Maraton je izazov i za najizdržljivije, šta se dešava s telom kada istrčimo 42,2 kilometra

Maraton je, kako se veruje, 50 odsto fizičkog i 50 odsto psihičkog napora. Na stazi dugoj 42,2 kilometra trkači vode najveću bitku sa sopstvenim telom i psihom. Javi se trenutak kada se pomisli "ne mogu dalje", počinju da posustaju noge, mišići i zglobovi, mogući su problemi sa bubrezima. Ipak, za većinu osoba koje se na pravi način pripreme, maratonska trka je svojevrsni eliksir za telo. Stručnjaci kažu da maratonci u proseku žive 12 godina duže od ostalih osoba, ali i dodaju da ne moramo, po svaku cenu, da trčimo maraton kako bi telo imalo koristi od fizičke aktivnosti.

Pokazatelj izuzetnog zdravlja

Lekari potvrđuju da maraton dug 42,2 kilometra predstavlja veliki stres za organizam. On je težak podvig, čak i za najizdržljivije. Uopšteno, sposobnost da se završi maraton smatra se pokazateljem izuzetnog zdravlja.

Preporučujemo

Mogući problemi

Ultradugoprugaško trčanje povezano je sa gastrointestinalnim problemima, na sam dan trke moguća je tendinopatija, to jest bolovi i strukturna oštećenja tetiva, zbog prekomernog opterećenja ili ponavljajućih mikrotrauma. Povećan je rizik od problema sa bubrezima i srcem, kaže lekar opšte prakse dr Donald Grant.

- Sam dan trke može da bude izuzetno naporan. Maraton predstavlja značajan stres za organizam, naročito za srce, zglobove i mišiće, i nije neuobičajeno da se nakon trke jave privremene upale, umor ili lakše povrede - kaže dr Grant.

Dobra priprema kao osnova maratona

Komplikacije su  naječešće posledica loše pripreme. Sama trka samo je jedan deo višenedeljnog programa pripreme.

Priprema za maraton je skoro najvažniji segment trke, uz dobar pristup većina osoba može da se bezbedno pripremi za trku. Stručnjaci ipak ističu da postoje često i neka skrivena medicinska stanja, zbog čega je bitno da ozbiljnom treningu prethodi pregled. Pacijenti često ne znaju da imaju urođene srčane anomalije, i poremećaje ritma kod kojih se ne preporučuje izlaganje tela ekstremnim naporima kao što je maraton.

Ne moramo da istrčimo pun maraton na treningu

Za maraton je potrebno 12 do 20 nedelja pripreme. Postepeno se povećava kilometraža. Na samom treningu nije obavezno da istrčimo pun maraton, 30 do 32 kilometra je sasvim dovoljno kao maksimum. Bitne su i vežbe kao što su čučnjevi, iskoraci, vežbe za trbušne mišiće i listove nogu, kako bi se smanjio rizik od bola u kolenima, upale tetiva, povrede stopala.

- Mnoge dugoročnezdravstvene koristi zapravo dolaze iz treninga. Kontinuirana fizička aktivnost poboljšava kardiovaskularno zdravlje, jača mišiće i doprinosi mentalnom blagostanju. Za većinu ljudi, koristi nadmašuju kratkoročni napor tokom same trke, pod uslovom da se pravilno pripremaju - kaže dr Grant.

Jača srce, reguliše pritisak

Praćenje dobro organizovanog plana treninga izdržljivosti može da ojača srce i reguliše krvni pritisak.

- Ove adaptacije povezane su sa manjim rizikom od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa tipa 2 - navodi doktor.

Intenzivno i ponavljajuće opterećenje organizma, posebno zglobova, mišića i vezivnog tkiva, može da poveća rizik od povreda usled preopterećenja, usled čega može da dođe do tendinitisa i problema sa kolenima. Ipak, generalno gledano, trčanje maratona može da bude veoma korisno za zdravlje ako mu se pristupi odgovorno, ali može da bude i štetno ako se sprovodi bez adekvatne pripreme, kaže doktor.

Kada koristi od trčanja dostižu maksimum?

Dr Grant precizira da nije potrebno da trčimo baš maraton kako bismo imali zdravstvene koristi od fizičke aktivnosti. Određena istraživanja pokazuju da je dovoljno da, na primer, trčimo dva i po sata nedeljno.

- Koristi od trčanja ne rastu proporcionalno sa dužinom ili intenzitetom treninga. Čak i umereno trčanje dovoljno je za poboljšanje kardiovaskularne kondicije i opšteg zdravlja - tvrdi dr Grant. Doktor dodaje da kod ekstremnih disciplina izdržljivosti, poput maratona, koristi dostižu plato, dok rizici, kao što su povrede usled preopterećenja ili umor, mogu da rastu. Zato je bitno kao i u svemu pronaći pravi balans.

Kome se ne preporučuje ova naporna trka?

Postoje ipak i pacijenti kojima se ne savetuje ova dugačka trka, to su osobe sa srčanim problemima, koronarnom bolešću, aritmijama, pacijenti koji su pretrpeli srčani udar. Ne savetuje se ni pacijentima sa teškom astmom, nestabilnim dijabetesom, kod loše kontrolisanog visokog krvnog pritiska, kao ni osobama sa povredama kukova i kičme.

(eKlinika)