naruši vezu između creva i mozga i šta možemo tada preduzeti

Koliko puta vam se desilo da pred važan ispit, razgovor za posao ili poslovnu prezentaciju osetite čvor u stomaku, nadutost, mučninu ili hitnu potrebu za toaletom? Nije slučajnost. Veza između mozga i organa za varenje je moćna i direktna – toliko da stručnjaci danas govore o posebnoj dijagnozi: poremećaj interakcije sistema za varenje i mozga, poznat i kao DGBI (Disorder of Gut-Brain Interaction).

Kako stres menja rad creva?

Preporučujemo

Dr Bhavesh Patel, gastroenterolog, na početku objašnjava da je važno zapamtiti da emocije nikada nisu „samo u glavi“. One se često maifestuju i kroz telo, naročito kroz digestivne smetnje.

Pod dejstvom stresa i anksioznosti, telo luči hormone i neurotransmitere kao što su kortizol, serotonin i histamin. Oni utiču na:

• pokretljivost creva
• propustljivost crevne sluzokože,
• osetljivost na bol,
• i ravnotežu dobre i loše crevne flore.

Zbog toga, kaže dr Patel, simptomi koje nam šalju organi za varenje mogu biti raznovrsni i neprijatni, a ranije su se ovakvi problemi nazivali „funkcionalnim digestivnim poremećajima“.

Najčešći digestivni problemi izazvani stresom

Ovi poremećaji danas se klasifikuju kao DGBI i obuhvataju:

• Iritabilni kolon (IBS) – bol u stomaku, nadimanje, česti zatvori i prolivi
• Funkcionalna dispepsija (FD) – bol u gornjem delu stomaka, brz osećaj sitosti, gasovi.
• Funkcionalna dijareja – učestale mekane stolice bez vidljivog uzroka.
• Funkcionalni zatvor – otežano pražnjenje creva bez anatomskog objašnjenja.
• GERB (gastroezofagealna refluksna bolest) – gorušica, kiselina, bol u grudima.

Stres može pogoršati i čir na želucu, upalne bolesti creva i simptome refluksa.

Koji simptomi ukazuju na DGBI?

Obratite pažnju na sledeće znake:

• bol u stomaku,
• nadimanje i podrigivanje,
• osećaj kiseline u jednjaku,
• zatvor ili proliv.
• Osim stresa, faktori rizika su i:
• nekvalitetan san,
• loše prehrambene navike,
• pušenje, alkohol i duvan.

Šta možemo preduzeti?

Upravljanje stresom: Tehnike relaksacije kao što su meditacija, joga i duboko disanje mogu pomoći u regulaciji funkcionalne povezanosti između mozga i creva a samim tim i smanjiti stres.

Pravilna ishrana: Izbegavanje namirnica koje provociraju simptome, primena FODMAP dijete, dovoljan unos tečnosti.

Lekovi: Kod izraženih tegoba mogu se koristiti antidijaroici ili laksativi, u dogovoru s lekarom.

Promene životnog stila: Dovoljno sna, fizička aktivnost, izbegavanje alkohola i duvana.

Kada obavezno ići kod lekara?

• Ako povraćate više puta u toku dana,
• gubitak apetita i težine,
• anemija ili
• žutica – ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije probleme.

Kad telo govori umesto nas

Naše telo često progovori pre nego što mi osvestimo koliko smo napeti, zabrinuti ili preopterećeni. Stomak tada postaje „drugi mozak“ – reaguje, šalje signale, traži pažnju. Umesto da te signale ignorišemo ili gasimo na brzinu lekovima, važno je da ih shvatimo ozbiljno. Briga o mentalnom zdravlju, zdravoj ishrani i svakodnevnim navikama može učiniti mnogo – ne samo za stomak, već za celo naše biće. Jer kada se um smiri, i stomak lakše funkcioniše.